Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U duhovnom ozračju prazničnog bdenja sa petohlebnicom, služenog u hramu Svetog Save, i svečane Svetosavske akademije u kripti ove svetinje, verni narod je imao priliku da čuje i nadahnutu besedu patrijarha srpskog Porfirija, izrečenu povodom sećanja na dan spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru — dan bola, ali i nepokolebljive nade i vere u vaskrsenje.
U svetlosti kandila i molitvenom tihovanju koje je ispunilo hram, patrijarh je podsetio na temeljni značaj svešteničke službe u životu Crkve.
- Bez sveštenstva nema Crkve, bez sveštenstva u smislu službe Hristove, a najpre bez episkopa nema Crkve, a to znači da bez svete liturgije nema Crkve - rekao je patrijarh, podvlačeći da upravo liturgija jeste projava, potvrda i prisustvo Carstva Božjeg među nama, gde mi postajemo jedno sa Hristom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Svetosavsku akademiju uveličalo je i pojanje duhovnih pesama
U ovim rečima oslikava se vekovna istina pravoslavlja: da Crkva nije administrativna institucija, već živi organizam Hristov, čije srce kuca u liturgiji, a čiji duh diše kroz sveštenike – izabrane poslenike na Njivi Gospodnjoj. Patrijarh podseća da svešteničko zvanje nije profesija, već poziv, krst i put služenja Bogu i bližnjima. Ono je, kako je rekao, najveći blagoslov i najveći dar, ali i krst: svedočanstvo Hristove pobede i vaskrsenja, krst kao znak onih koji su Hristovi.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh srpski Porfirije
U tom svetlu, patrijarh je ukazao i na ključnu ulogu bogoslovskog obrazovanja.
- Zato je sveštenička služba, kao i priprema za nju, tj. bogoslovsko školovanje, najveći blagoslov i najveći dar, ali i krst: svedočanstvo Hristove Pobede i Vaskrsenja, krst kao znak onih koji su Hristovi. Iz tog razloga, za našu Crkvu vaspitavanje mladih ljudi koji treba da postanu sveštenici predstavlja centralni i najvažniji zadatak. To vaspitavanje ne podrazumeva samo sabiranje informacija i znanja iz različitih oblasti života, već vaspitavanje i obrazovanje u jevanđeljskim vrlinama, a te vrline su smernice i kriterijumi znanja, mehanizmi i oruđa pomoću kojih se stečeno znanje upravlja, osmišljava i primenjuje - kazao je patrijarh srpski.
Ove reči, izrečene na dan kada se sećamo velikog mučeništva Svetog Save – čije su mošti spaljene kako bi se izbrisalo pamćenje naroda, a umesto toga se rasplamsala neugasiva luča vere – odzvanjaju kao poziv svima nama da prepoznamo večnu vrednost duhovnog poziva i svetost onih koji su Hristovi.
Na dan velikog jubileja, u Deževi podno Golije, gde su se nekada nalazili dvorovi Stefana Nemanje, služena je liturgija kao snažno podsećanje na duhovno rodno mesto pravoslavnih Srba — tamo gde se rodila svetosavska iskra koja i danas greje srpski narod.
Patrijarh Porfirije i patrijarh Tavadros II poslali su poruke bratske hrišćanske ljubavi i jedinstva, a arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su verni narod i visoke zvanice.
U duhu ljubavi i bratske solidarnosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je papi Lavu XIV uz molitvu za mir, jedinstvo i obnovu duhovnih vrednosti u svetu punom iskušenja.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
