Sva četvorica su bila iz reda sedam đakona i iz sedamdeset apostola.
SPC danas slavi Svete apostole i đakone Prohora, Nikanora, Timona i Parmena.
Ova četvorica bili su iz reda sedam đakona i iz sedamdeset apostola. Ostala trojica bila Stefan, Filip i Nikolaj. Stefan prvomučenik praznuje se zasebno 27 decembra, a Filip 11 oktobra. Nikolaj nije ušao u red svetitelja zbog svoje jeresi.
A prva četvorica nemaju posebnih dana praznovanja, nego se svi spominju na današnji dan.
Sveti Prohor je najpre sa ostalim saučenicima bio saputnik svetog vrhovnog apostola Petra. Potom je apostol Petar postavio Prohora za episkopa grada Nikomidije u Vitiniji,
Posle Uspenija Presvete Bogorodice, sveti Prohor je jedno vreme bio saputnik Svetog apostola Jovana Bogoslova i zajedno s njim proputovao je mnoge krajeve. S njim je i na ostrvu Patmosu bio zatočen, gde je zapisao ono što je Sveti Jovan Bogoslov "po otkrivenju Božjem njemu ustima svojim govorio".
Posle toga, Sveti Prohor se vratio u Nikomidiju gde je preveo mnoge ljude u hrišćanstvo.
"A kada dođe u Antiohiju, sveti Prohor mučenički skonča, ubijen od neznabožaca zbog propovedanja Hrista", piše u žitijama.
Sveti Nikanor postradao je istog dana kada i Sveti Prvomučenik Stefan. U to vreme bilo je veliko gonjenje Crkve jerusalimske. Sveti Nikanor jei ubijen zajedno sa dve hiljade hrišćana. Bio je zaklan.
Sveti Timon je boi postavljen od svetih apostola za episkopa grada Bostre u Arabiji. Postradao je tako što je bačen u užarenu peć, ali izađe iz peći ni najmanje nepovređen ognjem. Posle je raspet na krstu.
"Sveti Parmen sa plamenom verom obavljaše poverenu mu od svetih apostola propovedničku službu; na njihove oči on umre, i oni ga rukama svojim sahraniše i umereno oplakaše. Međutim, neki tvrde da je on mučenički skončao i ovenčao se vencem mučeništva".
Postradali su u Likiji 308 godine.
Ana je sa svojim mužem Joakimom 50 godina živela bez dece, a onda je u poznim godinama rodila Mariju, Presvetu Bogorodicu.
Samozvani episkop Nikola Džufka, kog nijedna pravoslavna crkva ne priznaje, šokirao je vernike prisustvom na svečanosti u makedonskom selu Tateš, uz najviše verske i političke zvanice - dok ostaje nepoznato kako je uopšte ušao u Makedoniju u crkvenom odelu i sa lažnim dekretima.
Hram, posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori.
Prvi put u istoriji, pravoslavna vera postaje deo državnog obrazovnog sistema Holandije, a nastava će biti otvorena za svu decu.
Pastorka Lena Miler u Berlinu održala je ceremoniju tokom koje je blagoslovila poligamni savez homoseksualaca, nazivajući ga "punovažnim savezom pred Bogom", a taj čin izazvao je duboku tugu u hrišćanskom svetu.
Na primeru pravednika i svetitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 23. sredu po Duhovima otvara oči za večnu svetlost koja čeka sve koji se drže Boga.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Kako su se na grobu apostola počela da dešavaju mnogobrojna čudesa, naročito isceljenja bolesnih, počeo je da se uvećava i broj hrišćana, a to je naljutilo neznabošce.
Iako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao ogromnu revnost.
Njegov značaj za hrišćansku Crkvu 2. veka može se sravniti sa značajem Svetog Atanasija Velikog za hrišćansku Crkvu 4. veka.
Ne zna se tačno, da li je i ovaj prorok bio ubijen ili je umro prirodnom smrću, ali poznato je da je bio sahranjen u svome selu, i da su mu mošti pronađene, zajedno sa moštima proroka Avakuma.
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Njegovo ime stoji uz temelje više od četrdeset crkava i manastira — od Banjske i Gračanice do Jerusalima, Soluna i Svete gore.
Sveštenomučenik Zinovije i njegova sestra Zinovija odrekli su se zemaljskog bogatstva i moći, ali su stekli neprolazno blago u Carstvu nebeskom.
Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
