Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Od ljudi obuzetih zlom stradaju pravednici. Zato je patrijarah Pavle, na početku građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, napisao molitve za neprijatelje – da se oni urazume, da ne bi zbog njihovih zlih dela stradali nevini
Neprosvećenima i zabludelima mora stalno da se dokazuje ono što je očigledno, a što neće da vide i shvate, da nije Bog stvorio zlo, nego da zlo nastaje otpadanjem, odricanjem od dobra. Kada nema dobra, onda se pojavi zlo.
Beži čovek od stvarnosti. Ne želi, ni telesnim, a pogotovo ne duhovnim očima, da vidi ono što nije u saglasju s njegovim duhovnim bićem. Ali, od stvarnosti pobeći ne može. Ukoliko na nju ne gleda otvorenih očiju, i ukoliko je pasivan u njoj, neizbežna je žrtva njena.
Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Čovek i pada i ustaje, obezličava se i preobražava.
Nema te dubine pada iz koje čovek ne može da se izbavi, samo ako hoće, ukoliko se preobrati; od svakog pada može bar koliko-toliko da se iskupi, samo ako shvati razmere greha svoga i ukoliko se pokaje. Kao što nema te visine s koje se ne može pasti čak u dubinu ponora. Pad usledi kada se čovek (najpre) pogordi.
Desilo se to i anđelima, onima koji su se pogordili i otpali od Boga.
U Svetom pismu anđelima se zovu bića koja je stvorio Bog, bića viša od čoveka, bestelesna, duhovna, koja su obdarena višim umom, slobodnom voljom i velikim moćima, a koja uvek stoje pred Božjim prestolom, služe Bogu i slave Boga. Anđeli su poslani čoveku da mu služe za spasenje njegovo. Međutim, neki od njih su se pogordili, pa su otpali od Boga, i ustali protiv Boga. Protiv svega što je dobro. Umesto da budu u službi istine, pravde i ljubavi, postali su rodonačelnici laži, zla i mržnje.
Đavo ne miruje. U svojoj borbi protiv Boga, protiv dobra, on traži saveznike.
Lukavstvom, na razne perfidne načine, đavo nastoji da čoveka odvrati od Boga, navodeći ga na kakav „slatki greh”, nečujno šapućući mu da to i nije neki greh. A kad ga odvrati od Boga, kad u njemu parališe i ubije volju da čini dobro, onda on (čovek) postaje njegov lak plen.
Duhovno prosvetljen čovek shvata opasnost, pa prvog neprijatelja ljudskog roda (đavola) ne želi ni da pomene, već ga zove – nepomenik. Nepomenik navodi čoveka na zlo i podstrekava na greh, ali ga ne može primorati da to i učini. Od čoveka, od njegove duhovne snage, zavisi hoće li to prihvatiti ili se tome suprotstaviti.
Kada se čovek preda zlu, gubi slobodu, postaje rob greha. Nad njim đavo preuzima vlast. Iz njega zlo progovara. Od bližnjih biva sve više odbacivan.
Zlo ne trpi dobro. Zato ljudi obuzeti zlom ustaju na pravednike, na one koji su na strani dobra. Malodušni, duhovno neutemeljeni ljudi pogrešno misle: ako sklope kakav kompromis ili uđu u kakav savez sa onima koji su se odali zlu, da će biti pošteđeni. Samim tim oni su se opredelili za stranu koja u propast vodi.
Sotona (đavo) kad obuzme čoveka, onda kroz njega deluje. Nekad je skriven, a nekad i ne skriva svoje delo.
Upravo tako se dogodilo na Vaskrs, 18. aprila 1993. godine, kada su od ruke sataniste ubijena tri monaha manastira Optine Pustinje: jeromonah Vasilije, monah Trofim i monah Terapont. Zlikovac ih je ubio mačem na kojem je bilo urezano „satana 666”.
Čovek opsednut „duhovima zlobe u podnebesju” naziva se – đavoiman, prenisi Magazin.
Moć zlih demona je velika. Tolika da njihovu moć može da ograniči samo Bog. Sveto pismo svedoči da ih je sam Isus Hristos mnogo puta isterivao iz ljudi, i donosi Njegove reči upozorenja, da demoni, napustivši čoveka, mogu ponovo da se vrate: "Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, prolazi kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: Vratiću se u dom svoj otkuda sam izišao. I došavši nađe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju onde; i potonje stanje biva čoveku onome gore od prvoga.”
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif. Za kraj Alis Kuper se osvrće na citat iz jevanđelja koji ga je dotakao. Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici. U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Wikipedia
Moć zlih demona
Duhovna riznica
14:00 | 26.04.2025
BOG OVO OSEĆANJE NIJE PREDVIDEO NI ZA JEDNOG ČOVEKA! Starac Josif Isihast je govorio da je to stanje svojstveno samo demonskim silama
Duhovna riznica
12:48 | 05.05.2025
ŠOK-PRIZNANJE SVETSKI POZNATOG ROKERA: Progovorio o Isusu Hristu, pa sve iznenadio - ovaj odgovor je malo ko očekivao
Duhovna riznica
15:09 | 15.05.2025
PREVAZILAŽENJE DESTRUKTIVNE TUGE U 3 KORAKA: Savet vladike Alekseja zlata vredan - svako ga može primeniti
Duhovna riznica
13:29 | 13.05.2025
"BIO SAM ATEISTA, A SADA SAM IGUMAN MANASTIRA CRNA REKA" Arhimandrit Andrej otkrio kako je spoznao veru: Isus ovo nije rekao bez razloga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Mnogi veruju da se ovim rečima zapravo priziva spokoj za telo koje se vraća zemlji, iz koje je i postalo, ali to nije tako.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
