Na praznik Duhova, 8. juna, grad podno Čaira biće domaćin horovima iz devet zemalja koji će u Sabornom hramu uzdignuti molitvu kroz pesmu — u duhu Milanskog edikta i pod blagoslovom mitropolita niškog Arsenija. Završnica festivala održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu.
U tihim junskim večerima, Niš će ponovo postati mesto susreta duhovne pesme i molitve, bratstva među narodima i hrišćanskog nadahnuća. Sa blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita niškog Arsenija, od 8. do 11. juna 2025. godine biće održan IX Međunarodni festival horske duhovne muzike „Muzički edikt“ – događaj koji iz godine u godinu potvrđuje da umetnost istinski živi kada se uzdiže ka nebu.
Festival počinje na dan Duhova, velikog praznika Silaska Duha Svetog na apostole i slave niškog Sabornog hrama, čime ova svetkovina dobija još dublje značenje – jer Duh Sveti, koji prosvetljuje i sabira, sabira i ove godine horove iz devet zemalja: Rusije, Rumunije, Libana, Jermenije, Švajcarske, Poljske, SAD i Srbije. Njih sedamnaest dolaze ne samo da pevaju, već da zajedno svedoče veru kroz lepotu crkvene muzike, koja ne poznaje granice ni jezike, već srce i duh.
Foto: Religija.rs
Muzički edikt održava se od 8. do 12. juna
Koncerti će se održavati svake večeri u kompleksu Sabornog hrama Silaska Svetog Duha u Nišu, sa početkom u 19.30 časova. Već prve večeri, publika će imati priliku da čuje dečji i omladinski hor Niške crkvene pevačke družine „Branko“ (NCPD „Branko“), ansambl koji je i začetnik festivala, zatim renomirani „Kolegijum muzikum“ iz Beograda, hor „Bogorodičin“ iz Ciriha, kao i duboko emotivnu vokalnu grupu „Basovi (profundo)“ iz Rusije.
Muzički edikt jeste svedočanstvo živog Hristovog prisustva kroz pesmu. Do danas je ugostio gotovo stotinu ansambala sa svih meridijana sveta, brižljivo gradeći mostove kulturnog dijaloga i duhovne bliskosti. Njegova posebnost leži u otvorenosti za sve hrišćanske konfesije, naslanjajući se na duh Milanskog edikta, čija poruka i danas odzvanja: „Sve što diše neka slavi Gospoda.“
Foto: Religija.rs
Muzički edikt održava se od 8. do 12. juna
Završni deo festivala, uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, održaće se 12. juna u Hramu Svetog Save u Beogradu, čime će ovaj praznik muzike i duhovnosti biti krunisan u najvećem pravoslavnom hramu na Balkanu.
Festival organizuju Eparhija niška, Saborni hram u Nišu i Niška crkvena pevačka družina „Branko“, čije predano delovanje već godinama osvetljava muzičku i duhovnu scenu Srbije.
U danima koji dolaze, Niš će disati drugačije – svečano, tiho, molitveno i radosno. U senci Sabornog hrama, dok se večernje svetlosti gase, glasovi sa svih strana sveta ujediniće se u jedno: u hvalu Gospodu koji jedini večno traje.
Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Malo je situacija koje tako brzo razotkrivaju čovekovu unutrašnjost kao susret sa nekim kome je potrebna pomoć, a Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega se upravo tada vidi da li je srce omekšalo ili se zatvorilo.
Probajte recept jeromonaha Ilariona za pirjane lignje, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Urijelu i kratku, ali duboku pouku Svetog Gavrila Gruzijskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Doroteja po starom i Svetog mučenika Leontija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Marka i Marcelijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedan od najvećih besednika 21. veka, doktor teologije, psihologije i muzike, oslanjajući se na reči svetaca i iskustva doktora Maksima Mihajloviča Žižilenka, naglašava da psalmopojanje može vratiti harmoniju između tela, duše i duha, čak i u najtežim uslovima.
Malo je situacija koje tako brzo razotkrivaju čovekovu unutrašnjost kao susret sa nekim kome je potrebna pomoć, a Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega se upravo tada vidi da li je srce omekšalo ili se zatvorilo.
Probajte recept jeromonaha Ilariona za pirjane lignje, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Urijelu i kratku, ali duboku pouku Svetog Gavrila Gruzijskog.
Jerusalimska patrijaršija tvrdi da je crkvena imovina u Silvanu nezakonito zauzeta i upozorava da bi slučaj mogao da ugrozi prava hrišćanskih zajednica u Svetoj zemlji.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
U autorskom tekstu verskog analitičara Bogdana Despotovića, koji prenosimo u celosti, analiziraju se okolnosti incidenta u Atini, reakcija Aleksandrijske crkve i moguće posledice po njen ugled.
Zadužbina kralja Stefana Dečanskog sačuvala je gotovo netaknut izgled, jedinstven freskopis i dokumente koji otkrivaju kako je izgledao život u srednjovekovnoj Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
