Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U duhovnom ozračju prazničnog bdenja sa petohlebnicom, služenog u hramu Svetog Save, i svečane Svetosavske akademije u kripti ove svetinje, verni narod je imao priliku da čuje i nadahnutu besedu patrijarha srpskog Porfirija, izrečenu povodom sećanja na dan spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru — dan bola, ali i nepokolebljive nade i vere u vaskrsenje.
U svetlosti kandila i molitvenom tihovanju koje je ispunilo hram, patrijarh je podsetio na temeljni značaj svešteničke službe u životu Crkve.
- Bez sveštenstva nema Crkve, bez sveštenstva u smislu službe Hristove, a najpre bez episkopa nema Crkve, a to znači da bez svete liturgije nema Crkve - rekao je patrijarh, podvlačeći da upravo liturgija jeste projava, potvrda i prisustvo Carstva Božjeg među nama, gde mi postajemo jedno sa Hristom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Svetosavsku akademiju uveličalo je i pojanje duhovnih pesama
U ovim rečima oslikava se vekovna istina pravoslavlja: da Crkva nije administrativna institucija, već živi organizam Hristov, čije srce kuca u liturgiji, a čiji duh diše kroz sveštenike – izabrane poslenike na Njivi Gospodnjoj. Patrijarh podseća da svešteničko zvanje nije profesija, već poziv, krst i put služenja Bogu i bližnjima. Ono je, kako je rekao, najveći blagoslov i najveći dar, ali i krst: svedočanstvo Hristove pobede i vaskrsenja, krst kao znak onih koji su Hristovi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh srpski Porfirije
U tom svetlu, patrijarh je ukazao i na ključnu ulogu bogoslovskog obrazovanja.
- Zato je sveštenička služba, kao i priprema za nju, tj. bogoslovsko školovanje, najveći blagoslov i najveći dar, ali i krst: svedočanstvo Hristove Pobede i Vaskrsenja, krst kao znak onih koji su Hristovi. Iz tog razloga, za našu Crkvu vaspitavanje mladih ljudi koji treba da postanu sveštenici predstavlja centralni i najvažniji zadatak. To vaspitavanje ne podrazumeva samo sabiranje informacija i znanja iz različitih oblasti života, već vaspitavanje i obrazovanje u jevanđeljskim vrlinama, a te vrline su smernice i kriterijumi znanja, mehanizmi i oruđa pomoću kojih se stečeno znanje upravlja, osmišljava i primenjuje - kazao je patrijarh srpski.
Ove reči, izrečene na dan kada se sećamo velikog mučeništva Svetog Save – čije su mošti spaljene kako bi se izbrisalo pamćenje naroda, a umesto toga se rasplamsala neugasiva luča vere – odzvanjaju kao poziv svima nama da prepoznamo večnu vrednost duhovnog poziva i svetost onih koji su Hristovi.
Na dan velikog jubileja, u Deževi podno Golije, gde su se nekada nalazili dvorovi Stefana Nemanje, služena je liturgija kao snažno podsećanje na duhovno rodno mesto pravoslavnih Srba — tamo gde se rodila svetosavska iskra koja i danas greje srpski narod.
Patrijarh Porfirije i patrijarh Tavadros II poslali su poruke bratske hrišćanske ljubavi i jedinstva, a arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su verni narod i visoke zvanice.
U duhu ljubavi i bratske solidarnosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je papi Lavu XIV uz molitvu za mir, jedinstvo i obnovu duhovnih vrednosti u svetu punom iskušenja.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Na radnom sastanku u najvećoj srpskoj pravoslavnoj svetinji istaknuta je uloga države u završetku radova i dogovoren nastavak mozaicnog ukrašavanja, kojim će hram dobiti potpuni duhovni i umetnički sjaj.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Sednica kojom je predsedavao patrijarh Porfirije bila je povod za parastos ktitorima, ali i snažno podsećanje na neugaslu želju srpskog naroda da na mestu stradanja nikne duhovni svetionik celog naroda.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
