OVO JE JEDINI GREH KOJI MUŠKARCI U SRBIJI NIKAD NE ISPOVEDAJU, A U 95 ODSTO SLUČAJEVA ZA NJEGA SU ODGOVORNI! Za žene propisna teška crkvena kazna, gotovo nikad ga i ne prebole!
Stav svih hriđćanskih crkava, pa i naše pravoslavne, jeste da je abortus čedomorstvo i izjednačavaju ga sa ubistvom.
Postoji čitav niz kanonskih tekstova koji o abortusu govore kao o ubistvu. Crkva, naime, fetus i embrion izjednačava sa živim detetom, pa otud i nasilni pobačaj poistovećuje sa ubistvom, koje je jedano od deset smrtnih grehova.
Hrišćanstvo počiva na uverenju da je život darovan od Boga, pa samim tim niko nema prava ni da ga oduzme sebi, a kamoli drugima. Odluka o tome da li živeti ili umreti je u Božjim rukama i ničijim više pa otud i ovakav stav o abortusu.
- Pozivamo naše duhovne kćeri da radi današnjeg dana rađaju decu, a ne da ih nerođene u utrobi ubijaju, proglašavajući to za planiranje porodice. Neka se niko ne pravda siromaštvom; jeste deci potrebno mnogo šta, ali im je najviše potrebno ono što se novcem ne kupuje, a to su ljubav i mir u porodici - govorio je svojevremeno patrijarh Pavle dotičući se pitanja abortusa.
Koliko je stav hrišćanske crkve, pa i naše pravoslavne, po ovom pitanju rigorozan, dovoljno govori to da abortus ženu odvaja od pričešća i same crkve na duži vremenski period (deset ili sedam godina), a u nekim slučajevima i - doživotno.
Shutterstock
Za abortus prema crkvi isključivu odgovornost snosi žena
Međutim, ono što upada u oči jeste da kazna za muškarca, koji je dete, narodski rečeno "napravio" ne postoji, a žene najčešće, upravo u dogovoru sa njima, na abortus se odlučuju i na njega odlaze.
O ovoj nepravdi svojevremeno je pričao i otac Ljubomir Ranković, ističući da je "abortus jedini greh koji muškarci u Srbiji nikad ne ispovedaju"!
- Uzdržimo se od osuda majki i žena - započeo je otac Ljubomir pa se upravo osvrnuo na problem abortusa:
- Inače smo skloni da kada je u pitanju natalitet u Srbiji, za to krivimo žene, kao da one same začinju decu. Kao da tu nema očeva. Sa velikim duhovnikom, ocem Stefanom iz manastira Velika Remeta, koji godišnje ispovedi na hiljade i hiljade ljudi, koji ima tvrd odnos, rekao bih i zilotski, prema ženama, jednom sam o tome pričao.. Moj brat divni u Hristu, sa njim sam otvoreno pričao o tome. Pitao sam ga: "Oče Stefane, da li majke i žene ispovedaju greh čedomorstva?". Kaže: "Masovno" - rekao je otac Ljubomir pa nastavio:
- A, molim te reci mi, da li je ikad ijedan otac, muž, ispovedio bar neku vrstu saučešća zbog učestvovanja u čedomorstvu?". "Nikada i niko", tako mi je rekao. Nemojmo se praviti nevešti. Znamo da se u brakovima abortusi vrše dogovorno. I ubeđen sam, jer sam pravio anketu dok sam radio magistrski rad sa ženama, 95 odsto je uticaj muža da žene izvrše abortus. Majke se vrlo teško, jedino ako nisu neke devojke u velikoj nevolji, odlučuju na abortus - kaže otac Ljubomir, a potom ističe:
- Mnoge od njih su mi sa plačem i suzama govorile da sanjaju svoju ubijenu decu, sanjaju kako ih oblače, kupaju, spremaju za škole, venčanja ili vojsku. Strašnu bol nose majke za svojom decom, koju su kiretama iz njihovih utroba vadili. I zato, kada apelujemo na povećanje nataliteta, imajmo na umu da su muž i žena jedno biće koje je Bog stvorio. "Stvori muža i ženu", jer bak je sveta tajna ljubavi.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Paroh Boris Čolović zahvalio je episkopu Irineju na dolasku u Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Grinzborou, a potom istakao značaj Kola srpskih sestara, koje ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Naglasio je njihov doprinos zajednici i napretku parohije.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Mi čoveka ne doživljamo na isti način kada je rođen i pre nego što je rođen. Čovek je čovek od trenutka začeća i ne možemo prema njemu imati različit odnos, kaže otac Jovan Plamenac.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
