Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su, prema pravoslavlju, pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga.
U savremenom svetu, i pored velike dostupnosti duhovne literature i svetih tajni, sve češće se srećemo sa ljudima koji, u trenutku nevolje, pomoć traže kod vračara, gatara, ili preko raznih “duhovnih” rituala koji nemaju dodira sa pravoslavnom verom.
Pravoslavlje ovakvu pojavu najoštrije osuđuje, prepoznajući u njoj ne samo pogrešan put, već i direktno obraćanje neprijatelju ljudskog roda - đavolu.
Jedan od duhovnih stubova našeg vremena, starac arhimandrit Kleopa, govorio je jasno i nedvosmisleno o ovom problemu. Njegove reči ostaju svetionik onima koji žele da se očiste i izbave iz zamke čini i vradžbina.
Shutterstock/Ariadna Cortes
Vračara, Ilustracija
- Ko snažno veruje u Boga, ko se neprestano moli Bogu i redovno hita u svetu crkvu, nikada neće tražiti pomoć od đavola i vračara, koji su neprijatelji Božiji - isticao je starac Kleopa.
Pravoslavlje ne priznaje nijednu praksu koja pokušava da zaobiđe volju Božiju. Vradžbine, čini, amajlije i slični činovi su pokušaji manipulacije nevidljivim silama koje ne dolaze od Boga. Ove radnje ne samo da duhovno povređuju čoveka, već ga udaljavaju od izvora života - Isusa Hrista.
Put izbavljenja, kako uči otac Kleopa, počinje iskrenim pokajanjem.
SPC
Starac Kleopa
On je isticao da svi oni, koji su ikada tražili pomoć od vračara ili praktikovali slične stvari, najpre treba da priznaju taj greh pred duhovnikom i zatraže epitimiju. To je prvi korak ka duhovnom ozdravljenju.
- Zatim neka se više ne obraćaju satani za pomoć, ma u kakvoj nevolji bili, nego samo Bogu neka hitaju. Zatim, neka se što više mole molitvama i suzama iz srca, i tako će se trpljenjem i verom izbaviti od vradžbina i primiti dar Duha Svetoga - savetuje starac.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Iguman manastira Rukumija ističe da crna magija često dolazi kroz „bezazlene“ posete i ostavljene predmete, a objašnjava i kako se od toga možemo zaštititi – ne samo molitvom, već i jednostavnim zaključavanjem vrata.
Ruska pravoslavna crkva tvrdi da satanisti dobijaju pristup školama i bolnicama, a u Americi je navodno već otvorena klinika za abortus posvećena satani. Novi zakon u Rusiji pokušava da tome stane na put — ali šta to znači za ostatak sveta?
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
