Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su, prema pravoslavlju, pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga.
U savremenom svetu, i pored velike dostupnosti duhovne literature i svetih tajni, sve češće se srećemo sa ljudima koji, u trenutku nevolje, pomoć traže kod vračara, gatara, ili preko raznih “duhovnih” rituala koji nemaju dodira sa pravoslavnom verom.
Pravoslavlje ovakvu pojavu najoštrije osuđuje, prepoznajući u njoj ne samo pogrešan put, već i direktno obraćanje neprijatelju ljudskog roda - đavolu.
Jedan od duhovnih stubova našeg vremena, starac arhimandrit Kleopa, govorio je jasno i nedvosmisleno o ovom problemu. Njegove reči ostaju svetionik onima koji žele da se očiste i izbave iz zamke čini i vradžbina.
Shutterstock/Ariadna Cortes
Vračara, Ilustracija
- Ko snažno veruje u Boga, ko se neprestano moli Bogu i redovno hita u svetu crkvu, nikada neće tražiti pomoć od đavola i vračara, koji su neprijatelji Božiji - isticao je starac Kleopa.
Pravoslavlje ne priznaje nijednu praksu koja pokušava da zaobiđe volju Božiju. Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga. Ove radnje ne samo da duhovno povređuju čoveka, već ga udaljavaju od izvora života - Isusa Hrista.
Put izbavljenja, kako uči otac Kleopa, počinje iskrenim pokajanjem.
SPC
Starac Kleopa
On je isticao da svi oni, koji su ikada tražili pomoć od vračara ili praktikovali slične stvari, najpre treba da priznaju taj greh pred duhovnikom i zatraže epitimiju. To je prvi korak ka duhovnom ozdravljenju.
- Zatim neka se više ne obraćaju satani za pomoć, ma u kakvoj nevolji bili, nego samo Bogu neka hitaju. Zatim, neka se što više mole molitvama i suzama iz srca, i tako će se trpljenjem i verom izbaviti od vradžbina i primiti dar Duha Svetoga - savetuje starac.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Iguman manastira Rukumija ističe da crna magija često dolazi kroz „bezazlene“ posete i ostavljene predmete, a objašnjava i kako se od toga možemo zaštititi – ne samo molitvom, već i jednostavnim zaključavanjem vrata.
Ruska pravoslavna crkva tvrdi da satanisti dobijaju pristup školama i bolnicama, a u Americi je navodno već otvorena klinika za abortus posvećena satani. Novi zakon u Rusiji pokušava da tome stane na put — ali šta to znači za ostatak sveta?
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
