U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
U svečanoj atmosferi Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija Templon: pregrada oltara / ikonostas: od nastanka do razvijene srednjovekovne forme, sa osvrtom na srpske zadužbine od kraja XII veka do Velike seobe 1690. godine, autora episkopa moravičkog Tihona. Ovaj događaj okupio je mnoge poštovaoce nauke, umetnosti i duhovnosti, a prisustvo patrijarha srpskog Porfirija dodatno je naglasilo značaj ovog dela za Crkvu i društvo.
Foto: SPC
Episkop moravički Tihon
Pod predsedavanjem akademika Mira Vuksanovića, predstavljanje knjige započelo je rečima predsednika SANU, akademika Zorana Kneževića, koji je naglasio da delo episkopa Tihona predstavlja izuzetno vredno naučno, stručno i umetničko postignuće. Knežević je sa neskrivenim zadovoljstvom istakao kako je ova monografija bogato ilustrovana, oslonjena na obimnu literaturu i klasične tekstove, donoseći sveobuhvatan prikaz templona srpskih zadužbina od XII do XVII veka.
Foto: SPC
Monografija Templon: pregrada oltara / ikonostas predstavljena je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
Patrijarh srpski Porfirije, u svojoj nadahnutoj besedi, osvrnuo se na značaj ovakvih naučnih poduhvata za prosvećivanje i osvećivanje svakog čoveka. Istakao je da je episkop Tihon svojim delom ne samo prikazao razvoj templona, već nas poveo do samog srca pravoslavne Liturgije, dajući jasan uvid u duboku duhovnu simboliku oltarske pregrade. Prema rečima patrijarha, ova knjiga ne osvetljava samo spoljašnju umetničku formu, već vodi do korena hrišćanske kulture, nudeći čitaocima priliku da kroz proučavanje svetih elemenata hrama prodru dublje u razumevanje vere.
Foto: SPC
Knjiga Templon: pregrada oltara / ikonostas, autora episkopa moravičkog Tihona
Sam episkop Tihon, u svom obraćanju, istakao je istorijski značaj i simboliku templona, naglašavajući da je ovaj pojam prisutan u crkvenoj terminologiji još od ranih hrišćanskih vekova. Njegova monografija oslanja se na bogato nasleđe crkvene arhitekture, ikonografije i liturgike, osvetljavajući ne samo razvoj ikonostasa, već i duhovni kontekst u kojem su ove pregrade nastajale.
Predstavljanje ovog izuzetnog naučnog dela nije bilo samo akademski događaj, već i čin duhovnog sabranja, gde su se reči slile u jednu misao: kroz proučavanje prošlosti, naše oči mogu jasnije videti put budućnosti, osvetljen svetlošću vere i kulture koju baštinimo vekovima.
U Hramu Svetog Save iguman manastira Studenica ustoličen je za novog episkopa moravičkog. Nakon ovog svetog čina, poručio je da je Crkva za vikara izabrala starca – ne po godinama, već po iskustvu koje je stekao služeći u srpskoj svetinji skoro tri decenije.
Svečani čin doksologije u Sabornom hramu okupio je verni narod i visoke crkvene velikodostojnike, obeležavajući dolazak dvojice duhovnih vođa u Eparhiju nišku.
Prema predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao Apostol Luka. Ikonopisana je na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: "Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao" (Lk 11,27).
U prisustvu mitropolita Dimitrija i vernika iz svih krajeva, svetkovina je odisala molitvom, istorijom i duhovnim mirom, podsećajući na vekovnu borbu i neprolaznu zaštitu Presvete Bogorodice nad ovom svetinjom i srpskim narodom.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Na sednici su podneti izveštaji, doneti novi planovi i još jednom potvrđena misija Crkve da bude živi svedok vere, nade i ljubavi u svakodnevici vernog naroda.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
