Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Od ljudi obuzetih zlom stradaju pravednici. Zato je patrijarah Pavle, na početku građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, napisao molitve za neprijatelje – da se oni urazume, da ne bi zbog njihovih zlih dela stradali nevini
Neprosvećenima i zabludelima mora stalno da se dokazuje ono što je očigledno, a što neće da vide i shvate, da nije Bog stvorio zlo, nego da zlo nastaje otpadanjem, odricanjem od dobra. Kada nema dobra, onda se pojavi zlo.
Beži čovek od stvarnosti. Ne želi, ni telesnim, a pogotovo ne duhovnim očima, da vidi ono što nije u saglasju s njegovim duhovnim bićem. Ali, od stvarnosti pobeći ne može. Ukoliko na nju ne gleda otvorenih očiju, i ukoliko je pasivan u njoj, neizbežna je žrtva njena.
Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Čovek i pada i ustaje, obezličava se i preobražava.
Nema te dubine pada iz koje čovek ne može da se izbavi, samo ako hoće, ukoliko se preobrati; od svakog pada može bar koliko-toliko da se iskupi, samo ako shvati razmere greha svoga i ukoliko se pokaje. Kao što nema te visine s koje se ne može pasti čak u dubinu ponora. Pad usledi kada se čovek (najpre) pogordi.
Desilo se to i anđelima, onima koji su se pogordili i otpali od Boga.
U Svetom pismu anđelima se zovu bića koja je stvorio Bog, bića viša od čoveka, bestelesna, duhovna, koja su obdarena višim umom, slobodnom voljom i velikim moćima, a koja uvek stoje pred Božjim prestolom, služe Bogu i slave Boga. Anđeli su poslani čoveku da mu služe za spasenje njegovo. Međutim, neki od njih su se pogordili, pa su otpali od Boga, i ustali protiv Boga. Protiv svega što je dobro. Umesto da budu u službi istine, pravde i ljubavi, postali su rodonačelnici laži, zla i mržnje.
Đavo ne miruje. U svojoj borbi protiv Boga, protiv dobra, on traži saveznike.
Lukavstvom, na razne perfidne načine, đavo nastoji da čoveka odvrati od Boga, navodeći ga na kakav „slatki greh”, nečujno šapućući mu da to i nije neki greh. A kad ga odvrati od Boga, kad u njemu parališe i ubije volju da čini dobro, onda on (čovek) postaje njegov lak plen.
Duhovno prosvetljen čovek shvata opasnost, pa prvog neprijatelja ljudskog roda (đavola) ne želi ni da pomene, već ga zove – nepomenik. Nepomenik navodi čoveka na zlo i podstrekava na greh, ali ga ne može primorati da to i učini. Od čoveka, od njegove duhovne snage, zavisi hoće li to prihvatiti ili se tome suprotstaviti.
Kada se čovek preda zlu, gubi slobodu, postaje rob greha. Nad njim đavo preuzima vlast. Iz njega zlo progovara. Od bližnjih biva sve više odbacivan.
Zlo ne trpi dobro. Zato ljudi obuzeti zlom ustaju na pravednike, na one koji su na strani dobra. Malodušni, duhovno neutemeljeni ljudi pogrešno misle: ako sklope kakav kompromis ili uđu u kakav savez sa onima koji su se odali zlu, da će biti pošteđeni. Samim tim oni su se opredelili za stranu koja u propast vodi.
Sotona (đavo) kad obuzme čoveka, onda kroz njega deluje. Nekad je skriven, a nekad i ne skriva svoje delo.
Upravo tako se dogodilo na Vaskrs, 18. aprila 1993. godine, kada su od ruke sataniste ubijena tri monaha manastira Optine Pustinje: jeromonah Vasilije, monah Trofim i monah Terapont. Zlikovac ih je ubio mačem na kojem je bilo urezano „satana 666”.
Čovek opsednut „duhovima zlobe u podnebesju” naziva se – đavoiman, prenisi Magazin.
Moć zlih demona je velika. Tolika da njihovu moć može da ograniči samo Bog. Sveto pismo svedoči da ih je sam Isus Hristos mnogo puta isterivao iz ljudi, i donosi Njegove reči upozorenja, da demoni, napustivši čoveka, mogu ponovo da se vrate: "Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, prolazi kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: Vratiću se u dom svoj otkuda sam izišao. I došavši nađe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju onde; i potonje stanje biva čoveku onome gore od prvoga.”
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif. Za kraj Alis Kuper se osvrće na citat iz jevanđelja koji ga je dotakao. Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici. U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Wikipedia
Moć zlih demona
Duhovna riznica
14:00 | 26.04.2025
BOG OVO OSEĆANJE NIJE PREDVIDEO NI ZA JEDNOG ČOVEKA! Starac Josif Isihast je govorio da je to stanje svojstveno samo demonskim silama
Duhovna riznica
12:48 | 05.05.2025
ŠOK-PRIZNANJE SVETSKI POZNATOG ROKERA: Progovorio o Isusu Hristu, pa sve iznenadio - ovaj odgovor je malo ko očekivao
Duhovna riznica
15:09 | 15.05.2025
PREVAZILAŽENJE DESTRUKTIVNE TUGE U 3 KORAKA: Savet vladike Alekseja zlata vredan - svako ga može primeniti
Duhovna riznica
13:29 | 13.05.2025
"BIO SAM ATEISTA, A SADA SAM IGUMAN MANASTIRA CRNA REKA" Arhimandrit Andrej otkrio kako je spoznao veru: Isus ovo nije rekao bez razloga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
Meštani kažu da kad god su pokušali da mladice presade na drugo mesto, da su i plod davale i rasle uspravno.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
