Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Ako ste se ikada zapitali zašto post traje 40 dana, zašto se upokojeni pominju 40.. dan, ili zašto se Isus 40 dana nakon Vaskrsenja uzneo na nebo, odgovor se krije u simbolici broja koji u pravoslavlju označava vreme ispitivanja, pokajanja i pripreme.
Broj 40 nije samo matematički pojam u duhovnom smislu, on je put. Put koji vodi iz ropstva u slobodu, iz greha u milost, iz tame u svetlost.
40 dana – vreme duhovne pripreme
Veliki post traje 40 dana u znak sećanja na Isusov post u pustinji, kada je bio iskušan od đavola, ali nije posustao.
Mojsije je proveo 40 dana na Sinaju pre nego što je primio Deset zapovesti. Prorok Ilija je 40 dana putovao tražeći Božji glas. Noin potop je trajao 40 dana, simbolično čišćenje sveta od greha.
Sve ove „četrdesetice“ označavaju vreme duhovne tranzicije, kao neka vrsta Božje duhovne škole, gde se u tišini, kroz iskušenja, čovek priprema za novi početак.
Shutterstock/hramikona
Ikona Isusa Hrista
40 dana tišine između dva sveta
U pravoslavlju se veruje da duša umrlog putuje kroz nevidljive svetove i da se 40. danom završava period kada se odlučuje o njenom večnom prebivalištu. Zato je pomen 40. dana izuzetno značajan. To je molitveni trenutak kada se Crkva i porodica sabiraju da prate dušu molitvama do neba.
40 mučenika sevastijskih
U 4. veku, 40 hrišćanskih vojnika odbilo je da se odrekne Hrista i zato su bili bačeni u zaleđeno jezero. Njihovo stradanje i vera su simbol nepokolebljivosti do kraja. Danas ih slavimo kao 40 mučenika, a domaćice često na taj praznik prave 40 kolačića u čast njihovog mučeništva.
Paljenje 40 sveća i izgovaranje 40 molitava
„40 sveća, 40 molitava“ simbolizuje period od 40 dana koji se u pravoslavnoj tradiciji posvećuje sećanju na preminulu osobu. Za to vreme, porodica i prijatelji pale po jednu sveću svaki dan i mole se za dušu pokojnika.
Broj 40 je simboličan i često se javlja u Bibliji i crkvenoj tradiciji kao vreme pripreme, očišćenja i prelaza, na primer, 40 dana posta, 40 dana Isus provodi u pustinji, 40 dana traje vreme žalosti i molitve nakon smrti. Paljenje 40 sveća i izgovaranje 40 molitava predstavljaju trajnu duhovnu podršku i sećanje, pomažući duši pokojnika na njenom putu ka večnom životu i miru.
Zašto baš 40, a ne 30 ili 50?
U Bibliji i Svetom Predanju, broj 40 je savršeni broj za pripremu. Dovoljno je dug da izazove promenu, ali ne toliko dug da čovek izgubi nadu. On poziva na strpljenje, veru i istrajnost. U duhovnom smislu, 40 dana je simbol „pustinje“, mesta gde se ništa ne vidi, ali sve postaje jasnije.
Broj 40 u pravoslavlju nije prazna tradicija. To je duhovni obrazac koji nas uči da nijedna promena, nijedna vera i nijedna milost ne dolaze bez vremena iskušenja i pripreme. Ako uđemo u svoju „pustinju“, možda ćemo tamo pronaći ono najvrednije – živu veru.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
Kamerni hor Emanuel, uz blagoslov episkopa valjevskog Isihija, otvorio je tradicionalne Gospојinske susrete crkvenih horova u Eparhiji valjevskoj, slaveći veru i zajedništvo kroz molitvu i pojanjе.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračenu dušu, donoseći život i mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Isidora Pelusiota po starom i Svetog velikomučenika Teodora Tirona po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Sedmoricu osnivača Reda slugu Blažene Device Marije, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračenu dušu, donoseći život i mir.
U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
Deset dana po Vaznesenju Gospodnjem u Jerusalimu se začuo huk silnoga vihora. Silazak Svetoga Duha preobrazio je uplašene učenike u neustrašive apostole i označio rođenje Crkve.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
