Kutaisi možda nije toliko poznat kao glavni grad Gruzije, Tbilisi, ali činjenica da je jedan od najstarijih gradova na svetu, sa neprekidnim životom kroz vekove, čini ga mestom koje vredi istražiti i provesti vreme u njemu.
Jedna od neobičnosti ovog grada smeštena je u gradsku botaničku baštu, da među odabranim biljem krasi i duhovno dopunjuje taj ograđen vrt.
Reč je o crkvi unutar vekovnog hrasta, koja je ujedno i glavna atrakcija botaničke bašte u Kutaisi. U blizini je smešteno i veliko zvono, a ova crkva se smatra jednim od simbola grada.
Već 10 godina je prošlo od kako je hrast postao crkva
Ovaj hrast pripada retkoj vrsti Hartvis, koja je uvrštena u Crvenu knjigu. Njegova starost je procenjena na više od 400 godina. Šupljina u stablu drveta formirala se prirodnim putem još u prošlom veku.
Radnici bašte su se plašili da će ovaj jedinstveni primerak osušiti, ali hrast je nastavio da zeleni sa dolaskom toplote, a svake proleće na njemu su se pojavljivali žirovi.
Prečnik drveta je oko 2 metra, a visina 45 metara. U januaru 2014. godine unutar drveta je uređena molitveni prostor. Unutra mogu stati tri osobe. Zidovi molitvene prostorije ukrašeni su ikonama koje su doneli meštani grada. Za opremanje crkve, uprava bašte dobila je blagoslov Gruzijske pravoslavne crkve.
Ideja da se od drveta napravi crkva došla je od direktora Botaničke bašte Amirana Hvadagijania. Unutrašnjost drveta gotovo nije dirana.
Stručnjaci su samo očistili koru i obradili je antiseptičkim rastvorom. Prema rečima direktora, želeo je da napravi nešto posebno u bašti.
Molitvene prostorije unutar drveća mogu se naći u Francuskoj (hrast- crkva u Normandiji smatra se najstarijim hrastom u Francuskoj) i u Grčkoj (u selu Platanijotisa, koje se nalazi 190 km od Atine, crkvu su smestili u stablo višestoljetnog platana). U Gruziji nešto slično nije postojalo do tada.
Sveto drvo mnogih naroda
Hrast u mnogim predanjima zauzima posebno mesto i pojavljuje se kao sveto stablo.
Pod hrastom su stari održavali svoje sabore i suđenja. Mnogi narodi su primetili da ovo drvo privlači munje i da u njega često udaraju gromovi.
Stoga je i bio posvećen vrhovnim gromovnicima, bogovima Sunca i gospodarima vatre kao što su Zevs, Jupiter, Tor, Perun...
Smešten na šest kilometara od centra grada sadrži monaške ćelije isklesane u stenama, kuhinju, dvospratni podzemni grad i tajne pregrade dizajnirane za hitne slučajeve.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Posetioci imaju osećaj kao da su usred oaze do koje se dolazi malim drvenim mostom i preporučuju da ovo mesto nikako ne zaobilazite.
Manastirska biblioteka bila je od velikog značaja kroz vekove, sa bogatom kolekcijom rukopisnih i štampanih bogoslužbenih knjiga.