Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Ako ste se ikada zapitali zašto post traje 40 dana, zašto se upokojeni pominju 40.. dan, ili zašto se Isus 40 dana nakon Vaskrsenja uzneo na nebo, odgovor se krije u simbolici broja koji u pravoslavlju označava vreme ispitivanja, pokajanja i pripreme.
Broj 40 nije samo matematički pojam u duhovnom smislu, on je put. Put koji vodi iz ropstva u slobodu, iz greha u milost, iz tame u svetlost.
40 dana – vreme duhovne pripreme
Veliki post traje 40 dana u znak sećanja na Isusov post u pustinji, kada je bio iskušan od đavola, ali nije posustao.
Mojsije je proveo 40 dana na Sinaju pre nego što je primio Deset zapovesti. Prorok Ilija je 40 dana putovao tražeći Božji glas. Noin potop je trajao 40 dana, simbolično čišćenje sveta od greha.
Sve ove „četrdesetice“ označavaju vreme duhovne tranzicije, kao neka vrsta Božje duhovne škole, gde se u tišini, kroz iskušenja, čovek priprema za novi početак.
Shutterstock/hramikona
Ikona Isusa Hrista
40 dana tišine između dva sveta
U pravoslavlju se veruje da duša umrlog putuje kroz nevidljive svetove i da se 40. danom završava period kada se odlučuje o njenom večnom prebivalištu. Zato je pomen 40. dana izuzetno značajan. To je molitveni trenutak kada se Crkva i porodica sabiraju da prate dušu molitvama do neba.
40 mučenika sevastijskih
U 4. veku, 40 hrišćanskih vojnika odbilo je da se odrekne Hrista i zato su bili bačeni u zaleđeno jezero. Njihovo stradanje i vera su simbol nepokolebljivosti do kraja. Danas ih slavimo kao 40 mučenika, a domaćice često na taj praznik prave 40 kolačića u čast njihovog mučeništva.
Paljenje 40 sveća i izgovaranje 40 molitava
„40 sveća, 40 molitava“ simbolizuje period od 40 dana koji se u pravoslavnoj tradiciji posvećuje sećanju na preminulu osobu. Za to vreme, porodica i prijatelji pale po jednu sveću svaki dan i mole se za dušu pokojnika.
Broj 40 je simboličan i često se javlja u Bibliji i crkvenoj tradiciji kao vreme pripreme, očišćenja i prelaza, na primer, 40 dana posta, 40 dana Isus provodi u pustinji, 40 dana traje vreme žalosti i molitve nakon smrti. Paljenje 40 sveća i izgovaranje 40 molitava predstavljaju trajnu duhovnu podršku i sećanje, pomažući duši pokojnika na njenom putu ka večnom životu i miru.
Zašto baš 40, a ne 30 ili 50?
U Bibliji i Svetom Predanju, broj 40 je savršeni broj za pripremu. Dovoljno je dug da izazove promenu, ali ne toliko dug da čovek izgubi nadu. On poziva na strpljenje, veru i istrajnost. U duhovnom smislu, 40 dana je simbol „pustinje“, mesta gde se ništa ne vidi, ali sve postaje jasnije.
Broj 40 u pravoslavlju nije prazna tradicija. To je duhovni obrazac koji nas uči da nijedna promena, nijedna vera i nijedna milost ne dolaze bez vremena iskušenja i pripreme. Ako uđemo u svoju „pustinju“, možda ćemo tamo pronaći ono najvrednije – živu veru.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
Kamerni hor Emanuel, uz blagoslov episkopa valjevskog Isihija, otvorio je tradicionalne Gospојinske susrete crkvenih horova u Eparhiji valjevskoj, slaveći veru i zajedništvo kroz molitvu i pojanjе.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
