U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
U svečanoj atmosferi Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija Templon: pregrada oltara / ikonostas: od nastanka do razvijene srednjovekovne forme, sa osvrtom na srpske zadužbine od kraja XII veka do Velike seobe 1690. godine, autora episkopa moravičkog Tihona. Ovaj događaj okupio je mnoge poštovaoce nauke, umetnosti i duhovnosti, a prisustvo patrijarha srpskog Porfirija dodatno je naglasilo značaj ovog dela za Crkvu i društvo.
Foto: SPC
Episkop moravički Tihon
Pod predsedavanjem akademika Mira Vuksanovića, predstavljanje knjige započelo je rečima predsednika SANU, akademika Zorana Kneževića, koji je naglasio da delo episkopa Tihona predstavlja izuzetno vredno naučno, stručno i umetničko postignuće. Knežević je sa neskrivenim zadovoljstvom istakao kako je ova monografija bogato ilustrovana, oslonjena na obimnu literaturu i klasične tekstove, donoseći sveobuhvatan prikaz templona srpskih zadužbina od XII do XVII veka.
Foto: SPC
Monografija Templon: pregrada oltara / ikonostas predstavljena je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
Patrijarh srpski Porfirije, u svojoj nadahnutoj besedi, osvrnuo se na značaj ovakvih naučnih poduhvata za prosvećivanje i osvećivanje svakog čoveka. Istakao je da je episkop Tihon svojim delom ne samo prikazao razvoj templona, već nas poveo do samog srca pravoslavne Liturgije, dajući jasan uvid u duboku duhovnu simboliku oltarske pregrade. Prema rečima patrijarha, ova knjiga ne osvetljava samo spoljašnju umetničku formu, već vodi do korena hrišćanske kulture, nudeći čitaocima priliku da kroz proučavanje svetih elemenata hrama prodru dublje u razumevanje vere.
Foto: SPC
Knjiga Templon: pregrada oltara / ikonostas, autora episkopa moravičkog Tihona
Sam episkop Tihon, u svom obraćanju, istakao je istorijski značaj i simboliku templona, naglašavajući da je ovaj pojam prisutan u crkvenoj terminologiji još od ranih hrišćanskih vekova. Njegova monografija oslanja se na bogato nasleđe crkvene arhitekture, ikonografije i liturgike, osvetljavajući ne samo razvoj ikonostasa, već i duhovni kontekst u kojem su ove pregrade nastajale.
Predstavljanje ovog izuzetnog naučnog dela nije bilo samo akademski događaj, već i čin duhovnog sabranja, gde su se reči slile u jednu misao: kroz proučavanje prošlosti, naše oči mogu jasnije videti put budućnosti, osvetljen svetlošću vere i kulture koju baštinimo vekovima.
U Hramu Svetog Save iguman manastira Studenica ustoličen je za novog episkopa moravičkog. Nakon ovog svetog čina, poručio je da je Crkva za vikara izabrala starca – ne po godinama, već po iskustvu koje je stekao služeći u srpskoj svetinji skoro tri decenije.
Svečani čin doksologije u Sabornom hramu okupio je verni narod i visoke crkvene velikodostojnike, obeležavajući dolazak dvojice duhovnih vođa u Eparhiju nišku.
Prema predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao Apostol Luka. Ikonopisana je na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: "Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao" (Lk 11,27).
U prisustvu mitropolita Dimitrija i vernika iz svih krajeva, svetkovina je odisala molitvom, istorijom i duhovnim mirom, podsećajući na vekovnu borbu i neprolaznu zaštitu Presvete Bogorodice nad ovom svetinjom i srpskim narodom.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Bogosluženje u čast Svetog Huberta, zaštitnika lovaca, u Letoniji pretvorilo se u globalnu raspravu o granici između vere i običaja, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile slike jelena okruženog cvećem u crkvi.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Na sednici su podneti izveštaji, doneti novi planovi i još jednom potvrđena misija Crkve da bude živi svedok vere, nade i ljubavi u svakodnevici vernog naroda.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Izražavajući saučešće, starešina Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, protojerej stavrofor Miloš Trišić, poziva na zajedništvo i molitvu za preminule, povređene i sve pogođene ovom strašnom tragedijom.
Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
