Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Od ljudi obuzetih zlom stradaju pravednici. Zato je patrijarah Pavle, na početku građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, napisao molitve za neprijatelje – da se oni urazume, da ne bi zbog njihovih zlih dela stradali nevini
Neprosvećenima i zabludelima mora stalno da se dokazuje ono što je očigledno, a što neće da vide i shvate, da nije Bog stvorio zlo, nego da zlo nastaje otpadanjem, odricanjem od dobra. Kada nema dobra, onda se pojavi zlo.
Beži čovek od stvarnosti. Ne želi, ni telesnim, a pogotovo ne duhovnim očima, da vidi ono što nije u saglasju s njegovim duhovnim bićem. Ali, od stvarnosti pobeći ne može. Ukoliko na nju ne gleda otvorenih očiju, i ukoliko je pasivan u njoj, neizbežna je žrtva njena.
Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Čovek i pada i ustaje, obezličava se i preobražava.
Nema te dubine pada iz koje čovek ne može da se izbavi, samo ako hoće, ukoliko se preobrati; od svakog pada može bar koliko-toliko da se iskupi, samo ako shvati razmere greha svoga i ukoliko se pokaje. Kao što nema te visine s koje se ne može pasti čak u dubinu ponora. Pad usledi kada se čovek (najpre) pogordi.
Desilo se to i anđelima, onima koji su se pogordili i otpali od Boga.
U Svetom pismu anđelima se zovu bića koja je stvorio Bog, bića viša od čoveka, bestelesna, duhovna, koja su obdarena višim umom, slobodnom voljom i velikim moćima, a koja uvek stoje pred Božjim prestolom, služe Bogu i slave Boga. Anđeli su poslani čoveku da mu služe za spasenje njegovo. Međutim, neki od njih su se pogordili, pa su otpali od Boga, i ustali protiv Boga. Protiv svega što je dobro. Umesto da budu u službi istine, pravde i ljubavi, postali su rodonačelnici laži, zla i mržnje.
Đavo ne miruje. U svojoj borbi protiv Boga, protiv dobra, on traži saveznike.
Lukavstvom, na razne perfidne načine, đavo nastoji da čoveka odvrati od Boga, navodeći ga na kakav „slatki greh”, nečujno šapućući mu da to i nije neki greh. A kad ga odvrati od Boga, kad u njemu parališe i ubije volju da čini dobro, onda on (čovek) postaje njegov lak plen.
Duhovno prosvetljen čovek shvata opasnost, pa prvog neprijatelja ljudskog roda (đavola) ne želi ni da pomene, već ga zove – nepomenik. Nepomenik navodi čoveka na zlo i podstrekava na greh, ali ga ne može primorati da to i učini. Od čoveka, od njegove duhovne snage, zavisi hoće li to prihvatiti ili se tome suprotstaviti.
Kada se čovek preda zlu, gubi slobodu, postaje rob greha. Nad njim đavo preuzima vlast. Iz njega zlo progovara. Od bližnjih biva sve više odbacivan.
Zlo ne trpi dobro. Zato ljudi obuzeti zlom ustaju na pravednike, na one koji su na strani dobra. Malodušni, duhovno neutemeljeni ljudi pogrešno misle: ako sklope kakav kompromis ili uđu u kakav savez sa onima koji su se odali zlu, da će biti pošteđeni. Samim tim oni su se opredelili za stranu koja u propast vodi.
Sotona (đavo) kad obuzme čoveka, onda kroz njega deluje. Nekad je skriven, a nekad i ne skriva svoje delo.
Upravo tako se dogodilo na Vaskrs, 18. aprila 1993. godine, kada su od ruke sataniste ubijena tri monaha manastira Optine Pustinje: jeromonah Vasilije, monah Trofim i monah Terapont. Zlikovac ih je ubio mačem na kojem je bilo urezano „satana 666”.
Čovek opsednut „duhovima zlobe u podnebesju” naziva se – đavoiman, prenisi Magazin.
Moć zlih demona je velika. Tolika da njihovu moć može da ograniči samo Bog. Sveto pismo svedoči da ih je sam Isus Hristos mnogo puta isterivao iz ljudi, i donosi Njegove reči upozorenja, da demoni, napustivši čoveka, mogu ponovo da se vrate: "Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, prolazi kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: Vratiću se u dom svoj otkuda sam izišao. I došavši nađe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju onde; i potonje stanje biva čoveku onome gore od prvoga.”
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif. Za kraj Alis Kuper se osvrće na citat iz jevanđelja koji ga je dotakao. Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici. U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Wikipedia
Moć zlih demona
Duhovna riznica
14:00 | 26.04.2025
BOG OVO OSEĆANJE NIJE PREDVIDEO NI ZA JEDNOG ČOVEKA! Starac Josif Isihast je govorio da je to stanje svojstveno samo demonskim silama
Duhovna riznica
12:48 | 05.05.2025
ŠOK-PRIZNANJE SVETSKI POZNATOG ROKERA: Progovorio o Isusu Hristu, pa sve iznenadio - ovaj odgovor je malo ko očekivao
Duhovna riznica
15:09 | 15.05.2025
PREVAZILAŽENJE DESTRUKTIVNE TUGE U 3 KORAKA: Savet vladike Alekseja zlata vredan - svako ga može primeniti
Duhovna riznica
13:29 | 13.05.2025
"BIO SAM ATEISTA, A SADA SAM IGUMAN MANASTIRA CRNA REKA" Arhimandrit Andrej otkrio kako je spoznao veru: Isus ovo nije rekao bez razloga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
