Izgradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju.
Sa blagoslovom oca Dimitrija, igumana manastira Tumane, portal Religija.rs imao je priliku da poseti novoizgrađeni gostinjski konak za hodočasnike, koji se nalazi u sklopu manastirskog kompleksa.
U manastiru Tumane počivaju i svete mošti prepodobnog Jakova Tumanskog, koji je sahranjen na manastirskom groblju tokom zime 1946. godine. Njegove mošti, gotovo u potpunosti sačuvane, otkrivene su u oktobru 2014. godine. Pored njih, u manastiru se nalaze i mošti Svetog Zosima, te mnogi vernici dolaze da vide i poklone se svetiteljima.
Zahvaljujući prisustvu ova dva svetitelja, Tumane je postalo mesto svakodnevnog hodočašća za hiljade vernika iz čitavog regiona. Upravo zbog sve većeg broja poklonika, bratstvo manastira je u decembru 2021. godine pozvalo ljude dobre volje da pomognu izgradnju novog konaka, koji će, osim smeštajnih kapaciteta, sadržati i bogatu biblioteku.
Religija/Miloš Škrbić
Prilozima vernika je izgrađen savremeni smeštajni konak- podignut je uz samu obalu reke, naspram manastirske crkve.
Gradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju.
Konak je organizovan na četiri nivoa. U podrumu se nalazi vinski podrum, u kojem će se čuvati manastirsko vino. Na prva dva sprata raspoređeni su smeštajni kapaciteti - sobe i apartmani različite veličine, prilagođeni individualnim i grupnim posetama.
Religija/Miloš Škrbić
Na trećem spratu nalazi se impozantan prostor predviđen za biblioteku, koja će brojati oko 50.000 naslova. Ovaj nivo će takođe služiti za održavanje predavanja, konferencija i skupova, uključujući i seminare i poslovna druženja - programe za kompanije koje odluče da posete Tumane sa svojim zaposlenima.
Sve više pravoslavaca iz Srbije i sveta dolazi na Kosovo i Metohiju — ne kao turisti, već kao hodočasnici koji tragaju za svetlošću, utehom i korenima. U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, Maria Vasić, otkriva se kako meštani, zatečeni tom radošću, širom otvaraju vrata svojih domova — i svojih srca.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U prisustvu arhijereja i vernog naroda, srpski patrijarh je danas u manastiru Tumane blagoslovio novoizgrađeni konak sa bibliotekom od 50.000 knjiga. Sutra se očekuje svečano presvlačenje moštiju svetitelja i celodnevno poklonjenje u isposnici.
U nedelju, 1. juna 2025. godine, u manastiru Tumane biće održano tradicionalno presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i litija sa moštima do njegove isposnice.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
