U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
U vremenima kada se sve više ljudi okreće takozvanim „brzim rešenjima“ za životne probleme – kroz horoskope, amajlije i različite oblike magijskih rituala – podsećanje na reči svetog starca Pajsija Svetogorca postaje duhovni poziv na buđenje. Njegove reči nisu bile metafora, već jasna i direktna pouka svakome ko se pita: da li magija zaista ima moć nad čovekom?
– Magija uspeva samo ako čovek đavolu da povoda – odgovorio je starac jednoj zabrinutoj ženi koja ga je pitala da li čini uvek deluju. Njegovo objašnjenje, prožeto duhovnim autoritetom i bogonadahnućem, razobličava zablude savremenog čoveka koji, s jedne strane, nosi krst Hristov, a s druge – kuca na vrata tame.
– Ako se čovek redovno ispoveda, pokaje i ima čisto srce – nijedna magija mu ne može nauditi, makar je lopatama bacali! – govorio je starac Pajsije. To nije bio puki savet, već duhovni zakon.
U jednoj od svojih poučnih priča, starac Pajsije svedočio je o sredovečnom čoveku koji je došao s nesnosnim glavoboljama koje su mu razarale život. Lekari nisu mogli da pomognu, ali svetitelj je odmah znao – duh tame je prisutan. Kada ga je upitao da li je nekome naneo nepravdu, čovek je prvo poricao. A zatim – istina. Ostavio je devojku, a ona, ranjena i očajna, pribegla je činima.
– Idi, zatraži oproštaj. Pokaj se. Ispovedi se. I tek tada možemo čitati molitve. Inače, ni svi duhovnici sveta neće pomoći – rekao mu je starac. Bez pokajanja – nema oslobođenja.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
U drugom slučaju, čovek je došao žaleći se da mu je žena opsednuta. Kućom je vladao nemir, noćne more, duhovna pustoš. A onda – priznanje. Bio je kod hodže, tražeći blagoslov za posao. Dobio je vodicu „za sreću“. Ni slutio nije da je tim činom otvorio vrata zlu. Starac nije oklevao da kaže istinu:
– Đavo je ušao u vašu kuću jer ste mu vi to dozvolili!
Sveti Pajsije Svetogorac svojim rečima ne ostavlja prostora za kompromis: ne postoji „malo vere“ i „malo sujeverja“. Ili si sa Hristom – ili nisi. Njegove pouke, iako ponekad deluju strogo, prožete su istinskom ljubavlju prema duši čovekovoj – onom ljubavlju koja se ne miri s tamom.
U vremenu kada se duhovna pismenost potiskuje nauštrb mistike i kvazidušovnosti, reči starca Pajsija odzvanjaju kao truba pokajanja: ispovest i čisto srce su neprobojni oklop protiv svakoga zla.
Magija ne uspeva nad onima koji su sa Bogom. Ali da bi čovek bio sa Bogom – potrebno je da se srce smiri, da poteku suze, da se razvežu jezici na ispovesti i da se duh uzdigne kroz sveto pričešće.
To je jedina „zaštita“ koju pravoslavna crkva poznaje. Sve drugo je – obmana.
Otac Evgenije navodi primere nesuglasica, rana iz prošlosti i nerazumevanja bližnjih s kojima se susretao tokom svoje službe. Otkriva kako je, na samrtnom času svoje majke, sin učinio ono najvažnije – omogućio joj da ode s ovog sveta u miru, pomirena s Bogom i sobom.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj monah, svedočio je niko drugi do sveti Antonije Veliki, koji je jednom, posetivši Pavla, video kako mu zveri i ptice služe.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Zašto je ispovest postala „propusnica“ za Pričešće, šta o tome kažu kanoni i Sveti Oci i zbog čega protojerej Vadim Gladkij upozorava da se vera ne sme svesti na red i pečat.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Savu po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Anđele Meriči, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
