Doktorka kaže da je na osnovu priče monahinje Teodore napisala i tekst "Zidanje kamena radosti".
Ubrzan tempo života, nesigurnost i sve veći pritisci dovode do toga da sve više ljudi vodi tihu, ali tešku borbu sa depresija. Stručnjaci upozoravaju da je reč o ozbiljnom stanju koje ne pogađa samo raspoloženje, već i celokupno funkcionisanje čoveka - od sna i apetita do sposobnosti da radi, voli i oseća radost.
U mnogim slučajevima, kako ističu lekari, terapija podrazumeva i upotrebu antidepresivi, bez kojih bi pacijenti teško mogli da se izbore sa svakodnevnim obavezama. Iako postoji stigma, stručna pomoć i adekvatno lečenje često su ključni koraci ka oporavku.
Ipak, pored medicine, postoje i drugačiji pogledi na borbu sa tugom. Doktorka Vera Šćepanović kroz priču jedne monahinje, približila je javnosti ono što naziva "monaškim receptom za tugu".
- Ja sam imala tu čast da sam pre tri nedelje upoznala jednu monahinju u Crnoj Gori sa kojom sam pokrenula temu o vagusu (najduži kranijalni nerv i ključni deo parasimpatičkog nervnog sistema p.a) i psihičkim problemima. Ona je Ruskinja i kod nas je više od 20 godina monahinja. I ona kaže: "Pre 20 godina ja sam bila mnogo nostalgična za Rusijom".
Tada je, kako priča doktorka Vera Šćepanović, došao jedan monah u manastir i pitao je mati Teodoru, koja je u to vreme bila monahinja, a sada je igumanija jednog manastira kod Bara, zašto je stalno tužna, "mrka" i ne može da se raduje. Tada mu je ona rekla, koji problem ima.
- On joj je tada rekao: "Ne može da ti fali Rusija!" I pošto su minahinje Ruskinje disciplinovane, ona je svoj monaški zavet do kraja ispunjavala. Međutim, nije mogla da se raduje. I on je njoj rekao: "Pa, zar ne znaš da postoji monaški recept za tugu?". Oni to zovu nini, i za melanholiju i za depresiju.
Doktorka Šćepanović je potom objasnila i kako taj recept izgleda.
- Monaški recept je taj da nosiš kamen na brdo i sa brda i da zidaš kamenje. I ona je to njega odmah poslušala. Nije, dakle, mudrovala. I pored svih svojih obaveza, ona je nosila kamenje, to je Crnoj Gori moguće, i zidala i rušila da bi ponovo zidala. Ona se tada i tako izlečila i nikad više nije imala prihičke probleme. Sad ima 70 godina i isijava radost iz nje.
Doktorka kaže da je posle toga razmislila i čak napisala jedan tekst koji se zove "Zidanje kamena radosti" i opisala šta se to dešava u nama kada mi uzmemo kamen.
- Prvo moramo da ga tražimo i time aktivirimo čulo vida i aktiviramo određene centre u mozgu. Dakle, ne može mozak da spava. Prvo i osnovno, to se radi napolju. Ne možemo da budemo zdravi ako smo stalno u zatvorenim prostorijama, sa ekranima... Doktorka Đerđi je primer osobe pune energije, jer ima dobro dvorište i puno radi napolju oko bašte i biljaka i vežba svoj vagus. Zato slikanje, ručni radovi, sve to što poboljšava naše zdravlje, sve to ide preko nervnog sistema, i sve to poboljšava vagus i naše hormone radosti. To su zapravo isceljujuće materije koje u nama postoje da nam daju radost, elan, volju i napredak... Ali, ako mi nemamo cilj, nećemo time ni da se bavimo i onda budemo depresivni, pa imamo i premere mladih da uzimaju dozvoljene i nedozvoljene supstance kako bi cilj dostigli. A bolje bi bilo da zidaju kamen radosti - zaključuje doktorka Vera Šćepanović.
Tuga i radost su samo osećanja koja će nas pratiti sve dok ne dostignemo smerenje, tvrdi otac Stefan. Zašto tuga nije samo prolazno raspoloženje, kako prerasta u depresiju i duhovnu krizu i na koji način, po svedočanstvu Svetih otaca, čovek može ponovo da se uspravi. U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu. Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Privatna arhiva/Tanjug/ AP Matthias Schrader
Duhovna riznica
11:00 | 20.11.2024
KAKO POBEDITI DEPRESIJU UZ POMOĆ BOGA, ČAK I KAD VAM ONA ODUZME I POSLEDNJI ATOM ŽIVOTA: Otac Stefan kaže da za nju postoji samo jedan lek i da boljeg nema
Duhovna riznica
10:19 | 22.01.2026
OVAKO POČINJE TIHI RASPAD ČOVEKA IZNUTRA: Sveti oci svedoče - kad spolja sve izgleda normalno, unutra se već vodi borba za opstanak
Duhovna riznica
14:00 | 21.02.2026
KAD VAM JE SVE POTAMAN, A RAZDIRE VAS TUGA, RAZMISLITE DOBRO DA NIJE ZBOG OVOGA! Starac Tadej o grehu koji cepa dušu, a uporno ga potiskujete
Duhovna riznica
00:01 | 21.02.2026
U TRENUCIMA DEPRESIJE SVI MOŽEMO DA URADIMO OVO I SVE PREOKRENEMO: Sveti Porfirije otkriva neobičan lek koji dušu oslobađa od praznine
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Pozivajući se na reči Svetog pisma, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se čovek koji se raduje padu drugoga ne udaljava samo od bližnjeg već i od ljubavi koju Bog očekuje od svakog svog stvorenja.
Probajte mariniranu ribu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Filareta Moskovskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Rođenje Svetog Jovana Krstitelja po starom i praznik Prepodobnog Tome Maleina po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Benedikta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
U pravoslavlju, čovek ne skriva svoju muku od Boga već je iznosi je pred njega.
Pravoslavlje tugu ne smatra strašnom, ali pravi razliku između prolazne žalosti i beznadežnog očajanja koje prelazi u uninije, a to jeste greh.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Pozivajući se na reči Svetog pisma, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se čovek koji se raduje padu drugoga ne udaljava samo od bližnjeg već i od ljubavi koju Bog očekuje od svakog svog stvorenja.
Probajte mariniranu ribu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Filareta Moskovskog.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Poznat po asketskom životu i neobičnim darovima, ovaj ugodnik Božji ostavio je snažno svedočanstvo vere kroz molitvu, pomoć siromašnima i duhovnu blizinu sa ljudima i posle upokojenja.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
