Na praznik Duhova, 8. juna, grad podno Čaira biće domaćin horovima iz devet zemalja koji će u Sabornom hramu uzdignuti molitvu kroz pesmu — u duhu Milanskog edikta i pod blagoslovom mitropolita niškog Arsenija. Završnica festivala održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu.
U tihim junskim večerima, Niš će ponovo postati mesto susreta duhovne pesme i molitve, bratstva među narodima i hrišćanskog nadahnuća. Sa blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita niškog Arsenija, od 8. do 11. juna 2025. godine biće održan IX Međunarodni festival horske duhovne muzike „Muzički edikt“ – događaj koji iz godine u godinu potvrđuje da umetnost istinski živi kada se uzdiže ka nebu.
Festival počinje na dan Duhova, velikog praznika Silaska Duha Svetog na apostole i slave niškog Sabornog hrama, čime ova svetkovina dobija još dublje značenje – jer Duh Sveti, koji prosvetljuje i sabira, sabira i ove godine horove iz devet zemalja: Rusije, Rumunije, Libana, Jermenije, Švajcarske, Poljske, SAD i Srbije. Njih sedamnaest dolaze ne samo da pevaju, već da zajedno svedoče veru kroz lepotu crkvene muzike, koja ne poznaje granice ni jezike, već srce i duh.
Foto: Religija.rs
Muzički edikt održava se od 8. do 12. juna
Koncerti će se održavati svake večeri u kompleksu Sabornog hrama Silaska Svetog Duha u Nišu, sa početkom u 19.30 časova. Već prve večeri, publika će imati priliku da čuje dečji i omladinski hor Niške crkvene pevačke družine „Branko“ (NCPD „Branko“), ansambl koji je i začetnik festivala, zatim renomirani „Kolegijum muzikum“ iz Beograda, hor „Bogorodičin“ iz Ciriha, kao i duboko emotivnu vokalnu grupu „Basovi (profundo)“ iz Rusije.
Muzički edikt jeste svedočanstvo živog Hristovog prisustva kroz pesmu. Do danas je ugostio gotovo stotinu ansambala sa svih meridijana sveta, brižljivo gradeći mostove kulturnog dijaloga i duhovne bliskosti. Njegova posebnost leži u otvorenosti za sve hrišćanske konfesije, naslanjajući se na duh Milanskog edikta, čija poruka i danas odzvanja: „Sve što diše neka slavi Gospoda.“
Foto: Religija.rs
Muzički edikt održava se od 8. do 12. juna
Završni deo festivala, uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu, čime će ovaj praznik muzike i duhovnosti biti krunisan u najvećem pravoslavnom hramu na Balkanu.
Festival organizuju Eparhija niška, Saborni hram u Nišu i Niška crkvena pevačka družina „Branko“, čije predano delovanje već godinama osvetljava muzičku i duhovnu scenu Srbije.
U danima koji dolaze, Niš će disati drugačije – svečano, tiho, molitveno i radosno. U senci Sabornog hrama, dok se večernje svetlosti gase, glasovi sa svih strana sveta ujediniće se u jedno: u hvalu Gospodu koji jedini večno traje.
Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Jedan od najvećih besednika 21. veka, doktor teologije, psihologije i muzike, oslanjajući se na reči svetaca i iskustva doktora Maksima Mihajloviča Žižilenka, naglašava da psalmopojanje može vratiti harmoniju između tela, duše i duha, čak i u najtežim uslovima.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
