Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U duhovnom ozračju prazničnog bdenja sa petohlebnicom, služenog u hramu Svetog Save, i svečane Svetosavske akademije u kripti ove svetinje, verni narod je imao priliku da čuje i nadahnutu besedu patrijarha srpskog Porfirija, izrečenu povodom sećanja na dan spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru — dan bola, ali i nepokolebljive nade i vere u vaskrsenje.
U svetlosti kandila i molitvenom tihovanju koje je ispunilo hram, patrijarh je podsetio na temeljni značaj svešteničke službe u životu Crkve.
- Bez sveštenstva nema Crkve, bez sveštenstva u smislu službe Hristove, a najpre bez episkopa nema Crkve, a to znači da bez svete liturgije nema Crkve - rekao je patrijarh, podvlačeći da upravo liturgija jeste projava, potvrda i prisustvo Carstva Božjeg među nama, gde mi postajemo jedno sa Hristom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Svetosavsku akademiju uveličalo je i pojanje duhovnih pesama
U ovim rečima oslikava se vekovna istina pravoslavlja: da Crkva nije administrativna institucija, već živi organizam Hristov, čije srce kuca u liturgiji, a čiji duh diše kroz sveštenike – izabrane poslenike na Njivi Gospodnjoj. Patrijarh podseća da svešteničko zvanje nije profesija, već poziv, krst i put služenja Bogu i bližnjima. Ono je, kako je rekao, najveći blagoslov i najveći dar, ali i krst: svedočanstvo Hristove pobede i vaskrsenja, krst kao znak onih koji su Hristovi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh srpski Porfirije
U tom svetlu, patrijarh je ukazao i na ključnu ulogu bogoslovskog obrazovanja.
- Zato je sveštenička služba, kao i priprema za nju, tj. bogoslovsko školovanje, najveći blagoslov i najveći dar, ali i krst: svedočanstvo Hristove Pobede i Vaskrsenja, krst kao znak onih koji su Hristovi. Iz tog razloga, za našu Crkvu vaspitavanje mladih ljudi koji treba da postanu sveštenici predstavlja centralni i najvažniji zadatak. To vaspitavanje ne podrazumeva samo sabiranje informacija i znanja iz različitih oblasti života, već vaspitavanje i obrazovanje u jevanđeljskim vrlinama, a te vrline su smernice i kriterijumi znanja, mehanizmi i oruđa pomoću kojih se stečeno znanje upravlja, osmišljava i primenjuje - kazao je patrijarh srpski.
Ove reči, izrečene na dan kada se sećamo velikog mučeništva Svetog Save – čije su mošti spaljene kako bi se izbrisalo pamćenje naroda, a umesto toga se rasplamsala neugasiva luča vere – odzvanjaju kao poziv svima nama da prepoznamo večnu vrednost duhovnog poziva i svetost onih koji su Hristovi.
Na dan velikog jubileja, u Deževi podno Golije, gde su se nekada nalazili dvorovi Stefana Nemanje, služena je liturgija kao snažno podsećanje na duhovno rodno mesto pravoslavnih Srba — tamo gde se rodila svetosavska iskra koja i danas greje srpski narod.
Patrijarh Porfirije i patrijarh Tavadros II poslali su poruke bratske hrišćanske ljubavi i jedinstva, a arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su verni narod i visoke zvanice.
U duhu ljubavi i bratske solidarnosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je papi Lavu XIV uz molitvu za mir, jedinstvo i obnovu duhovnih vrednosti u svetu punom iskušenja.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Uz sasluženje sveštenstva i molitveno prisustvo episkopa Dositeja, profesora, studenata i brojnih vernika, u svetosavskom hramu na Vračaru, služena je drevna bogorodična himna koja se čita petkom tokom Velikog posta.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
