KAKO SE ISPRAVNO MOLITI: Sveti Teofan ostavio je jednostavne i dragocene savete kako da molitva bude plodonosna

Molitva je srce duhovnog života, nit koja povezuje čoveka sa Bogom, neprekidni razgovor duše sa Tvorcem. Sveti Teofan Zatvornik, jedan od najvećih duhovnih učitelja pravoslavlja, ostavio nam je dragocene pouke o molitvenom životu, dajući smernice kako da steknemo istinsko molitveno raspoloženje. Njegove reči ne samo da poučavaju, već i nadahnjuju, vodeći nas ka dubljoj povezanosti sa Bogom.

Duhovna dubina molitve

Sveti Teofan nas podseća da molitva nije puko izgovaranje reči, već unutrašnji pokret srca. On nas uči da se molitvi moramo učiti, kao što se učimo bilo kojoj drugoj veštini. Suština molitve nije samo u njenom spoljašnjem obliku, već u njenom duhovnom dejstvu – u sposobnosti da podstakne um i srce na bogopoznanje i bogoljublje.

Profimedia

 

Da bismo stekli takvu molitvenu veštinu, Sveti Teofan savetuje:

Ne žuriti sa molitvom: Molitva treba da bude polagana, gotovo kao pevanje. U stara vremena sve molitve bile su preuzete iz psalama i pevale su se. Ovaj ritam omogućava duši da prodre u smisao reči i da se sjedini sa njima.

Udubiti se u svaku reč: Molitva nije samo intelektualni čin, već treba da budi osećanja. Kada izgovaramo molitvene reči, potrebno je da ih osetimo i proživimo u srcu.

Vreme u molitvi važnije od količine molitava: Umesto da se molitve brzo pročitaju, bolje je postaviti vremenski okvir (četvrt sata, pola sata) i u tom vremenu posvetiti se molitvi bez žurbe.

Ne oslanjati se na sat: Kada stojimo na molitvi, ne smemo gledati na časovnik jer to remeti unutrašnju sabranost.

Priprema srca pre molitve: U slobodno vreme treba razmišljati o molitvama, često ih čitati i ponavljati u srcu, kako bi, kada stanemo na molitvu, osećanja bila unapred probuđena.

Kombinovati gotove i lične molitve: Molitveni kanoni su važni, ali je još važnije da molitva bude živa. Kada se u srcu javi snažno osećanje, treba prekinuti čitanje i iskazati Bogu sopstvenu molitvu, uz poklone.

Schutterstock

 

Molitveni život kroz dan

Molitva ne treba da bude ograničena samo na jutarnje i večernje molitve, već treba da bude prisutna tokom celog dana. Kada obaveze ne dozvoljavaju da u potpunosti završimo molitveno pravilo, Sveti Teofan nas podseća da Bog nije u broju molitava, već u iskrenosti srca. Nekoliko poklona i kratak, ali iskren vapaj Bogu mogu biti dovoljni.

Molitveni život ne sme se svesti na mehaničku obavezu. Pravilo postoji da nas rukovodi, a ne da njime budemo zarobljeni. Čovek treba da bude gospodar pravila, a ne njegov rob. U svakodnevnom životu postoje nepredviđene okolnosti, ali one ne smeju udaljiti dušu od molitve. Sveti Teofan naglašava: „Biti rob samo Bogu, dužan Mu posvetiti svaki minut svog života.“

Schutterstock

Molitva kao unutrašnje stanje

Suštinska molitva nije u rečima, već u neprekidnom okretanju misli i osećanja ka Bogu. To je stanje duhovne budnosti, svest o Božijem prisustvu u svakom trenutku. Sveti Teofan nas uči da misli o Božijoj sveprisutnosti, ljubavi i volji treba da budu stalno prisutne u srcu, jer su one istinska molitva.

Najbolji način da se ovo postigne jeste uporno ponavljanje kratkih molitava, poput Isusove molitve: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me!“ Ova molitva treba da se ponavlja što češće, dok ne postane deo našeg bića. Kada se ukoreni, ona postaje unutrašnja svetlost koja neprestano sjedinjuje čoveka sa Bogom.

Sveti Teofan Zatvornik nam daje dragocene savete kako da molitveni život učinimo plodonosnim. Njegove reči podsećaju nas da molitva nije puka dužnost, već radost i ljubav, najprisniji susret sa Bogom. Prava molitva nije u spoljašnjem obliku, već u stanju srca koje je uvek okrenuto Bogu. Neka nas njegove pouke podstaknu da sa većim usrdnošću prilazimo molitvi, kako bismo kroz nju neprestano hodili putem spasenja.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara