Sva četvorica su bila iz reda sedam đakona i iz sedamdeset apostola.
SPC danas slavi Svete apostole i đakone Prohora, Nikanora, Timona i Parmena.
Ova četvorica bili su iz reda sedam đakona i iz sedamdeset apostola. Ostala trojica bila Stefan, Filip i Nikolaj. Stefan prvomučenik praznuje se zasebno 27 decembra, a Filip 11 oktobra. Nikolaj nije ušao u red svetitelja zbog svoje jeresi.
A prva četvorica nemaju posebnih dana praznovanja, nego se svi spominju na današnji dan.
Sveti Prohor je najpre sa ostalim saučenicima bio saputnik svetog vrhovnog apostola Petra. Potom je apostol Petar postavio Prohora za episkopa grada Nikomidije u Vitiniji,
Posle Uspenija Presvete Bogorodice, sveti Prohor je jedno vreme bio saputnik Svetog apostola Jovana Bogoslova i zajedno s njim proputovao je mnoge krajeve. S njim je i na ostrvu Patmosu bio zatočen, gde je zapisao ono što je Sveti Jovan Bogoslov "po otkrivenju Božjem njemu ustima svojim govorio".
Posle toga, Sveti Prohor se vratio u Nikomidiju gde je preveo mnoge ljude u hrišćanstvo.
"A kada dođe u Antiohiju, sveti Prohor mučenički skonča, ubijen od neznabožaca zbog propovedanja Hrista", piše u žitijama.
Sveti Nikanor postradao je istog dana kada i Sveti Prvomučenik Stefan. U to vreme bilo je veliko gonjenje Crkve jerusalimske. Sveti Nikanor jei ubijen zajedno sa dve hiljade hrišćana. Bio je zaklan.
Sveti Timon je boi postavljen od svetih apostola za episkopa grada Bostre u Arabiji. Postradao je tako što je bačen u užarenu peć, ali izađe iz peći ni najmanje nepovređen ognjem. Posle je raspet na krstu.
"Sveti Parmen sa plamenom verom obavljaše poverenu mu od svetih apostola propovedničku službu; na njihove oči on umre, i oni ga rukama svojim sahraniše i umereno oplakaše. Međutim, neki tvrde da je on mučenički skončao i ovenčao se vencem mučeništva".
Postradali su u Likiji 308 godine.
Ana je sa svojim mužem Joakimom 50 godina živela bez dece, a onda je u poznim godinama rodila Mariju, Presvetu Bogorodicu.
Samozvani episkop Nikola Džufka, kog nijedna pravoslavna crkva ne priznaje, šokirao je vernike prisustvom na svečanosti u makedonskom selu Tateš, uz najviše verske i političke zvanice - dok ostaje nepoznato kako je uopšte ušao u Makedoniju u crkvenom odelu i sa lažnim dekretima.
Hram, posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
Učenje Svetog Josifa Isihaste o poslušnosti, poniznosti i molitvi vodi vernike ka duhovnom miru i snazi srca, otvarajući put ka Božjoj svetlosti.
Predsednik SAD pozvao međunarodnu zajednicu da brani verske slobode, čuva kulturne tradicije i štiti granice u vreme globalnih izazova.
S njim je počelo krštenje pagana i drugih nejevreja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Kako su se na grobu apostola počela da dešavaju mnogobrojna čudesa, naročito isceljenja bolesnih, počeo je da se uvećava i broj hrišćana, a to je naljutilo neznabošce.
Iako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao ogromnu revnost.
Njegov značaj za hrišćansku Crkvu 2. veka može se sravniti sa značajem Svetog Atanasija Velikog za hrišćansku Crkvu 4. veka.
Ne zna se tačno, da li je i ovaj prorok bio ubijen ili je umro prirodnom smrću, ali poznato je da je bio sahranjen u svome selu, i da su mu mošti pronađene, zajedno sa moštima proroka Avakuma.
S njim je počelo krštenje pagana i drugih nejevreja.
Nad njegovim moštima su mnogi ozdravili.
Ne znajući kako da okaje greh, ona se osišila, obukla u muško odelo i otišla u muški manastir Oktodekat.
K njima su dovodili bolesnike radi iscelenja.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Dok je krvario pod tušem, misleći da umire, otac Kosta je osetio Božju prisutnost.
U hramu Svetog Spasa u Šibeniku svečano su otkrivene mošti episkopa Nikodima Milaša, velikog teologa i svetitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
Od svakodnevnih poslova do bračnih nesuglasica, sveci i svetogorski starci pokazuju kako vera, ljubav i smirenje čine život lakšim i duhovno plodonosnim.
