Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
U svečanoj atmosferi Doma Vojske Srbije, patrijarh srpski Porfirije prisustvovao je koncertu duhovne muzike pod nazivom "Metohijska pojanja", u izvođenju proslavljenog akademika Svetislava Božića. Ovaj muzički događaj, prožet duhovnošću i umetničkom uzvišenošću, još jednom je potvrdio neraskidivu vezu umetnosti i vere, muzike i molitve, Crkve i naroda.
Uz Patrijarha, koncertu su prisustvovali i episkop šabački Jerotej i arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, čime je i prisustvo visokog sveštenstva dodatno naglasilo značaj ovog duhovnog i kulturnog sabranja.
U programu su nastupili istaknuti umetnici: pijanista Aleksandar Sinčuk i sopran Sanja Kerkez, uz Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, pod dirigentskom palicom Đorđa Pavlovića. Izvođenja su se smenjivala u uzvišenoj atmosferi, donoseći publici duh Metohije – kroz zvuke koji nadilaze svakodnevno i uznose ka svetom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Koncert "Metohijska pojanja" održan je u Domu Vojske
Akademik Svetislav Božić, autor koncerta, istakao je u izjavi za Televiziju Hram da su dela izvedena te večeri „naše svetinje predstavljene u tonskim konfiguracijama na moderan način“. Ovim rečima Božić je ukazao na suštinu svoje umetničke misije – da se duhovna baština pretoči u savremeni muzički jezik koji ne gubi ni dubinu ni autentičnost.
"Metohijska pojanja" nisu bila samo umetnički događaj – bila su svedočanstvo vere, identiteta i postojanosti. Bila su molitva u zvuku. Bila su pesma koja pamti, nosi i uzdiže. Bila su odgovor duhovne Srbije na vreme koje nas poziva da ne zaboravimo ni svetinje, ni korene, ni glas predaka koji još uvek peva sa kosovskih i metohijskih poljana.
Prisustvo patrijarha Porfirija na ovom koncertu nije bilo samo znak podrške umetnosti – bilo je to prisustvo pastira uz svoj narod, uz njegovu pesmu, uz njegovu molitvu. A Metohija je i pesma i molitva, i rana i nadanje – baš kao što je to bila i ova veče.
U srcu Kosova i Metohije, pod svodovima drevnog manastira, služena je liturgija koja je postala mnogo više od verskog obreda – postala je podsećanje ko smo, odakle dolazimo i zašto ne smemo zaboraviti ono što nas veže.
U manastiru koji kroz vekove čuva identitet i duhovnost srpskog naroda, na praznik čudotvorne ikone, sabrani vernici iz otadžbine i rasejanja ponovo su se poklonili svetinji poznatoj kao Krasnica Pećka – zaštitnici srpskog roda.
Na praznik Duhova, 8. juna, grad podno Čaira biće domaćin horovima iz devet zemalja koji će u Sabornom hramu uzdignuti molitvu kroz pesmu — u duhu Milanskog edikta i pod blagoslovom mitropolita niškog Arsenija. Završnica festivala održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
