Mitropolit šumadijski Jovan osvetio temelje i zvona hrama posvećenog Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Kupina Nesagoriva, a vernici i monasi zajedno koračaju ka duhovnom centru sa obrisima lavre.
U srcu Šumadije, na uzvišenju koje pruža pogled daleko uokolo, dogodio se istorijski trenutak za manastir Svetog velikomučenika Georgija u Ćelijama Lajkovačkim. Mitropolit šumadijski Jovan osvetio je temelje i zvona novog manastirskog hrama posvećenog Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Kupina Nesagoriva.
– Blagodaću Duha Svetoga osvetili smo temelje za novi hram, a srce mi je puno radosti kada vas vidim okupljene u ovolikom broju – besedio je mitropolit Jovan pred okupljenim vernicima. – Ovaj hram biće orijentir za sve koji dođu u svetinju, da nađu utehu svojoj duši i da se kroz molitvu sretnu sa Bogom. Videvši vas danas, verujem da će ovo mesto postati lavra, a ono već sad ima obrise lavre. –
U pravoslavnoj tradiciji, lavra označava monašku zajednicu većeg duhovnog i istorijskog značaja, u kojoj se kombinuje cenobitski (zajednički) i eremitski (samotnjački) način života. Dok je manastir osnovna monaška zajednica sa crkvom, konacima i igumanom, lavra je simbol duhovnog centra sa višim autoritetom i posebnim prestižom među svetinjama. Upravo ovaj novi hram u Ćelijama, sa svojom veličinom, istorijskim ambicijama i duhovnim značajem, postepeno podiže manastir do ranga lavre.
Iguman manastira, protosinđel Evstatije (Dragojević), zahvalio se mitropolitu Jovanu i okupljenim vernicima, istakavši da je današnji čin osvećenja temelja i zvona istorijski za Ćelije. Kao znak zahvalnosti, mitropolitu je uručio arhijerejski žezal, a vernicima i darodavcima manastira – ikonu Presvete Bogorodice Kupine Nesagorive i svešteničku odeždu.
Svečanost je nastavljena crkveno-narodnim saborom, uz trpezu ljubavi i nastup KUD „Diša Đurđević“ iz Lazarevca, čime je duh zajedništva još jednom potvrđen.
Ovaj događaj osvetljava kako se manastirske ćelije, korak po korak, kroz veru, trud i blagoslov Božji, mogu pretvoriti u lavru – duhovni centar koji okuplja vernike, podiže molitve i postaje svetionik pravoslavlja u svom kraju. Mitropolit Jovan je u svojoj besedi naglasio:
– Bog i Majka Božja saslušaće naše molitve. Majka Božija jeste i Majka svih nas, i Njena pomoć dolazi onima koji veruju.
Ćelije Lajkovačke polako, ali sigurno, koračaju putem prestiža lavre, vraćajući duh velikih predaka i bogougodnih dela naših svetih pretaka – Nemanjića, Lazarevića i drugih graditelja hramova, čija vera i trud odjekuju kroz vekove.
Na praznik Prepodobnog Davida Solunskog, mitropolit šumadijski Jovan služio je Liturgiju i poručio da ljubav prema bližnjima ne postoji bez ljubavi prema Bogu, a tokom bogosluženja uručio je i visoka crkvena odlikovanja.
Mitropolit šumadijski Jovan i episkop švajcarski Andrej poslali su snažne poruke o veri, obnovi i duhovnoj snazi liturgije, dok je hram Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu zablistao na veliki praznik.
Nakon stravičnih požara u Šumadiji, unesrećenim porodicama stigla je uteha i pomoć iz Eparhije, uz blagoslov vladike Jovana i poruku da nikada nisu sami.
Na južnim padinama Venčaca, manastir Brezovac, osnovan pre više od pet vekova, postao je dom novog hrama posvećenog Presvetoj Bogorodici, a ceo kraj proslavio istorijski događaj.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
U svetoj liturgiji se sabira cela Crkva: živi i upokojeni, nebo i zemlja.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
: Na praznik Svete mučenice Jefimije u Kragujevcu, vladika šumadijski istakao je da je radost u Gospodu jača od svake tuge i da tamo gde je radost, tamo je Carstvo nebesko.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
