Liturgije, večernja bogosluženja i čestice svetih moštiju spojili su duhovnost, istoriju i tradiciju u nezaboravnom slavlju ovog praznika.
Šumadija je ovog maja zračila posebnom duhovnom energijom. Na praznik Svetog velikomučenika Georgija, poznatog i kao Đurđevdan, mitropolit šumadijski Jovan služio je svetu liturgiju na Oplencu u Topoli, dok je dan ranije u manastiru Liparu predvodio praznično bdenije. Vernici su učestvovali u svečanostima uz prisustvo crkvenih horova, đaka i čak članova kraljevske porodice – princa Mihaila i princeze Ljubice Karađorđević, koji su ovim činom dodatno naglasili istorijski značaj praznika.
Na Oplencu su liturgiju sasluživali arhijerejski namesnik protojerej-stavrofor Miladin Mihailović, protojereji-stavrofori Slobodan Milunović i Dragoljub Rakić, protojerej Ostoja Pešić, protođakon Ivan Gašić i đakon Stevan Ilić. Hor „Srbski pravoslavni pojci“ iz Beograda uzdigao je molitvu ka nebu, a đaci Osnovne škole „Karađorđe“ iz Topole sa veroučiteljem Aleksandrom Aleksićem učinili su svečanost još živopisnijom. Prisustvo princa Mihaila i princeze Ljubice Karađorđević dodatno je podsetilo na vezu pravoslavlja sa istorijskim tradicijama Srbije.
Dan ranije, manastir Lipar bio je epicentar duhovnosti vladika Jovan predvodio je večernje bogosluženje uz sasluživanje rektora Kragujevačke bogoslovije protojereja-stavrofora prof. dr Zorana Krstića, igumana manastira Denkovca arhimandrita Onufrija, jeromonaha Jovana (Prokin), protojereja Dejana Markovića, igumana manastira Šuljkovca jeromonaha Pajsija i đakona Ivana Gašića. Vernici su u prisustvu igumanije Tavite i njenog sestrinstva primili blagoslov i osetili posebnu duhovnu snagu koja prožima ovaj manastir.
U utorak, treći dan po Pashi, 6. maja 2025. godine, proslavljena je slava hrama Svetog velikomučenika Georgija u Šumaricama. Večernje bogosluženje prethodnog dana načalstvovao je paroh protojerej Srđan P. Tešić, podsećajući vernike da hram od 2021. godine čuva čestice časnih moštiju svetog Georgija. Verni narod bio je pomazan osvećenim jelejem sa moštiju svetitelja, a na sam praznik svetu liturgiju predvodio je protojerej Srđan P. Tešić dok je hor „Sveti đakon Avakum“, pod vođstvom protinice Milice Tešić, uznosio liturgijske prozbe u slavljenju velikomučenika.
Đurđevdan u Šumadiji pokazao je koliko tradicija, istorija i vera mogu biti snažno povezani. Vernici su u manastirima, hramovima i istorijskim lokalitetima osetili duhovnu snagu Svetog Georgija, a praznik je ponovo podsetio da pravoslavlje i sećanje na svetitelje žive u srcima svih generacija.
Nakon stravičnih požara u Šumadiji, unesrećenim porodicama stigla je uteha i pomoć iz Eparhije, uz blagoslov vladike Jovana i poruku da nikada nisu sami.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Uoči Preobraženja Gospodnjeg, otac Radivoјe preselio se u večnost, a njegova posvećena služba i porodična priča ostavljaju neizbrisiv trag.
Vernici su se okupili u istorijskom Hramu Svetog Stefana Dečanskog, dok patrijarh Porfirije kroz poruku opraštanja i ljubavi podseća da slediti Hrista znači učiniti Njegovu reč stvarnošću sopstvenog života.
U tumačenju proroka Isaije, vladika Nikolaj Velimirović govori o najvećoj tajni vere: kako su ljudi gledali Spasitelja, a nisu prepoznali da u Njemu obitava večni Bog.
Kada je knez čuo za Hrista i da on isceljuje od svake muke i bolesti, poslao je živopisca Ananiju u Palestinu s pismom Hristu, u kome je zamolio Gospoda da dođe u Edesu i da ga isceli od gube.
Devica Marija zauzima posebno mesto u hrišćanstvu jer je rodila Bogočoveka i postala najuzvišenija među svim svetiteljima, a jedan od najistaknutijih teologa i svetaca 19. veka otkriva zašto je vera u Nju ključna za spasenje.
Na tribini u Kraljevu profesor Vladimir Dimitrijević upozorava da mnogi danas traže čudesna rešenja kod vračara i hodža, zaboravljajući Boga i prave pravoslavne vrednosti, dok brak i moral gube svoj smisao.
Gest hafiza Sumedina ef. Kobilice vratio je veru u ljudskost i ujedinio komšije bez obzira na veru i poreklo.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Na praznik Svetog Georgija, mitropolit sremski Vasilije služio je svetu arhijerejsku liturgiju u velelepnoj kapeli podignutoj u parku oblikovanom po uzoru na najslavniji kraljevski dvor Evrope, a sabor vernih, monahinja i bogoslova ispunio je sveto mesto molitvom i blagodarnošću.
U tumačenju proroka Isaije, vladika Nikolaj Velimirović govori o najvećoj tajni vere: kako su ljudi gledali Spasitelja, a nisu prepoznali da u Njemu obitava večni Bog.
Devica Marija zauzima posebno mesto u hrišćanstvu jer je rodila Bogočoveka i postala najuzvišenija među svim svetiteljima, a jedan od najistaknutijih teologa i svetaca 19. veka otkriva zašto je vera u Nju ključna za spasenje.
Na tribini u Kraljevu profesor Vladimir Dimitrijević upozorava da mnogi danas traže čudesna rešenja kod vračara i hodža, zaboravljajući Boga i prave pravoslavne vrednosti, dok brak i moral gube svoj smisao.
Gest hafiza Sumedina ef. Kobilice vratio je veru u ljudskost i ujedinio komšije bez obzira na veru i poreklo.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Opomena izrečena na liturgiji otvara pitanje koliko znamo da se u Crkvi ponašamo dostojno i koliko smo spremni da tišinu prinesemo Bogu kao svoj dar.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
Od pastirskih ognjišta do svečanih trpeza – saznajte kako da pripremite jedno od najčuvenijih jela sa Durmitora, koje je vekovima hranilo porodice i okupljalo goste.
