Zašto tuga nije samo prolazno raspoloženje, kako prerasta u depresiju i duhovnu krizu i na koji način, po svedočanstvu Svetih otaca, čovek može ponovo da se uspravi.
Jutro u kome čovek bez razloga ostaje da sedi na ivici kreveta, gledajući u pod kao da u njemu traži odgovor, više liči na tiho povlačenje iz života nego na običan umor. Spolja je sve na svom mestu, a unutra se nešto već raspada i ne ume da objasni zašto. Upravo tu, u toj nevidljivoj pukotini, Sveti oci prepoznaju početak borbe koja se ne vodi protiv tela, nego protiv tame koja zamračuje um i gasi sećanje na Boga. Njihove reči ne nude utešne parole, već razotkrivaju mehanizam tuge i očajanja: kako se srce skameni, kako se molitva utiša, ali i kako se kroz pokajanje, trpljenje i povratak Bogu čovek ponovo uspravlja. Jer, po njihovom svedočanstvu, ni najdublja unutrašnja noć nije kraj puta, već mesto na kome se odlučuje hoće li tuga postati bezdan ili početak isceljenja.
Duži period prekomerne tuge srca za čulnim pomračuje i uznemirava um. Takva tuga isteruje iz duše čistu molitvu i blagost, a unosi bolnu patnju srca. Njoj sledi neizmerna okamenjenost i neosetljivost, te demoni stoga često bacaju u očajanje one koji se odluče da vode duhovni život. Sveti Simeon Novi Bogoslov
Wikipedia
Sveti Simeon Novi Bogoslov
Bol srca je stanje koje omogućava duhovno uzrastanje i projavu Božije sile. Isceljenja i slična čuda dešavaju se očajnim i bolnim srcima, koja se još nadaju pomoći Božijoj. Tako je to kada Bog dela. Sveti Serafim Rouz
Kuda god da se čovekova duša okrene, osim prema Tebi, ona biva prikovana za žalosti, makar se zadržala i na lepim stvarima.
Blaženi Avgustin
Žalost je dobar znak. Zar ti nije poznato da se, kada čovek traži molitve Otaca ili kada od Boga traži pomoć, žalosti i iskušenja umnožavaju da bi ga proverila? Sveti Varsonufije i Jovan
Kada je duša smućena, uznemirena gnevom ili dubokim očajanjem, um, bez obzira na trud, ne može da održi sećanje na Boga. U potpunosti pomračen nasrtajima strasti, čovek gubi svaki oblik njemu svojstvene percepcije. Stoga ne može da se projavi neprekidno sećanje na Boga, jer je ta sposobnost uma ophrvana strastima. S druge strane, kada se duša oslobodi ovih strasti, onda, čak i ako je um trenutno zaboravio na predmet svoje čežnje, on se odmah vraća prvobitnom dobrom delu sećanja na Boga. Sveti Dijadoh Fotički
Kada primiš nebeski dar trpljenja, straži nad sobom da bi sačuvao blagodat Božiju, kako se greh ne bi neopaženo ušunjao u tvoju dušu ili telo. Ako nemarno i nepažljivo pustiš da greh prodre u tebe, i to naročito onaj greh kome je tvoje slabašno telo posebno sklono, a koji porobljava telo i dušu, blagodat će te tada napustiti, ostavljajući te ogoljenim i usamljenim. Tada će se žalost, data ti na spasenje i zaštitu, teško nadviti nad tobom, slomiti te tugom, potištenošću i očajanjem, poput onoga koji čuva dar Božiji bez blagodarnosti. Zato hitaj da istinskim i odlučnim pokajanjem, čistotom i darom trpeljivosti očistiš svoje srce, budući da dar Duha Svetoga obitava samo u čistome.
Sveti Ignjatije Brjančaninov
Wikipedia
Sveti Ignjatije Brjančaninov
Kada zapadnemo u nevolju, očajanje ili beznadežnost, trebalo bi da činimo ono što je i David činio: da izlivamo svoja srca Bogu i da nevolju svoju pred Njim kazujemo (Ps. 141, 3). Tako se ispovedamo Bogu, Koji može premudro sve da uredi: da nam olakša nevolju, ako nam je to na korist, i da nas sačuva od razorne i pogubne tuge. Sveti Isahije, prezviter jerusalimski
I Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti, ni jauka, ni bola neće biti više; jer prvo prođe. Sveti Jovan Bogoslov
Ne želim da te savetujem da ne prihvataš tugu, budući da to nije u našoj moći. Ono što mislim jeste da se trudiš da tuga ne obuzme tvoje srce i da ga ne uznemiri. Važno je da je ne primaš u srce, koje treba da omekšaš i obuzdaš, kako ti tuga ne bi pomutila ispravno rasuđivanje i pravično delanje. Sveti Nikodim Agiorit
Nije mali izazov to što se moramo boriti sa duhom tuge, budući da nas takvo iskušenje može dovesti do očajanja i čamotinje. Međutim, moramo imati na umu da nam se ništa ne može desiti što nije u skladu sa Božijom voljom, te da je sve što nam Bog šalje za naše dobro i za spasenje naše duše. Čak i ako nam se to u jednom trenutku ne učini korisnim, kasnije ćemo shvatiti da je naše istinsko dobro ne ono što sami želimo, već ono što Bog blagoizvoli.
Bog nam šalje iskušenja iz Svoga milosrđa, kako bismo, nakon što ih prevaziđemo, zadobili vence. Jer, venac se ne daje nikome bez iskušenja. Sveti Nil Sorski
Ako se čovek stalno seća Boga, on će se radovati. I psalmopojac David kaže: „Setih se Boga, i obradovah se“ (Ps. 76, 4). Jer, kada se um uzveseli sećanjem na Boga, on zaboravlja na muke ovoga sveta, polaže nadu na Njega i više nije ni zabrinut niti uznemiren. Sveti Petar Damaskin
Wikimedia/public domain
Sveti Teofan Zatvornik
Trebalo bi da u sušnim periodima duše pokušamo da sagledamo da li je u duši bilo kakvog osećanja sujete ili uobraženosti… U najvećem broju slučajeva, sušni period je kazna zbog gneva, laganja, prkosa, osuđivanja ili gordosti. Sveti Teofan Zatvornik
Velikom borbom i mnogim trudom, koji su ostali nevidljivi drugim ljudima. Ali i kroz grehe! Čak i kada sam grešio, i to je bilo po Božijem dopuštenju, iz Njegove ljubavi prema meni, zar ne? Sve zbog mog večnog spasenja, zar ne? Čak i kada sam znao da neko iskušenje prevazilazi moje snage, čak i eventualni padovi - sve mi to beše na korist. Jer, gresi me dovedoše do suza, a suze do revnosti. Suze nas uvode u svetu tajnu pokajanja, te se čovek postepeno vraća svojoj nekadašnjoj snazi i revnosti. Avaj čoveku koji nema vere! To je još strašnije! Ako vernik izgubi revnost, to i nije tako strašno kao kada se to desi čoveku slabe ili male vere. Takvome će biti veoma teško da je ponovo zadobije. Starac Sampson
Uprkos napretku medicine, mnogi oboleli od mentalnih poremećaja i dalje osećaju da im nedostaje dublji, duhovni oslonac. Tu se otvara prostor za drugačiji, ali ne nužno suprotstavljen pogled - onaj koji dolazi iz vere.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Ne radi se samo o drugoj osobi, već o unutrašnjim lomovima, izbegnutim razgovorima i emocijama koje se dugo guraju pod tepih - sve dok odnos ne počne da se raspada iznutra.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
