PROFESOR VLADIMIR VUKAŠINOVIĆ O FENOMENU "DEPRESIJE NEDELJE" I ZBOG ČEGA NASTAJE: Evo koga ona pogađa i koji su zavet svojih predaka ti ljudi zaboravili da ispune
Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti.
U vremenu kada je nedelja za mnoge postala tek produžetak vikenda, dan bez jasnog smisla i unutrašnjeg mira, sve češće se govori o neobjašnjivoj praznini koja se tog dana javlja kod velikog broja ljudi.
Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti.
O tom fenomenu i njegovom uzroku govorio je profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vukašinović:
- Neko ne ide u crkvu i nedeljom pre podne spava, ide na pijacu, ide u kafić da pije espreso, zove prijatelje, gleda televiziju, puši cigarete itd. I oseća neku unutrašnju tugu, nešto mu nedostaje. To je ta depresija nedelje, koju mnogi psiholozi i sociolozi tumače govoreći da čovek radi cele sedmice, a kada nema šta da radi, onda taj nerad u njemu oslobađa strahove i misli kojima se ne bavi radnim danima - počeo je profesor Vukašinović.
Nemanja Pančić
Profesor Vladimir Vukašinović
Moguće je, ističe, da je delimično i to u pitanju, ali suštinski je nedeljom nesrećan i depresivan onaj čovek koji nije vernik, jer nije otišao na ono mesto na koje je trebalo da ode.
- Nije otišao pred oltar Božiji, pred svetinju Božiju, gde su svi njegovi preci išli, a njegovo biće to pamti, njegovo tkivo pamti, njegova podsvest pamti, njegovo biće čezne za tim. Kada taj naš nevernik pođe u crkvu, kada se krsti, promeni se i pokaje, kad počne da dolazi na bogosluženja, prvo mu bude teško, bole ga noge, dugo traje, ne razume, jedva čeka da se završi.
KieferPix/Shutterstock
Depresija nedelje je karakteristična za ljude koji su nevernici
A onda, tvrdi, polako počinje to da voli.
- Voli, voli i jednoga dana on više ne može da zamisli nedelju, a da ne ode u crkvu. Eto, to je to veliko drvo vere koje je u njemu poraslo, a ono raste kroz bogosluženje, kroz post, kroz molitvu i kroz svaki hrišćanski trud."
Čovek je stvoren da voli i da bude voljen. Ima takav ogroman potencijal u sebi, po slici Božjoj je stvoren i stvoren je da voli. I ako ne voli, ako tu ljubav koju ima ne dadne, ne podeli, ne potroši, ona ostaje u njemu i vraća mu se kao bumerang, istakao je otac Vasilije.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Sveštenik Jevgenije Murzin otkriva zašto strah od Božje kazne nije isto što i strahopoštovanje prema Bogu i kako savršena ljubav oslobađa čoveka od strepnje.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
