KAKO JE OTAC GOJKO OD JEDNOG VERNIKA NA OSTROGU NAUČIO ONO ŠTO NIJE NI NA FAKULTETU: Lekcija o svima nama koja se prepričava

U središtu hrišćanske vere, kako je propovedao Gospod Isus Hristos, nalazi se ljubav - ne samo prema Bogu, već i prema bližnjem, pa čak i prema neprijatelju. U tom duhu, jedno od najjasnijih i najvažnijih Hristovih učenja jeste ono o neosuđivanju: "Ne sudite, da vam se ne sudi“ (Matej 7,1).

Ove reči nisu savet već zapovest, koje se nijedan pravoslavni hrišćanin ne sme odreći.

Iako je Gospod onaj kome je data vlast da jedini sudi svetu, i njegov pristup grešnicima bio je uvek obeležen milošću, razumevanjem i pozivom na pokajanje. Kada su pred njega doveli ženu uhvaćenu u preljubi, spremni da je kamenuju po zakonu, Isus nije podržao njihovu osudu. Umesto toga, izgovorio je čuvene reči: "Ko je od vas bez greha, neka prvi baci kamen“ (Jovan 8,7). Time je pokazao da čovek nema pravo da zauzima Božije mesto, jer samo Bog vidi srce i zna prave okolnosti nečijeg pada.

Shutterstock/SELEZNEV VALERY/ ursa lexander flueler / Panthermedia / Profimedia

 

Pravoslavna crkva uči da je osuda drugoga duhovno opasna, jer vodi u gordost i udaljava nas od sopstvenog pokajanja. Sveti oci, naročito monaška tradicija, neprekidno upozoravaju da se ne bavimo tuđim gresima, nego svojim. Sv.eti Jovan Lestvičnik piše: "Onaj koji osuđuje grešnika, sam je gori od njega“, a starac Pajsije Svetogorac savetuje: "Ako ne možeš da pohvališ, bar ne osuđuj.“

Osuda nije isto što i rasuđivanje. Hrišćanin jeste pozvan da razlikuje dobro od zla, ali ne da uzima ulogu sudije nad dušom bližnjeg. Jer samo Bog zna svačije unutrašnje rane i borbe. On nas poziva da pomognemo, a ne da preziremo.

U vremenu kada često donosimo brze i nepromišljene zaključke o drugima, jedna priča oca Gojka Perovića predstavlja snažno upozorenje da nikada ne treba suditi nikome, jer ne znaš ni njegovu priču, ni šta mu je u srcu..

Otac Gojko, nekadašnji rektor Cetinjske bogoslovije, podelio je lično iskustvo koje ga je, kako sam kaže, postidelo i duboko poučilo.

Naime, dok je stajao pored ćivota Svetog Vasilija Ostroškog u manastiru Ostrog, ušetao je mladić koji je nosio limenku soka sa sobom. 

Gledajući u njega, otac Gojko je prvo pomislio koliko je mladić nevaspitan i u skladu sa tim i počeo je u sebi da razmišlja. 

Printskrin youtube

 

- ... Ali, kažem sebi: "Aajde, neću ništa da mu pričam. Ajde da sad ne pravimo svađu"... pa, ako baš krene onu limenku da stavi, Bože oprosti, na ćivot - onda ću da reagujem.

Kaže da je ozbiljno pomislio da će mladić limenku spustiti na ćivot Svetog Vasilija i da je već u sebi nastavio sa osudama. 

- Mislim se i govorim u sebi: "Magarče jedan, je l' im'o iko da te nauči kako se ulazi u crkvu?! Pa, je li moguće da ne znaš da ne treba ta limenka da se unosi kod mošti Svetog Vasilija?! Pa, đe ti je pamet!? Jesi li glup, jesi li lud...".

Kaže da je potom usledilo nešto što ga je i otreznilo i postidelo. Mladić mu je, naime, prišao i pitao:

- Oče, je li vruće?

Kad mu je odgovorio da jeste, mladić mu je pružio limenku i rekao:

- Evo malo soka da se osvežite.

- Eto kako srce radi, kako duša radi... a sve ti se čini ti to radiš iz najveće pobožnosti: on je grešnik, on nosi limenku, ja sam sveštenik, ja ga osuđujem - i to s pravom! Pogledajte kako može čovek da se prevari! - zaključio je otac Gojko.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara