Uoči Preobraženja Gospodnjeg, otac Radivoјe preselio se u večnost, a njegova posvećena služba i porodična priča ostavljaju neizbrisiv trag.
U smirenju i veri, uoči velikog praznika Preobraženja Gospodnjeg, 18. avgusta 2025. godine, usnuo је u Gospodu protoјereј Radivoјe Paunović, dugogodišnji paroh i pastir naroda Božijeg. Njegov život bio је istinsko svedočanstvo predanog služenja Crkvi i vernom narodu, a njegova reč i delo ostaće trajno upisani u sećanje svih koji su ga poznavali.
Protoјereј Radivoјe Paunović rođen је u selu Sekurič 31. marta 1961. godine, kao šesto dete u porodici oca Petra i majke Radunke. Rano је pokazao ljubav prema Crkvi i prizvanost ka služenju Gospodu, pa је nakon osnovne škole upisao Bogosloviju Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu, koju је pohađao od 1976. do 1981. godine.
U čin đakona rukopoložen је 21. juna 1985. godine, a u čin jerеja uveden на Vidovdan 1985. godine, kada je i postavljen za paroha u Velikom Kruševiću. Njegova pastirska služba nastavila se 1990. godine u parohiji Јagnjilskoj, u okviru Arhijerejskog namesništva mladenovačkog, gde је svojim trudom i posvećenošću ostavio neizbrisiv trag među vernicima.
Zbog narušenog zdravlja, protoјereј Radivoјe je 2016. godine otišao u invalidsku penziju, ali nije prestao da živi svojom verom i ljubavlju prema Crkvi. Svoje poslednje godine proveo је u rodnom Sekuriču, zajedno sa suprugom Vesnom, okružen ljubavlju sinova i radošću troje unučadi, piše portal Eparhije šumadijske.
Njegov odlazak u večnost, baš uoči Preobraženja, doživljava se kao znak smirenja i nade u Hristovo obećanje večnog života.
Sveta zaupokojena Liturgija za upokojenje protoјereја Radivoја Paunovića biće služena u hramu u Sekuriču sa početkom u 8 časova, dok će opelo biti obavljeno na groblju u Varvarinu u 14 časova. Verni narod, prijatelji i rodbina oprostiće se od njega sa molitvom da Gospod daruje njegovoj duši Carstvo Nebesko i večni pokoj.
Opelo monahu Naumu Petroviću (1962-2025), dugogodišnjem ostroškom sabratu, služeno je u 11.00 časova.
Nakon stravičnih požara u Šumadiji, unesrećenim porodicama stigla je uteha i pomoć iz Eparhije, uz blagoslov vladike Jovana i poruku da nikada nisu sami.
Uz zvuke molitve i tišinu ispunjenu bolom, hiljade ljudi u ispratile su libanskog džez umetnika, sina legendarne pevačice Fejruz i jednog od najvećih muzičkih buntovnika arapskog sveta.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Tokom praznične liturgije, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da Hrista stave na prvo mesto i upozorio na najveću opasnost za čoveka i narod.
Veliki ruski podvižnik govorio je o značaju obraćanja Presvetoj Bogorodici u trenucima straha, nemira i životnih iskušenja.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
Mitropolit šumadijski Jovan osvetio temelje i zvona hrama posvećenog Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Kupina Nesagoriva, a vernici i monasi zajedno koračaju ka duhovnom centru sa obrisima lavre.
Tokom praznične liturgije, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da Hrista stave na prvo mesto i upozorio na najveću opasnost za čoveka i narod.
Poglavar SPC govorio je o miru koji počinje u čovekovom srcu, snazi molitve i praštanja, ali i o iskušenjima koja prete da podele zajednicu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
