OVO JE JEDINI GREH KOJI MUŠKARCI U SRBIJI NIKAD NE ISPOVEDAJU, A U 95 ODSTO SLUČAJEVA ZA NJEGA SU ODGOVORNI! Za žene propisna teška crkvena kazna, gotovo nikad ga i ne prebole!
Stav svih hriđćanskih crkava, pa i naše pravoslavne, jeste da je abortus čedomorstvo i izjednačavaju ga sa ubistvom.
Postoji čitav niz kanonskih tekstova koji o abortusu govore kao o ubistvu. Crkva, naime, fetus i embrion izjednačava sa živim detetom, pa otud i nasilni pobačaj poistovećuje sa ubistvom, koje je jedano od deset smrtnih grehova.
Hrišćanstvo počiva na uverenju da je život darovan od Boga, pa samim tim niko nema prava ni da ga oduzme sebi, a kamoli drugima. Odluka o tome da li živeti ili umreti je u Božjim rukama i ničijim više pa otud i ovakav stav o abortusu.
- Pozivamo naše duhovne kćeri da radi današnjeg dana rađaju decu, a ne da ih nerođene u utrobi ubijaju, proglašavajući to za planiranje porodice. Neka se niko ne pravda siromaštvom; jeste deci potrebno mnogo šta, ali im je najviše potrebno ono što se novcem ne kupuje, a to su ljubav i mir u porodici - govorio je svojevremeno patrijarh Pavle dotičući se pitanja abortusa.
Koliko je stav hrišćanske crkve, pa i naše pravoslavne, po ovom pitanju rigorozan, dovoljno govori to da abortus ženu odvaja od pričešća i same crkve na duži vremenski period (deset ili sedam godina), a u nekim slučajevima i - doživotno.
Shutterstock
Za abortus prema crkvi isključivu odgovornost snosi žena
Međutim, ono što upada u oči jeste da kazna za muškarca, koji je dete, narodski rečeno "napravio" ne postoji, a žene najčešće, upravo u dogovoru sa njima, na abortus se odlučuju i na njega odlaze.
O ovoj nepravdi svojevremeno je pričao i otac Ljubomir Ranković, ističući da je "abortus jedini greh koji muškarci u Srbiji nikad ne ispovedaju"!
- Uzdržimo se od osuda majki i žena - započeo je otac Ljubomir pa se upravo osvrnuo na problem abortusa:
- Inače smo skloni da kada je u pitanju natalitet u Srbiji, za to krivimo žene, kao da one same začinju decu. Kao da tu nema očeva. Sa velikim duhovnikom, ocem Stefanom iz manastira Velika Remeta, koji godišnje ispovedi na hiljade i hiljade ljudi, koji ima tvrd odnos, rekao bih i zilotski, prema ženama, jednom sam o tome pričao.. Moj brat divni u Hristu, sa njim sam otvoreno pričao o tome. Pitao sam ga: "Oče Stefane, da li majke i žene ispovedaju greh čedomorstva?". Kaže: "Masovno" - rekao je otac Ljubomir pa nastavio:
- A, molim te reci mi, da li je ikad ijedan otac, muž, ispovedio bar neku vrstu saučešća zbog učestvovanja u čedomorstvu?". "Nikada i niko", tako mi je rekao. Nemojmo se praviti nevešti. Znamo da se u brakovima abortusi vrše dogovorno. I ubeđen sam, jer sam pravio anketu dok sam radio magistrski rad sa ženama, 95 odsto je uticaj muža da žene izvrše abortus. Majke se vrlo teško, jedino ako nisu neke devojke u velikoj nevolji, odlučuju na abortus - kaže otac Ljubomir, a potom ističe:
- Mnoge od njih su mi sa plačem i suzama govorile da sanjaju svoju ubijenu decu, sanjaju kako ih oblače, kupaju, spremaju za škole, venčanja ili vojsku. Strašnu bol nose majke za svojom decom, koju su kiretama iz njihovih utroba vadili. I zato, kada apelujemo na povećanje nataliteta, imajmo na umu da su muž i žena jedno biće koje je Bog stvorio. "Stvori muža i ženu", jer bak je sveta tajna ljubavi.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Paroh Boris Čolović zahvalio je episkopu Irineju na dolasku u Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Grinzborou, a potom istakao značaj Kola srpskih sestara, koje ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Naglasio je njihov doprinos zajednici i napretku parohije.
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Mi čoveka ne doživljamo na isti način kada je rođen i pre nego što je rođen. Čovek je čovek od trenutka začeća i ne možemo prema njemu imati različit odnos, kaže otac Jovan Plamenac.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
