PROFESOR VLADIMIR VUKAŠINOVIĆ O FENOMENU "DEPRESIJE NEDELJE" I ZBOG ČEGA NASTAJE: Evo koga ona pogađa i koji su zavet svojih predaka ti ljudi zaboravili da ispune
Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti.
U vremenu kada je nedelja za mnoge postala tek produžetak vikenda, dan bez jasnog smisla i unutrašnjeg mira, sve češće se govori o neobjašnjivoj praznini koja se tog dana javlja kod velikog broja ljudi.
Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti.
O tom fenomenu i njegovom uzroku govorio je profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vukašinović:
- Neko ne ide u crkvu i nedeljom pre podne spava, ide na pijacu, ide u kafić da pije espreso, zove prijatelje, gleda televiziju, puši cigarete itd. I oseća neku unutrašnju tugu, nešto mu nedostaje. To je ta depresija nedelje, koju mnogi psiholozi i sociolozi tumače govoreći da čovek radi cele sedmice, a kada nema šta da radi, onda taj nerad u njemu oslobađa strahove i misli kojima se ne bavi radnim danima - počeo je profesor Vukašinović.
Nemanja Pančić
Profesor Vladimir Vukašinović
Moguće je, ističe, da je delimično i to u pitanju, ali suštinski je nedeljom nesrećan i depresivan onaj čovek koji nije vernik, jer nije otišao na ono mesto na koje je trebalo da ode.
- Nije otišao pred oltar Božiji, pred svetinju Božiju, gde su svi njegovi preci išli, a njegovo biće to pamti, njegovo tkivo pamti, njegova podsvest pamti, njegovo biće čezne za tim. Kada taj naš nevernik pođe u crkvu, kada se krsti, promeni se i pokaje, kad počne da dolazi na bogosluženja, prvo mu bude teško, bole ga noge, dugo traje, ne razume, jedva čeka da se završi.
KieferPix/Shutterstock
Depresija nedelje je karakteristična za ljude koji su nevernici
A onda, tvrdi, polako počinje to da voli.
- Voli, voli i jednoga dana on više ne može da zamisli nedelju, a da ne ode u crkvu. Eto, to je to veliko drvo vere koje je u njemu poraslo, a ono raste kroz bogosluženje, kroz post, kroz molitvu i kroz svaki hrišćanski trud."
Čovek je stvoren da voli i da bude voljen. Ima takav ogroman potencijal u sebi, po slici Božjoj je stvoren i stvoren je da voli. I ako ne voli, ako tu ljubav koju ima ne dadne, ne podeli, ne potroši, ona ostaje u njemu i vraća mu se kao bumerang, istakao je otac Vasilije.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
U besedi za utorak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu kao izvoru utehe i podseća da iskušenja ne mogu nadjačati srce ispunjeno verom i nadom.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Akila. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Kamila de Lelisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle osvajanja dve zlatne medalje na Svetskom kupu u Montrealu, članovi reprezentacije Srbije najpre su posetili Sabornu crkvu Svete Trojice, gde su zahvalili Gospodu na velikom uspehu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
