Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Od ljudi obuzetih zlom stradaju pravednici. Zato je patrijarah Pavle, na početku građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, napisao molitve za neprijatelje – da se oni urazume, da ne bi zbog njihovih zlih dela stradali nevini
Neprosvećenima i zabludelima mora stalno da se dokazuje ono što je očigledno, a što neće da vide i shvate, da nije Bog stvorio zlo, nego da zlo nastaje otpadanjem, odricanjem od dobra. Kada nema dobra, onda se pojavi zlo.
Beži čovek od stvarnosti. Ne želi, ni telesnim, a pogotovo ne duhovnim očima, da vidi ono što nije u saglasju s njegovim duhovnim bićem. Ali, od stvarnosti pobeći ne može. Ukoliko na nju ne gleda otvorenih očiju, i ukoliko je pasivan u njoj, neizbežna je žrtva njena.
Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Čovek i pada i ustaje, obezličava se i preobražava.
Nema te dubine pada iz koje čovek ne može da se izbavi, samo ako hoće, ukoliko se preobrati; od svakog pada može bar koliko-toliko da se iskupi, samo ako shvati razmere greha svoga i ukoliko se pokaje. Kao što nema te visine s koje se ne može pasti čak u dubinu ponora. Pad usledi kada se čovek (najpre) pogordi.
Desilo se to i anđelima, onima koji su se pogordili i otpali od Boga.
U Svetom pismu anđelima se zovu bića koja je stvorio Bog, bića viša od čoveka, bestelesna, duhovna, koja su obdarena višim umom, slobodnom voljom i velikim moćima, a koja uvek stoje pred Božjim prestolom, služe Bogu i slave Boga. Anđeli su poslani čoveku da mu služe za spasenje njegovo. Međutim, neki od njih su se pogordili, pa su otpali od Boga, i ustali protiv Boga. Protiv svega što je dobro. Umesto da budu u službi istine, pravde i ljubavi, postali su rodonačelnici laži, zla i mržnje.
Đavo ne miruje. U svojoj borbi protiv Boga, protiv dobra, on traži saveznike.
Lukavstvom, na razne perfidne načine, đavo nastoji da čoveka odvrati od Boga, navodeći ga na kakav „slatki greh”, nečujno šapućući mu da to i nije neki greh. A kad ga odvrati od Boga, kad u njemu parališe i ubije volju da čini dobro, onda on (čovek) postaje njegov lak plen.
Duhovno prosvetljen čovek shvata opasnost, pa prvog neprijatelja ljudskog roda (đavola) ne želi ni da pomene, već ga zove – nepomenik. Nepomenik navodi čoveka na zlo i podstrekava na greh, ali ga ne može primorati da to i učini. Od čoveka, od njegove duhovne snage, zavisi hoće li to prihvatiti ili se tome suprotstaviti.
Kada se čovek preda zlu, gubi slobodu, postaje rob greha. Nad njim đavo preuzima vlast. Iz njega zlo progovara. Od bližnjih biva sve više odbacivan.
Zlo ne trpi dobro. Zato ljudi obuzeti zlom ustaju na pravednike, na one koji su na strani dobra. Malodušni, duhovno neutemeljeni ljudi pogrešno misle: ako sklope kakav kompromis ili uđu u kakav savez sa onima koji su se odali zlu, da će biti pošteđeni. Samim tim oni su se opredelili za stranu koja u propast vodi.
Sotona (đavo) kad obuzme čoveka, onda kroz njega deluje. Nekad je skriven, a nekad i ne skriva svoje delo.
Upravo tako se dogodilo na Vaskrs, 18. aprila 1993. godine, kada su od ruke sataniste ubijena tri monaha manastira Optine Pustinje: jeromonah Vasilije, monah Trofim i monah Terapont. Zlikovac ih je ubio mačem na kojem je bilo urezano „satana 666”.
Čovek opsednut „duhovima zlobe u podnebesju” naziva se – đavoiman, prenisi Magazin.
Moć zlih demona je velika. Tolika da njihovu moć može da ograniči samo Bog. Sveto pismo svedoči da ih je sam Isus Hristos mnogo puta isterivao iz ljudi, i donosi Njegove reči upozorenja, da demoni, napustivši čoveka, mogu ponovo da se vrate: "Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, prolazi kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: Vratiću se u dom svoj otkuda sam izišao. I došavši nađe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju onde; i potonje stanje biva čoveku onome gore od prvoga.”
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif. Za kraj Alis Kuper se osvrće na citat iz jevanđelja koji ga je dotakao. Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici. U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Wikipedia
Moć zlih demona
Duhovna riznica
14:00 | 26.04.2025
BOG OVO OSEĆANJE NIJE PREDVIDEO NI ZA JEDNOG ČOVEKA! Starac Josif Isihast je govorio da je to stanje svojstveno samo demonskim silama
Duhovna riznica
12:48 | 05.05.2025
ŠOK-PRIZNANJE SVETSKI POZNATOG ROKERA: Progovorio o Isusu Hristu, pa sve iznenadio - ovaj odgovor je malo ko očekivao
Duhovna riznica
15:09 | 15.05.2025
PREVAZILAŽENJE DESTRUKTIVNE TUGE U 3 KORAKA: Savet vladike Alekseja zlata vredan - svako ga može primeniti
Duhovna riznica
13:29 | 13.05.2025
"BIO SAM ATEISTA, A SADA SAM IGUMAN MANASTIRA CRNA REKA" Arhimandrit Andrej otkrio kako je spoznao veru: Isus ovo nije rekao bez razloga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U besedi za 20. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički pokazuje kako vera daruje ljudima vlast nad zlom i otkriva snagu koja nadilazi svaku opasnost.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Zlo se ne identifikuje isključivo s ljudima, već sa duhovnim stanjima i demonskim silama koje čoveka navode na gordost, mržnju, ogovaranje...
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Pravoslavlje poziva da u svakom čoveku vidimo ikonu Božju, da pokušamo da razumemo, a ne da sudimo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
