PROFESOR VLADIMIR VUKAŠINOVIĆ O FENOMENU "DEPRESIJE NEDELJE" I ZBOG ČEGA NASTAJE: Evo koga ona pogađa i koji su zavet svojih predaka ti ljudi zaboravili da ispune
Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti.
U vremenu kada je nedelja za mnoge postala tek produžetak vikenda, dan bez jasnog smisla i unutrašnjeg mira, sve češće se govori o neobjašnjivoj praznini koja se tog dana javlja kod velikog broja ljudi.
Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti.
O tom fenomenu i njegovom uzroku govorio je profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vukašinović:
- Neko ne ide u crkvu i nedeljom pre podne spava, ide na pijacu, ide u kafić da pije espreso, zove prijatelje, gleda televiziju, puši cigarete itd. I oseća neku unutrašnju tugu, nešto mu nedostaje. To je ta depresija nedelje, koju mnogi psiholozi i sociolozi tumače govoreći da čovek radi cele sedmice, a kada nema šta da radi, onda taj nerad u njemu oslobađa strahove i misli kojima se ne bavi radnim danima - počeo je profesor Vukašinović.
Nemanja Pančić
Profesor Vladimir Vukašinović
Moguće je, ističe, da je delimično i to u pitanju, ali suštinski je nedeljom nesrećan i depresivan onaj čovek koji nije vernik, jer nije otišao na ono mesto na koje je trebalo da ode.
- Nije otišao pred oltar Božiji, pred svetinju Božiju, gde su svi njegovi preci išli, a njegovo biće to pamti, njegovo tkivo pamti, njegova podsvest pamti, njegovo biće čezne za tim. Kada taj naš nevernik pođe u crkvu, kada se krsti, promeni se i pokaje, kad počne da dolazi na bogosluženja, prvo mu bude teško, bole ga noge, dugo traje, ne razume, jedva čeka da se završi.
KieferPix/Shutterstock
Depresija nedelje je karakteristična za ljude koji su nevernici
A onda, tvrdi, polako počinje to da voli.
- Voli, voli i jednoga dana on više ne može da zamisli nedelju, a da ne ode u crkvu. Eto, to je to veliko drvo vere koje je u njemu poraslo, a ono raste kroz bogosluženje, kroz post, kroz molitvu i kroz svaki hrišćanski trud."
Čovek je stvoren da voli i da bude voljen. Ima takav ogroman potencijal u sebi, po slici Božjoj je stvoren i stvoren je da voli. I ako ne voli, ako tu ljubav koju ima ne dadne, ne podeli, ne potroši, ona ostaje u njemu i vraća mu se kao bumerang, istakao je otac Vasilije.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
