Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Vladika hvostanski Aleksej govorio je o osećaju tuge, koji svakog može obuzeti, ali je akcenat stavio na rešenju kojem tada treba da pribegnemo.
Navodeći da je tuga sastavni deo emocija svakog čoveka, iako ponekad deluje preteška - ona nije nešto što treba da nas optereti u tolikoj meri da od nje skrenemo u samouništenje.
- A oni koji osete tugu, neka ne očajavaju - to je prvo i najvažnije. Drugo, neka ne zaborave Gospoda. Jer ako zaboravimo Gospoda, upadamo u sve dublju tugu, a tuga bez nade vodi u očajanje. Očajanje pak vodi ka samouništenju - rekao je vladika hvostanski Aleksej.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
- A mi nismo pozvani da živimo u tami, nego u radosti Gospodnjoj - u radosti i svetlosti Svete Trojice, u toj svetoj i spasonosnoj zajednici.
Arhimandrit Vasilije Kostić dao je do sada najdublju definiciju depresije, gledano sa crkvenog stanovišta, i sve iznenadio.
- Depresija jeste nepotrošena ljubav. Čovek je biće ljubavi. Čovek je stvoren da voli i da bude voljen. Ima takav ogroman potencijal u sebi, po slici Božjoj je stvoren i stvoren je da voli. I ako ne voli, ako tu ljubav koju ima ne dadne, ne podeli, ne potroši, ona ostaje u njemu i vraća mu se kao bumerang, i vraća mu se kao bolest, i vraća mu se kao depresija. Kao tuga najcrnja i najteža - rekao je arhimandrit Vasilije Kostić, a više o tome kako on vidi depresiju kroz prizmu pravoslavlja u posebnom tekstu.
O depresiji i anksionosti je pričao i otac Rafailo Boljević koji je još jednom indirektno potvrdio stav crkve prema mentalnim poremećajima i istao značaj vere u Gospoda u njihovom prevazilaženju.
- Onaj koji izađe iz depresije i ansioznosti i izađe na svežinu i lepotu života, iz čijeg srca krene krene pobednička pesma slavoslavlja, on je čovek koji je bukvalno vaskrsnuo iz mrtvih. Ako ne verujemo u postojanje palih duhova, bjesova, demona, mi ne verujemo ni u Božje postojanje - rekao je otac Rafailo, a šta je još rekao o depresiji otac Rafailo Boljević u odvojenoj priči.
BONUS VIDEO: Crkva ne sme da ćuti pred savremenim izazovima: Otac Darko Đogo, profesor Bogoslovskog fakulteta
Ovog puta je dao odgovor jednom Holanđaninu, koga je zabrinulo to što je okružen ateistima. Izgradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju. U svom razmatranju o neophodnosti vere u Božje čudo, ruski svetitelj ukazuje na opasnosti koje donosi odbacivanje tajne spasenja. Nekoliko hiljada ljudi je u subotu ispred Sabornog hrama Hristovog Vakrsenja u Podgorici krenulo peške do Ostroga.
printskrin youtube/dok anđeli spavaju
Duhovna riznica
10:06 | 11.05.2025
"OKRUŽEN SAM ATEISTIMA, ŠTA DA RADIM" Mudar odgovor oca Gorana otkriva kako da očuvamo veru
Crkve i manastiri
09:10 | 09.05.2025
MANASTIRT TUMANE OTVORIO VRATA: Evo kada će biti otvoren konak pri svetinji i koliko spratova ima
Duhovna riznica
05:00 | 12.05.2025
„BEŽATI OD ČUDESNOG ZNAČI BEŽATI OD GOSPODA“: Sveti Teofan Zatvornik osvetljava tajnu Božje milosti i poziva na veru u čudo
Duhovna riznica
10:05 | 12.05.2025
HILJADE LJUDI ISPRED OSTROGA: Nestvarna slika na praznik Svetog Vasilija Ostroškog - pešačili i po 100 kilometara (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pravoslavlje tugu ne smatra strašnom, ali pravi razliku između prolazne žalosti i beznadežnog očajanja koje prelazi u uninije, a to jeste greh.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Arhimandrit Vasilije Kostić podseća da nam Bog nikada ne daje krst, koji nismo u stanju da ponesemo.
U trenutku kada je sve delovalo besmisleno, Ira je susrela ženu koja joj je pomogla da pronađe svetlost kroz veru i spasi se od propasti.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
