Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U duhovnom ozračju prazničnog bdenja sa petohlebnicom, služenog u hramu Svetog Save, i svečane Svetosavske akademije u kripti ove svetinje, verni narod je imao priliku da čuje i nadahnutu besedu patrijarha srpskog Porfirija, izrečenu povodom sećanja na dan spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru — dan bola, ali i nepokolebljive nade i vere u vaskrsenje.
U svetlosti kandila i molitvenom tihovanju koje je ispunilo hram, patrijarh je podsetio na temeljni značaj svešteničke službe u životu Crkve.
- Bez sveštenstva nema Crkve, bez sveštenstva u smislu službe Hristove, a najpre bez episkopa nema Crkve, a to znači da bez svete liturgije nema Crkve - rekao je patrijarh, podvlačeći da upravo liturgija jeste projava, potvrda i prisustvo Carstva Božjeg među nama, gde mi postajemo jedno sa Hristom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Svetosavsku akademiju uveličalo je i pojanje duhovnih pesama
U ovim rečima oslikava se vekovna istina pravoslavlja: da Crkva nije administrativna institucija, već živi organizam Hristov, čije srce kuca u liturgiji, a čiji duh diše kroz sveštenike – izabrane poslenike na Njivi Gospodnjoj. Patrijarh podseća da svešteničko zvanje nije profesija, već poziv, krst i put služenja Bogu i bližnjima. Ono je, kako je rekao, najveći blagoslov i najveći dar, ali i krst: svedočanstvo Hristove pobede i vaskrsenja, krst kao znak onih koji su Hristovi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh srpski Porfirije
U tom svetlu, patrijarh je ukazao i na ključnu ulogu bogoslovskog obrazovanja.
- Zato je sveštenička služba, kao i priprema za nju, tj. bogoslovsko školovanje, najveći blagoslov i najveći dar, ali i krst: svedočanstvo Hristove Pobede i Vaskrsenja, krst kao znak onih koji su Hristovi. Iz tog razloga, za našu Crkvu vaspitavanje mladih ljudi koji treba da postanu sveštenici predstavlja centralni i najvažniji zadatak. To vaspitavanje ne podrazumeva samo sabiranje informacija i znanja iz različitih oblasti života, već vaspitavanje i obrazovanje u jevanđeljskim vrlinama, a te vrline su smernice i kriterijumi znanja, mehanizmi i oruđa pomoću kojih se stečeno znanje upravlja, osmišljava i primenjuje - kazao je patrijarh srpski.
Ove reči, izrečene na dan kada se sećamo velikog mučeništva Svetog Save – čije su mošti spaljene kako bi se izbrisalo pamćenje naroda, a umesto toga se rasplamsala neugasiva luča vere – odzvanjaju kao poziv svima nama da prepoznamo večnu vrednost duhovnog poziva i svetost onih koji su Hristovi.
Na dan velikog jubileja, u Deževi podno Golije, gde su se nekada nalazili dvorovi Stefana Nemanje, služena je liturgija kao snažno podsećanje na duhovno rodno mesto pravoslavnih Srba — tamo gde se rodila svetosavska iskra koja i danas greje srpski narod.
Patrijarh Porfirije i patrijarh Tavadros II poslali su poruke bratske hrišćanske ljubavi i jedinstva, a arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su verni narod i visoke zvanice.
U duhu ljubavi i bratske solidarnosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je papi Lavu XIV uz molitvu za mir, jedinstvo i obnovu duhovnih vrednosti u svetu punom iskušenja.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Najmlađi episkop Kiparske pravoslavne crkve razrešen je dužnosti jer je, po oceni Sinoda, remetio crkveno jedinstvo svojim beskompromisnim stavovima o Vatikanu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Sednica kojom je predsedavao patrijarh Porfirije bila je povod za parastos ktitorima, ali i snažno podsećanje na neugaslu želju srpskog naroda da na mestu stradanja nikne duhovni svetionik celog naroda.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
U iskrenom duhu pravoslavnog jedinstva, patrijarh srpski uputio je srdačne želje poglavaru Ruske Crkve, podsećajući na duboku povezanost dva naroda i nedavnu posetu svetinjama Moskve.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Kada se uzmu u obzir prilično oskudni podaci o ovoj srednjevekovnoj građevini, nekako je i očekivano da postoje legende i predanja koja se vezuju za Araču.
Mladi sovjetski vojnik koji je tokom rata prešao u islam i osnovao porodicu sa šestoro dece, danas u pravoslavnoj Rusiji pronalazi mir i ponovo grli korene koje rat nije mogao da izbriše
