U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
U svečanoj atmosferi Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija Templon: pregrada oltara / ikonostas: od nastanka do razvijene srednjovekovne forme, sa osvrtom na srpske zadužbine od kraja XII veka do Velike seobe 1690. godine, autora episkopa moravičkog Tihona. Ovaj događaj okupio je mnoge poštovaoce nauke, umetnosti i duhovnosti, a prisustvo patrijarha srpskog Porfirija dodatno je naglasilo značaj ovog dela za Crkvu i društvo.
Foto: SPC
Episkop moravički Tihon
Pod predsedavanjem akademika Mira Vuksanovića, predstavljanje knjige započelo je rečima predsednika SANU, akademika Zorana Kneževića, koji je naglasio da delo episkopa Tihona predstavlja izuzetno vredno naučno, stručno i umetničko postignuće. Knežević je sa neskrivenim zadovoljstvom istakao kako je ova monografija bogato ilustrovana, oslonjena na obimnu literaturu i klasične tekstove, donoseći sveobuhvatan prikaz templona srpskih zadužbina od XII do XVII veka.
Foto: SPC
Monografija Templon: pregrada oltara / ikonostas predstavljena je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
Patrijarh srpski Porfirije, u svojoj nadahnutoj besedi, osvrnuo se na značaj ovakvih naučnih poduhvata za prosvećivanje i osvećivanje svakog čoveka. Istakao je da je episkop Tihon svojim delom ne samo prikazao razvoj templona, već nas poveo do samog srca pravoslavne Liturgije, dajući jasan uvid u duboku duhovnu simboliku oltarske pregrade. Prema rečima patrijarha, ova knjiga ne osvetljava samo spoljašnju umetničku formu, već vodi do korena hrišćanske kulture, nudeći čitaocima priliku da kroz proučavanje svetih elemenata hrama prodru dublje u razumevanje vere.
Foto: SPC
Knjiga Templon: pregrada oltara / ikonostas, autora episkopa moravičkog Tihona
Sam episkop Tihon, u svom obraćanju, istakao je istorijski značaj i simboliku templona, naglašavajući da je ovaj pojam prisutan u crkvenoj terminologiji još od ranih hrišćanskih vekova. Njegova monografija oslanja se na bogato nasleđe crkvene arhitekture, ikonografije i liturgike, osvetljavajući ne samo razvoj ikonostasa, već i duhovni kontekst u kojem su ove pregrade nastajale.
Predstavljanje ovog izuzetnog naučnog dela nije bilo samo akademski događaj, već i čin duhovnog sabranja, gde su se reči slile u jednu misao: kroz proučavanje prošlosti, naše oči mogu jasnije videti put budućnosti, osvetljen svetlošću vere i kulture koju baštinimo vekovima.
U Hramu Svetog Save iguman manastira Studenica ustoličen je za novog episkopa moravičkog. Nakon ovog svetog čina, poručio je da je Crkva za vikara izabrala starca – ne po godinama, već po iskustvu koje je stekao služeći u srpskoj svetinji skoro tri decenije.
Svečani čin doksologije u Sabornom hramu okupio je verni narod i visoke crkvene velikodostojnike, obeležavajući dolazak dvojice duhovnih vođa u Eparhiju nišku.
Prema predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao Apostol Luka. Ikonopisana je na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: "Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao" (Lk 11,27).
U prisustvu mitropolita Dimitrija i vernika iz svih krajeva, svetkovina je odisala molitvom, istorijom i duhovnim mirom, podsećajući na vekovnu borbu i neprolaznu zaštitu Presvete Bogorodice nad ovom svetinjom i srpskim narodom.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Na sednici su podneti izveštaji, doneti novi planovi i još jednom potvrđena misija Crkve da bude živi svedok vere, nade i ljubavi u svakodnevici vernog naroda.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
Na dan kada Prijepolje slavi slavu Sabornog hrama, praznik Ostroškog Čudotvorca pretvorio se u dirljiv prikaz vere, zajedništva i nade – od liturgije i rukopoloženja, preko litije, pa sve do večeri ispunjene guslama, pesmom i trpezom ljubavi.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
Kada se desi da niti povezanosti oslabe i jedna po jedna krenu da pucaju, štetu nije nemoguće popraviti, a savet sveštenika Aleksandara Praščevića može pomoći kao prvi korak u obnovi zajednice - braka.
