Na praznik Duhova, 8. juna, grad podno Čaira biće domaćin horovima iz devet zemalja koji će u Sabornom hramu uzdignuti molitvu kroz pesmu — u duhu Milanskog edikta i pod blagoslovom mitropolita niškog Arsenija. Završnica festivala održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu.
U tihim junskim večerima, Niš će ponovo postati mesto susreta duhovne pesme i molitve, bratstva među narodima i hrišćanskog nadahnuća. Sa blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita niškog Arsenija, od 8. do 11. juna 2025. godine biće održan IX Međunarodni festival horske duhovne muzike „Muzički edikt“ – događaj koji iz godine u godinu potvrđuje da umetnost istinski živi kada se uzdiže ka nebu.
Festival počinje na dan Duhova, velikog praznika Silaska Duha Svetog na apostole i slave niškog Sabornog hrama, čime ova svetkovina dobija još dublje značenje – jer Duh Sveti, koji prosvetljuje i sabira, sabira i ove godine horove iz devet zemalja: Rusije, Rumunije, Libana, Jermenije, Švajcarske, Poljske, SAD i Srbije. Njih sedamnaest dolaze ne samo da pevaju, već da zajedno svedoče veru kroz lepotu crkvene muzike, koja ne poznaje granice ni jezike, već srce i duh.
Foto: Religija.rs
Muzički edikt održava se od 8. do 12. juna
Koncerti će se održavati svake večeri u kompleksu Sabornog hrama Silaska Svetog Duha u Nišu, sa početkom u 19.30 časova. Već prve večeri, publika će imati priliku da čuje dečji i omladinski hor Niške crkvene pevačke družine „Branko“ (NCPD „Branko“), ansambl koji je i začetnik festivala, zatim renomirani „Kolegijum muzikum“ iz Beograda, hor „Bogorodičin“ iz Ciriha, kao i duboko emotivnu vokalnu grupu „Basovi (profundo)“ iz Rusije.
Muzički edikt jeste svedočanstvo živog Hristovog prisustva kroz pesmu. Do danas je ugostio gotovo stotinu ansambala sa svih meridijana sveta, brižljivo gradeći mostove kulturnog dijaloga i duhovne bliskosti. Njegova posebnost leži u otvorenosti za sve hrišćanske konfesije, naslanjajući se na duh Milanskog edikta, čija poruka i danas odzvanja: „Sve što diše neka slavi Gospoda.“
Foto: Religija.rs
Muzički edikt održava se od 8. do 12. juna
Završni deo festivala, uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu, čime će ovaj praznik muzike i duhovnosti biti krunisan u najvećem pravoslavnom hramu na Balkanu.
Festival organizuju Eparhija niška, Saborni hram u Nišu i Niška crkvena pevačka družina „Branko“, čije predano delovanje već godinama osvetljava muzičku i duhovnu scenu Srbije.
U danima koji dolaze, Niš će disati drugačije – svečano, tiho, molitveno i radosno. U senci Sabornog hrama, dok se večernje svetlosti gase, glasovi sa svih strana sveta ujediniće se u jedno: u hvalu Gospodu koji jedini večno traje.
Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
U besedi za četvrtak šeste sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto vera sama po sebi ništa ne znači ako čovek ne zna njen pravi cilj – spasenje svoje duše i večno življenje u Carstvu Božjem.
Prema svetom predanju, Juda Tadaj je dobio posebnu blagodat da njegove molitve budu uslišane – vernici tvrde da ova molitva donosi utehu, snagu i pomoć čak i kada je svaka nada izgubljena.
Grad Loznica planira da deo porte Pokrovskog hrama pretvori u parking i sportske terene, dok Eparhija šabačka upozorava da je reč o svetinji i kulturnom dobru natopljenom krvlju srpskih ustanika.
Svetitelj koji je rođen nem, a progovorio je tek kada su ga pričestili, kasnije je postao jedan od najvećih branilaca pravoslavne vere i tvorac Velikog kanona Bogorodici.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jedan od najvećih besednika 21. veka, doktor teologije, psihologije i muzike, oslanjajući se na reči svetaca i iskustva doktora Maksima Mihajloviča Žižilenka, naglašava da psalmopojanje može vratiti harmoniju između tela, duše i duha, čak i u najtežim uslovima.
U besedi za četvrtak šeste sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto vera sama po sebi ništa ne znači ako čovek ne zna njen pravi cilj – spasenje svoje duše i večno življenje u Carstvu Božjem.
Prema svetom predanju, Juda Tadaj je dobio posebnu blagodat da njegove molitve budu uslišane – vernici tvrde da ova molitva donosi utehu, snagu i pomoć čak i kada je svaka nada izgubljena.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Poglavar Carigradske patrijaršije stiže u Vašington i Njujork, gde će razgovarati o slobodi vere, zaštiti prirode i ulozi Pravoslavlja u savremenom svetu, ali i večerati sa najmoćnijim ljudima američke diplomatije.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
