U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
U vremenima kada se sve više ljudi okreće takozvanim „brzim rešenjima“ za životne probleme – kroz horoskope, amajlije i različite oblike magijskih rituala – podsećanje na reči svetog starca Pajsija Svetogorca postaje duhovni poziv na buđenje. Njegove reči nisu bile metafora, već jasna i direktna pouka svakome ko se pita: da li magija zaista ima moć nad čovekom?
– Magija uspeva samo ako čovek đavolu da povoda – odgovorio je starac jednoj zabrinutoj ženi koja ga je pitala da li čini uvek deluju. Njegovo objašnjenje, prožeto duhovnim autoritetom i bogonadahnućem, razobličava zablude savremenog čoveka koji, s jedne strane, nosi krst Hristov, a s druge – kuca na vrata tame.
– Ako se čovek redovno ispoveda, pokaje i ima čisto srce – nijedna magija mu ne može nauditi, makar je lopatama bacali! – govorio je starac Pajsije. To nije bio puki savet, već duhovni zakon.
U jednoj od svojih poučnih priča, starac Pajsije svedočio je o sredovečnom čoveku koji je došao s nesnosnim glavoboljama koje su mu razarale život. Lekari nisu mogli da pomognu, ali svetitelj je odmah znao – duh tame je prisutan. Kada ga je upitao da li je nekome naneo nepravdu, čovek je prvo poricao. A zatim – istina. Ostavio je devojku, a ona, ranjena i očajna, pribegla je činima.
– Idi, zatraži oproštaj. Pokaj se. Ispovedi se. I tek tada možemo čitati molitve. Inače, ni svi duhovnici sveta neće pomoći – rekao mu je starac. Bez pokajanja – nema oslobođenja.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
U drugom slučaju, čovek je došao žaleći se da mu je žena opsednuta. Kućom je vladao nemir, noćne more, duhovna pustoš. A onda – priznanje. Bio je kod hodže, tražeći blagoslov za posao. Dobio je vodicu „za sreću“. Ni slutio nije da je tim činom otvorio vrata zlu. Starac nije oklevao da kaže istinu:
– Đavo je ušao u vašu kuću jer ste mu vi to dozvolili!
Sveti Pajsije Svetogorac svojim rečima ne ostavlja prostora za kompromis: ne postoji „malo vere“ i „malo sujeverja“. Ili si sa Hristom – ili nisi. Njegove pouke, iako ponekad deluju strogo, prožete su istinskom ljubavlju prema duši čovekovoj – onom ljubavlju koja se ne miri s tamom.
U vremenu kada se duhovna pismenost potiskuje nauštrb mistike i kvazidušovnosti, reči starca Pajsija odzvanjaju kao truba pokajanja: ispovest i čisto srce su neprobojni oklop protiv svakoga zla.
Magija ne uspeva nad onima koji su sa Bogom. Ali da bi čovek bio sa Bogom – potrebno je da se srce smiri, da poteku suze, da se razvežu jezici na ispovesti i da se duh uzdigne kroz sveto pričešće.
To je jedina „zaštita“ koju pravoslavna crkva poznaje. Sve drugo je – obmana.
Otac Evgenije navodi primere nesuglasica, rana iz prošlosti i nerazumevanja bližnjih s kojima se susretao tokom svoje službe. Otkriva kako je, na samrtnom času svoje majke, sin učinio ono najvažnije – omogućio joj da ode s ovog sveta u miru, pomirena s Bogom i sobom.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni.
Bila je supruga svetog kneza Lazara, majka svetog despota Stefana i žena koja je u najtežim danima srpske istorije preuzela odgovornost za opstanak države i vere.
Pored glavnog svetitelja dana, Crkva molitveno proslavlja i Svetog Stefana Visokog, sina kneza Lazara, čuvenog despota, viteza, ktitora Manasije i jednog od najvećih srpskih književnika srednjeg veka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pozivajući se na svedočanstvo apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 9. sedmice po Duhovima otkriva zašto se duhovna briga svetih ne završava zemaljskim životom.
U pravno-bogoslovskoj analizi grčki mitropolit objašnjava zašto, prema učenju Pravoslavne crkve, zahtev za brisanje iz Knjige krštenih nije prihvatljiv.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Makrinu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti sveštenomučenici Makaveji. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Alfonsa Marije de Liguorija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
