Kamerni hor Emanuel, uz blagoslov episkopa valjevskog Isihija, otvorio je tradicionalne Gospојinske susrete crkvenih horova u Eparhiji valjevskoj, slaveći veru i zajedništvo kroz molitvu i pojanjе.
U hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Valjevu, sa blagoslovom episkopa Isihija, održani su ovogodišnji Gospојinski susreti crkvenih horova. Domaćin je bila Crkvena opština, a manifestaciju je otvorio Kamerni hor Emanuel pod vođstvom dirigenta Vanje Uroševića. Kao i prethodnih godina, program su činile duhovne i liturgijske pesme poput „Bogorodice prilježno“, „Blagoslovi duše moja Gospoda“ i „Dostojno jest“, koje su ispunile prostor crkve molitvenim duhom i umetničkom lepotom.
Pored hora Emanuel, u programu su učestvovali i horovi iz Eparhije valjevske – „Sveti Joakim i Ana“ iz Obrenovca, hor „Bogorodica Trojeručica“ iz Uba, kao i domaćin, hor „Hadži Ruvim“, koji već 32 godine okuplja vernike u duhovnoj muzici povodom slave hrama.
Episkop Isihije je u obraćanju naglasio da je pojanjе izraz duše i vera u Boga – dar koji je dat ljudima kao slika Božija.
- Pojaći na bogosluženju predstavljaju sav narod, jer se kroz njih čuje molitva i hvala Tvorcu - kazao je vladika i istakao koliko je važno da svi, bilo da pevaju ili ne, srcem učestvuju u pojanju, jer je to deo duhovnog života i kulture crkve.
Posebnu zahvalnost episkop Isihije izrazio je povodom početka crkvene Nove godine, pozivajući vernike da razvijaju ovaj dar u svojim srcima i zajednicama, da narod pjeva, a posebno talentovani usavršavaju svoje glasove u službi Boga.
Na kraju je jerej Dragan Stanojević, duhovnik hrama Hadži Ruvim, pozvao sve na liturgijsko slavlje i uručio diplome i ikone svim učesnicima, čime je još jednom potvrđeno značajno mesto pojanjа u duhovnom životu Eparhije valjevske.
Svoje uspehe uvek pripisuje intervenciji Boga, a neretko pirča i o značaju vere u njegovom životu na terenu, ali i van njega.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
Sva trojica su pogubljenja mačem.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pogled koji je obojen sumnjom, osudom i nepoverenjem često ne govori toliko o onome koga gledamo, koliko o stanju sopstvenog srca.
Ukrasi su osvećeni, pa samim tim, s njima treba postupati kao i sa svim svetim stvarima, objašnjava teolog.
Puštaju se u opticaj evrokovanice sa likovima Svetog Pajsija Hilandarca i Svetog Jovana Rilskog, ćirilicom i porukom koja se do sada nije pojavljivala na zajedničkoj evropskoj valuti.
