Monahinja Kirijakija iz manastira Svete Nedelje rado deli duhovne pouke sa svima koji ovaj sveti dragulj nađu u selu, za koje mnogi i ne znaju.
U selu Petina, kod Kruševca, nalazi se ženski manastir Svete Nedelje. U Blizini su brojna mala sela, a blagorodni kraj je bogat prirodnim lepotama o kojima brinu čestiti domaćini.
Sela ovog kraja su uvek živela crkveno, a poštovanje praznika i svetaca su bili osnov za svaki uspeh koji su ovdašnji stanovnici postigli.
Dugogodišnja arheološka istraživanja tokom druge polovine 20. veka, u prvom redu Narodnog muzeja Kruševac, ali i Arheološkog instituta i Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, iznela su na videlo dokaze o postojanju brojnih naselja u kruševačkom kraju. U pitanju su nalazi iz bronzanog, kao i starijeg i mlađeg gvozdenog doba.
Materijalni ostaci pronađeni na ovim lokalitetima svedoče o kulturi, privredi i stanovništvu koje su Skordisci (Kelti), a zatim i Rimljani, zatekli u kruševačkoj okolini. Praistorijska naselja arheolozi uglavnom nalaze uz Zapadnu Moravu i Rasinu, ali i na položajima smeštenim uz rečice, koje se sa okolnih planina, spuštaju u moravsku dolinu.
Najzanimljivija su moćna praistorijska utvrđenja na ivicama rečnih dolina, sa čijih izvanrednih strateških položaja je vojna aristokratija Tribala, naroda koji je naseljavao Pomoravlje, kontrolisala moravske rečne doline.
Monahinja Kirijakija iz manastira Svete Nedelje rado deli duhovne poruke sa svima koji ovaj sveti dragulj nađu u selu, za koje mnogi ne znaju. Kako kaže crkva datira od 1935 godine, dok je 1991. godine započeta izgradnja hrama.
- Sveta Nedelja je velikomučenica, Grkinja, koja je rođena u 3. veku u Anadoliji, a postradala je 289. godine. U manastiru se nalazi blizu 75 čestica moštiju raznih svetaca, među kojima je i deo rebea Svete Nedelje. Pored kapele se nalazi i stari hrast, gde se slavi seoska slava - objašnjava monahinja.
Dodaje i da su ljudi ovog kraja pobožni, a broj crkava sve to potvrđuje. U manastir svako dolazi zbog svojih ličnih potreba, ali svima je jedno zajedničko, dok za monaški život otkriva da je suprotan od onoga kakvim ga ljudi doživljavaju.
- Monaški život je lep i zanimljiv iako ljudima koji nisu u monaštvu sve to deluje drugačije. Misle da smo zatvoreni, da je naš život monoton, ali je sve suprotno tome. Mi vidimo slobodu, a spoljni svet doživljavamo kao zatvor i ropstvo materiji - kaže monahinja.
Da u životu van monaštva živimo slobodno možemo jedino sa Bogom i u postu i molitvi.
- Postoje ljudi koji su skromni i oni koji su opozit. Koji samo grabe bez misli o Bog, dok ih ne snađe nevolja.
Duhovne poruke se razlikuju od posetioca, razne misli svetitelja na razne teme se razmenjuju, objašnjava mati, koja je završila Fakultet političkih nauka, smer politikologije.
- Prvo je vera prodela u mene, dok sam bila mala. Političke nauke su došle slučajno. Svaka nauka je lepa, ako se ne zloupotrebljava. Postojala je mogućnost da budem asistent, iako nosim mantiju, mada ja to ne želim. Svaki monah pored duhovne literature ima svoja interesovanja.
Reakcija studenata na mantiju je bila zanimljiva, a mnoge nedoumice donela je crna tkanina u umove brucoša i apsolvenata.
- Reakcija je bila prilično smešna. Kad sa sam se pojavila u mantiji govorili su da sam Betmen, nindža. Zatim su se snebivali kako da komuniciraju sa mnom.
Za kraj kaže da svetinju čine ljudi koji u njoj službuju i dodaje da manastir jeste polje za postavjanje pitanja koja nas muče.
- Svaka svetinja je velika na svoj način i nose je oni koji u njoj žive. Nema potreba da se dolazi sa strahom, već sa osećajem slobode da se pita sve što nas zanima - zaključuje monahinja Kirijakija.
Posetioci imaju osećaj kao da su usred oaze do koje se dolazi malim drvenim mostom i preporučuju da ovo mesto nikako ne zaobilazite. Manastirska biblioteka bila je od velikog značaja kroz vekove, sa bogatom kolekcijom rukopisnih i štampanih bogoslužbenih knjiga. U pitanju je molitvena prostorija unutar svetog drveta. Ujedno je glavna atrakcija botaničke bašte u Kutaisi, a pre deset godina dobila je trenutnu namenu. Nalazi se okružen strmim stenama oko kanjona reke Azat i stavljen je na UNESCO-ov popis svetske baštine 2000. godine.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Crkve i manastiri
11:31 | 14.12.2024
OVU CRKVU OBAVEZNO MORATE DA VIDITE, TO JE OAZA MIRA: Posvećena je Svetom Nikoli i čuva čudotvornu ikonu
Crkve i manastiri
23:34 | 14.12.2024
OVO JE JEDINI SRPSKI MANASTIR KOJI NIJE RUŠEN: Arhitektonsko je čudo, a smatraju ga i "svetom stolice naše pismenosti"
Crkve i manastiri
22:39 | 16.12.2024
CRKVA U STABLU HRASTA: Svetinja kao iz bajke postala simbol grada, u nju može stati tri osobe (FOTO)
Crkve i manastiri
14:40 | 26.12.2024
ZOVU GA MANASTIR KOPLJA: Veruje se da se ovde nalazilo sečivo kojim je na krstu proboden Isus Hrist
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja svetitelja čija krotkost, molitve i čuda vekovima osvetljavaju put monasima i vernicima širom pravoslavlja.
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
Protojerej Jovan Radović, paroh podgorički, odgovarao je na pitanja slušalaca radija "Svetigora" u emisiji "Pitajte sveštenika".
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Protojerej Jovan Radović, paroh podgorički, odgovarao je na pitanja slušalaca radija "Svetigora" u emisiji "Pitajte sveštenika".
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Promocija knjige “Dodir” održaće se večeras u Narodnoj biblioteci u 19 sati.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Iako je Nohad nedavno preminula, 14. maja 2025, njena priča i dalje inspiriše mnoge.
Promocija knjige “Dodir” održaće se večeras u Narodnoj biblioteci u 19 sati.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
U plamenu su sačuvali ne samo živote i domove, već i deo duhovne i kulturne baštine.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
