Na praznik Duhova, 8. juna, grad podno Čaira biće domaćin horovima iz devet zemalja koji će u Sabornom hramu uzdignuti molitvu kroz pesmu — u duhu Milanskog edikta i pod blagoslovom mitropolita niškog Arsenija. Završnica festivala održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu.
U tihim junskim večerima, Niš će ponovo postati mesto susreta duhovne pesme i molitve, bratstva među narodima i hrišćanskog nadahnuća. Sa blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita niškog Arsenija, od 8. do 11. juna 2025. godine biće održan IX Međunarodni festival horske duhovne muzike „Muzički edikt“ – događaj koji iz godine u godinu potvrđuje da umetnost istinski živi kada se uzdiže ka nebu.
Festival počinje na dan Duhova, velikog praznika Silaska Duha Svetog na apostole i slave niškog Sabornog hrama, čime ova svetkovina dobija još dublje značenje – jer Duh Sveti, koji prosvetljuje i sabira, sabira i ove godine horove iz devet zemalja: Rusije, Rumunije, Libana, Jermenije, Švajcarske, Poljske, SAD i Srbije. Njih sedamnaest dolaze ne samo da pevaju, već da zajedno svedoče veru kroz lepotu crkvene muzike, koja ne poznaje granice ni jezike, već srce i duh.
Foto: Religija.rs
Muzički edikt održava se od 8. do 12. juna
Koncerti će se održavati svake večeri u kompleksu Sabornog hrama Silaska Svetog Duha u Nišu, sa početkom u 19.30 časova. Već prve večeri, publika će imati priliku da čuje dečji i omladinski hor Niške crkvene pevačke družine „Branko“ (NCPD „Branko“), ansambl koji je i začetnik festivala, zatim renomirani „Kolegijum muzikum“ iz Beograda, hor „Bogorodičin“ iz Ciriha, kao i duboko emotivnu vokalnu grupu „Basovi (profundo)“ iz Rusije.
Muzički edikt jeste svedočanstvo živog Hristovog prisustva kroz pesmu. Do danas je ugostio gotovo stotinu ansambala sa svih meridijana sveta, brižljivo gradeći mostove kulturnog dijaloga i duhovne bliskosti. Njegova posebnost leži u otvorenosti za sve hrišćanske konfesije, naslanjajući se na duh Milanskog edikta, čija poruka i danas odzvanja: „Sve što diše neka slavi Gospoda.“
Foto: Religija.rs
Muzički edikt održava se od 8. do 12. juna
Završni deo festivala, uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu, čime će ovaj praznik muzike i duhovnosti biti krunisan u najvećem pravoslavnom hramu na Balkanu.
Festival organizuju Eparhija niška, Saborni hram u Nišu i Niška crkvena pevačka družina „Branko“, čije predano delovanje već godinama osvetljava muzičku i duhovnu scenu Srbije.
U danima koji dolaze, Niš će disati drugačije – svečano, tiho, molitveno i radosno. U senci Sabornog hrama, dok se večernje svetlosti gase, glasovi sa svih strana sveta ujediniće se u jedno: u hvalu Gospodu koji jedini večno traje.
Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedan od najvećih besednika 21. veka, doktor teologije, psihologije i muzike, oslanjajući se na reči svetaca i iskustva doktora Maksima Mihajloviča Žižilenka, naglašava da psalmopojanje može vratiti harmoniju između tela, duše i duha, čak i u najtežim uslovima.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
