OVO JE JEDINI GREH KOJI MUŠKARCI U SRBIJI NIKAD NE ISPOVEDAJU, A U 95 ODSTO SLUČAJEVA ZA NJEGA SU ODGOVORNI! Za žene propisna teška crkvena kazna, gotovo nikad ga i ne prebole!
Stav svih hriđćanskih crkava, pa i naše pravoslavne, jeste da je abortus čedomorstvo i izjednačavaju ga sa ubistvom.
Postoji čitav niz kanonskih tekstova koji o abortusu govore kao o ubistvu. Crkva, naime, fetus i embrion izjednačava sa živim detetom, pa otud i nasilni pobačaj poistovećuje sa ubistvom, koje je jedano od deset smrtnih grehova.
Hrišćanstvo počiva na uverenju da je život darovan od Boga, pa samim tim niko nema prava ni da ga oduzme sebi, a kamoli drugima. Odluka o tome da li živeti ili umreti je u Božjim rukama i ničijim više pa otud i ovakav stav o abortusu.
- Pozivamo naše duhovne kćeri da radi današnjeg dana rađaju decu, a ne da ih nerođene u utrobi ubijaju, proglašavajući to za planiranje porodice. Neka se niko ne pravda siromaštvom; jeste deci potrebno mnogo šta, ali im je najviše potrebno ono što se novcem ne kupuje, a to su ljubav i mir u porodici - govorio je svojevremeno patrijarh Pavle dotičući se pitanja abortusa.
Koliko je stav hrišćanske crkve, pa i naše pravoslavne, po ovom pitanju rigorozan, dovoljno govori to da abortus ženu odvaja od pričešća i same crkve na duži vremenski period (deset ili sedam godina), a u nekim slučajevima i - doživotno.
Shutterstock
Za abortus prema crkvi isključivu odgovornost snosi žena
Međutim, ono što upada u oči jeste da kazna za muškarca, koji je dete, narodski rečeno "napravio" ne postoji, a žene najčešće, upravo u dogovoru sa njima, na abortus se odlučuju i na njega odlaze.
O ovoj nepravdi svojevremeno je pričao i otac Ljubomir Ranković, ističući da je "abortus jedini greh koji muškarci u Srbiji nikad ne ispovedaju"!
- Uzdržimo se od osuda majki i žena - započeo je otac Ljubomir pa se upravo osvrnuo na problem abortusa:
- Inače smo skloni da kada je u pitanju natalitet u Srbiji, za to krivimo žene, kao da one same začinju decu. Kao da tu nema očeva. Sa velikim duhovnikom, ocem Stefanom iz manastira Velika Remeta, koji godišnje ispovedi na hiljade i hiljade ljudi, koji ima tvrd odnos, rekao bih i zilotski, prema ženama, jednom sam o tome pričao.. Moj brat divni u Hristu, sa njim sam otvoreno pričao o tome. Pitao sam ga: "Oče Stefane, da li majke i žene ispovedaju greh čedomorstva?". Kaže: "Masovno" - rekao je otac Ljubomir pa nastavio:
- A, molim te reci mi, da li je ikad ijedan otac, muž, ispovedio bar neku vrstu saučešća zbog učestvovanja u čedomorstvu?". "Nikada i niko", tako mi je rekao. Nemojmo se praviti nevešti. Znamo da se u brakovima abortusi vrše dogovorno. I ubeđen sam, jer sam pravio anketu dok sam radio magistrski rad sa ženama, 95 odsto je uticaj muža da žene izvrše abortus. Majke se vrlo teško, jedino ako nisu neke devojke u velikoj nevolji, odlučuju na abortus - kaže otac Ljubomir, a potom ističe:
- Mnoge od njih su mi sa plačem i suzama govorile da sanjaju svoju ubijenu decu, sanjaju kako ih oblače, kupaju, spremaju za škole, venčanja ili vojsku. Strašnu bol nose majke za svojom decom, koju su kiretama iz njihovih utroba vadili. I zato, kada apelujemo na povećanje nataliteta, imajmo na umu da su muž i žena jedno biće koje je Bog stvorio. "Stvori muža i ženu", jer bak je sveta tajna ljubavi.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Paroh Boris Čolović zahvalio je episkopu Irineju na dolasku u Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Grinzborou, a potom istakao značaj Kola srpskih sestara, koje ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Naglasio je njihov doprinos zajednici i napretku parohije.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Mi čoveka ne doživljamo na isti način kada je rođen i pre nego što je rođen. Čovek je čovek od trenutka začeća i ne možemo prema njemu imati različit odnos, kaže otac Jovan Plamenac.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
