U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
U vremenima kada se sve više ljudi okreće takozvanim „brzim rešenjima“ za životne probleme – kroz horoskope, amajlije i različite oblike magijskih rituala – podsećanje na reči svetog starca Pajsija Svetogorca postaje duhovni poziv na buđenje. Njegove reči nisu bile metafora, već jasna i direktna pouka svakome ko se pita: da li magija zaista ima moć nad čovekom?
– Magija uspeva samo ako čovek đavolu da povoda – odgovorio je starac jednoj zabrinutoj ženi koja ga je pitala da li čini uvek deluju. Njegovo objašnjenje, prožeto duhovnim autoritetom i bogonadahnućem, razobličava zablude savremenog čoveka koji, s jedne strane, nosi krst Hristov, a s druge – kuca na vrata tame.
– Ako se čovek redovno ispoveda, pokaje i ima čisto srce – nijedna magija mu ne može nauditi, makar je lopatama bacali! – govorio je starac Pajsije. To nije bio puki savet, već duhovni zakon.
U jednoj od svojih poučnih priča, starac Pajsije svedočio je o sredovečnom čoveku koji je došao s nesnosnim glavoboljama koje su mu razarale život. Lekari nisu mogli da pomognu, ali svetitelj je odmah znao – duh tame je prisutan. Kada ga je upitao da li je nekome naneo nepravdu, čovek je prvo poricao. A zatim – istina. Ostavio je devojku, a ona, ranjena i očajna, pribegla je činima.
– Idi, zatraži oproštaj. Pokaj se. Ispovedi se. I tek tada možemo čitati molitve. Inače, ni svi duhovnici sveta neće pomoći – rekao mu je starac. Bez pokajanja – nema oslobođenja.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
U drugom slučaju, čovek je došao žaleći se da mu je žena opsednuta. Kućom je vladao nemir, noćne more, duhovna pustoš. A onda – priznanje. Bio je kod hodže, tražeći blagoslov za posao. Dobio je vodicu „za sreću“. Ni slutio nije da je tim činom otvorio vrata zlu. Starac nije oklevao da kaže istinu:
– Đavo je ušao u vašu kuću jer ste mu vi to dozvolili!
Sveti Pajsije Svetogorac svojim rečima ne ostavlja prostora za kompromis: ne postoji „malo vere“ i „malo sujeverja“. Ili si sa Hristom – ili nisi. Njegove pouke, iako ponekad deluju strogo, prožete su istinskom ljubavlju prema duši čovekovoj – onom ljubavlju koja se ne miri s tamom.
U vremenu kada se duhovna pismenost potiskuje nauštrb mistike i kvazidušovnosti, reči starca Pajsija odzvanjaju kao truba pokajanja: ispovest i čisto srce su neprobojni oklop protiv svakoga zla.
Magija ne uspeva nad onima koji su sa Bogom. Ali da bi čovek bio sa Bogom – potrebno je da se srce smiri, da poteku suze, da se razvežu jezici na ispovesti i da se duh uzdigne kroz sveto pričešće.
To je jedina „zaštita“ koju pravoslavna crkva poznaje. Sve drugo je – obmana.
Otac Evgenije navodi primere nesuglasica, rana iz prošlosti i nerazumevanja bližnjih s kojima se susretao tokom svoje službe. Otkriva kako je, na samrtnom času svoje majke, sin učinio ono najvažnije – omogućio joj da ode s ovog sveta u miru, pomirena s Bogom i sobom.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej Andrej Tkačov objašnjava šta činiti kada pokajanje postaje teret, a želja za svetošću sudara se sa našim slabostima.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
