Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Od ljudi obuzetih zlom stradaju pravednici. Zato je patrijarah Pavle, na početku građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, napisao molitve za neprijatelje – da se oni urazume, da ne bi zbog njihovih zlih dela stradali nevini
Neprosvećenima i zabludelima mora stalno da se dokazuje ono što je očigledno, a što neće da vide i shvate, da nije Bog stvorio zlo, nego da zlo nastaje otpadanjem, odricanjem od dobra. Kada nema dobra, onda se pojavi zlo.
Beži čovek od stvarnosti. Ne želi, ni telesnim, a pogotovo ne duhovnim očima, da vidi ono što nije u saglasju s njegovim duhovnim bićem. Ali, od stvarnosti pobeći ne može. Ukoliko na nju ne gleda otvorenih očiju, i ukoliko je pasivan u njoj, neizbežna je žrtva njena.
Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Čovek i pada i ustaje, obezličava se i preobražava.
Nema te dubine pada iz koje čovek ne može da se izbavi, samo ako hoće, ukoliko se preobrati; od svakog pada može bar koliko-toliko da se iskupi, samo ako shvati razmere greha svoga i ukoliko se pokaje. Kao što nema te visine s koje se ne može pasti čak u dubinu ponora. Pad usledi kada se čovek (najpre) pogordi.
Desilo se to i anđelima, onima koji su se pogordili i otpali od Boga.
U Svetom pismu anđelima se zovu bića koja je stvorio Bog, bića viša od čoveka, bestelesna, duhovna, koja su obdarena višim umom, slobodnom voljom i velikim moćima, a koja uvek stoje pred Božjim prestolom, služe Bogu i slave Boga. Anđeli su poslani čoveku da mu služe za spasenje njegovo. Međutim, neki od njih su se pogordili, pa su otpali od Boga, i ustali protiv Boga. Protiv svega što je dobro. Umesto da budu u službi istine, pravde i ljubavi, postali su rodonačelnici laži, zla i mržnje.
Đavo ne miruje. U svojoj borbi protiv Boga, protiv dobra, on traži saveznike.
Lukavstvom, na razne perfidne načine, đavo nastoji da čoveka odvrati od Boga, navodeći ga na kakav „slatki greh”, nečujno šapućući mu da to i nije neki greh. A kad ga odvrati od Boga, kad u njemu parališe i ubije volju da čini dobro, onda on (čovek) postaje njegov lak plen.
Duhovno prosvetljen čovek shvata opasnost, pa prvog neprijatelja ljudskog roda (đavola) ne želi ni da pomene, već ga zove – nepomenik. Nepomenik navodi čoveka na zlo i podstrekava na greh, ali ga ne može primorati da to i učini. Od čoveka, od njegove duhovne snage, zavisi hoće li to prihvatiti ili se tome suprotstaviti.
Kada se čovek preda zlu, gubi slobodu, postaje rob greha. Nad njim đavo preuzima vlast. Iz njega zlo progovara. Od bližnjih biva sve više odbacivan.
Zlo ne trpi dobro. Zato ljudi obuzeti zlom ustaju na pravednike, na one koji su na strani dobra. Malodušni, duhovno neutemeljeni ljudi pogrešno misle: ako sklope kakav kompromis ili uđu u kakav savez sa onima koji su se odali zlu, da će biti pošteđeni. Samim tim oni su se opredelili za stranu koja u propast vodi.
Sotona (đavo) kad obuzme čoveka, onda kroz njega deluje. Nekad je skriven, a nekad i ne skriva svoje delo.
Upravo tako se dogodilo na Vaskrs, 18. aprila 1993. godine, kada su od ruke sataniste ubijena tri monaha manastira Optine Pustinje: jeromonah Vasilije, monah Trofim i monah Terapont. Zlikovac ih je ubio mačem na kojem je bilo urezano „satana 666”.
Čovek opsednut „duhovima zlobe u podnebesju” naziva se – đavoiman, prenisi Magazin.
Moć zlih demona je velika. Tolika da njihovu moć može da ograniči samo Bog. Sveto pismo svedoči da ih je sam Isus Hristos mnogo puta isterivao iz ljudi, i donosi Njegove reči upozorenja, da demoni, napustivši čoveka, mogu ponovo da se vrate: "Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, prolazi kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: Vratiću se u dom svoj otkuda sam izišao. I došavši nađe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju onde; i potonje stanje biva čoveku onome gore od prvoga.”
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif.
Za kraj Alis Kuper se osvrće na citat iz jevanđelja koji ga je dotakao.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Pravoslavna crkva oduvek je nudila drugačiji pogled na čoveka – ne samo kao telesno i psihološko biće, već kao biće koje svoje ispunjenje pronalazi u zajednici sa Bogom.
U Lekelu kod Tepelena, na jugu Albanije, vatrena stihija pretvorila je u pepeo pravoslavni hram iz 1800, dok su eksplozije bombi unele dodatnu paniku među meštane koji su bežali iz svojih domova.
Bog svakome daje ono što mu je potrebno i što je za njega najbolje.
Dok vatrena stihija preti ljudima, domovima i prirodi, a dim guši horizonte, u svim sabornim hramovima Mitropolije crnogorsko-primorske služen je moleban za kišu – drevni vapaj koji se pokreće samo u najtežim vremenima.
Taj 3. maj 2023. promenio je sve - u životima porodica nastradalih, u obrazovnom sistemu, ali i u društvenoj svesti o bezbednosti, roditeljstvu i mentalnom zdravlju mladih.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsa.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Pravoslavna crkva oduvek je nudila drugačiji pogled na čoveka – ne samo kao telesno i psihološko biće, već kao biće koje svoje ispunjenje pronalazi u zajednici sa Bogom.
U Lekelu kod Tepelena, na jugu Albanije, vatrena stihija pretvorila je u pepeo pravoslavni hram iz 1800, dok su eksplozije bombi unele dodatnu paniku među meštane koji su bežali iz svojih domova.
Bog svakome daje ono što mu je potrebno i što je za njega najbolje.
Taj 3. maj 2023. promenio je sve - u životima porodica nastradalih, u obrazovnom sistemu, ali i u društvenoj svesti o bezbednosti, roditeljstvu i mentalnom zdravlju mladih.
U Lekelu kod Tepelena, na jugu Albanije, vatrena stihija pretvorila je u pepeo pravoslavni hram iz 1800, dok su eksplozije bombi unele dodatnu paniku među meštane koji su bežali iz svojih domova.
Kako biste pozdravili Isusa na Nebu?
Prema istraživanju naučnika s Harvarda Džeralda Štajnahera, postoje putne isprave koje ukazuju da je Vatikan pomogao nacistima da odu u Južnu Ameriku.
Donosimo 11 zanimljivih činjenica o "Galicijanerima" - možda i o vašim precima!
U besedi za 9. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nas očekuje trenutak koji će zauvek razdvojiti pravedne od nepravednih, radost od žalosti, svetlost od tame — i da nas taj čas može zateći nespremne.
Himna koju je napisao Sveti Nektarije Eginski nakon nebeskog ukazanja Djeve Marije donosi duhovnu snagu u borbi sa životnim olujama i nedaćama.
Uoči početka Velikogospojinskog posta, Srpska pravoslavna crkva nas poziva da izgovorimo reči koje otvaraju vrata oproštaju i miru, kako bismo spremni zakoračili u susret prazniku Uspenja Presvete Bogorodice.
