Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su, prema pravoslavlju, pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga.
U savremenom svetu, i pored velike dostupnosti duhovne literature i svetih tajni, sve češće se srećemo sa ljudima koji, u trenutku nevolje, pomoć traže kod vračara, gatara, ili preko raznih “duhovnih” rituala koji nemaju dodira sa pravoslavnom verom.
Pravoslavlje ovakvu pojavu najoštrije osuđuje, prepoznajući u njoj ne samo pogrešan put, već i direktno obraćanje neprijatelju ljudskog roda - đavolu.
Jedan od duhovnih stubova našeg vremena, starac arhimandrit Kleopa, govorio je jasno i nedvosmisleno o ovom problemu. Njegove reči ostaju svetionik onima koji žele da se očiste i izbave iz zamke čini i vradžbina.
Shutterstock/Ariadna Cortes
Vračara, Ilustracija
- Ko snažno veruje u Boga, ko se neprestano moli Bogu i redovno hita u svetu crkvu, nikada neće tražiti pomoć od đavola i vračara, koji su neprijatelji Božiji - isticao je starac Kleopa.
Pravoslavlje ne priznaje nijednu praksu koja pokušava da zaobiđe volju Božiju. Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga. Ove radnje ne samo da duhovno povređuju čoveka, već ga udaljavaju od izvora života - Isusa Hrista.
Put izbavljenja, kako uči otac Kleopa, počinje iskrenim pokajanjem.
SPC
Starac Kleopa
On je isticao da svi oni, koji su ikada tražili pomoć od vračara ili praktikovali slične stvari, najpre treba da priznaju taj greh pred duhovnikom i zatraže epitimiju. To je prvi korak ka duhovnom ozdravljenju.
- Zatim neka se više ne obraćaju satani za pomoć, ma u kakvoj nevolji bili, nego samo Bogu neka hitaju. Zatim, neka se što više mole molitvama i suzama iz srca, i tako će se trpljenjem i verom izbaviti od vradžbina i primiti dar Duha Svetoga - savetuje starac.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Iguman manastira Rukumija ističe da crna magija često dolazi kroz „bezazlene“ posete i ostavljene predmete, a objašnjava i kako se od toga možemo zaštititi – ne samo molitvom, već i jednostavnim zaključavanjem vrata.
Ruska pravoslavna crkva tvrdi da satanisti dobijaju pristup školama i bolnicama, a u Americi je navodno već otvorena klinika za abortus posvećena satani. Novi zakon u Rusiji pokušava da tome stane na put — ali šta to znači za ostatak sveta?
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
