Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka.
Opsesivne misli javljaju se iznenada, bez jasnog povoda, i kod mnogih izazivaju osećaj straha, pritiska i gubitka kontrole, što neretko vodi u anksioznost i depresiju.
Savremena medicina ovaj fenomen najčešće objašnjava kroz prizmu anksioznih i opsesivno-kompulzivnih poremećaja, ističući da su takve misli rezultat psiholoških i neuroloških procesa. Terapija, razgovor i, po potrebi lekovi, mogu pomoći da se njihov intenzitet i uticaj ublaže.
Sa druge strane, pravoslavno učenje ove misli vidi i kao duhovno iskušenje, odnosno kao napade koji dolaze spolja, a koje čovek može, ali ne mora da prihvati. U tom kontekstu, naglašava se da one mogu biti i delo demonskog napada, ali da problem čoveka počinje tek u trenutku kada ih prihvati i razvija.
O tome je jednom prilikom govorio otac Jefrem Panausis, ali i objasnio šta čovek može da uradi da se ovaj lanac prekine:
- To su misli koje vam često ne dozvoljavaju da dišete. Dobro ste, mirni, odmorni i odjednom niotkuda, pojavi se jedna misao i uznemiri vas. I odjednom se pojavi još jedna i još jedna i postajete pećina predatorskih misli. Ćorsokak... Šta da radim? Kako da se nosim sa tim? Hajde da ih pogledamo redom! - kaže i nastavlja:
- Pre svega, zapamtite da ste pokretna meta. To znači da ste laka žrtva iskušavajućih misli na koje đavo, kako je govorio Sveti Pajsije, baca kamenje sa planom i bez njega i gde god vas nađe. Misao, uvreda se lako lansira i pronađe vas. Vi ste napravljeni od zemlje.
Kaže da đavo zna sve naše slabosti, impulse i iskorišćava ih na najveštiji način.
- Sada nam je potrebna pažnja ovde... Oci Crkve su nam ostavili kristalno jasne reči za ove sate. Rekli su nam da ovo prvo iznenađenje misli nije greh, već ono što dolazi posle njega. To jest, dijalog, pristanak na misao. Sve dok ostavljamo misao ispred vrata naših srca, to ne predstavlja greh. Ne obraćajmo pažnju na misli, ne bojmo se, ne gubimo hrabrost.
Ističe da baš tada, dok nas misao počne zaokupljati, ona postaje prilika da tražimo toplinu Božje ljubavi.
- Pomolimo se, odmorimo se, ćutimo... Ne možemo sprečiti ptice da lete iznad naših glava. Ali možemo im zabraniti da naprave gnezdo na našim glavama, kako bi prepodobni Starac Pajsije tako lepo rekao - zaključio je otac Jefrem.
Crkva uči da čovek nije samo telo i psiha, već i duhovno biće koje čezne za smislom, ljubavlju i zajedništvom sa Bogom. U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu. Iako se na prvi pogled čini da su odmor, slobodno vreme i lični izbor dovoljni da ispune čoveka, iskustvo pokazuje da najveći broj ljudi baš nedeljom se bore sa osećajem tuge, nemira i neispunjenosti. Delovanje demona, prema učenju crkve, nije uvek dramatično i vidljivo - naprotiv, najčešće je tiho, skriveno i prilagođeno slabostima svakog čoveka. Svi su posečeni mačem. Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka. Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti. U pravoslavnoj tradiciji, molitva zauzima centralno mesto u očuvanju porodičnog jedinstva. Brzo, jednostavno i hranljivo – recept koji svaki post pretvara u pravu porodičnu radost. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Shutterstock/Trismegist san
Shutterstock/eopleImages
Duhovna riznica
14:00 | 03.10.2025
KAKO NASTAJU NEUROZE I DRUGE DUŠEVNE MUKE: Patrijarh Pavle otkrio kako sačuvati psihu i šta možemo, u tom smislu, naučiti od dece
Duhovna riznica
14:00 | 21.02.2026
KAD VAM JE SVE POTAMAN, A RAZDIRE VAS TUGA, RAZMISLITE DOBRO DA NIJE ZBOG OVOGA! Starac Tadej o grehu koji cepa dušu, a uporno ga potiskujete
Duhovna riznica
17:21 | 28.02.2026
PROFESOR VLADIMIR VUKAŠINOVIĆ O FENOMENU "DEPRESIJE NEDELJE" I ZBOG ČEGA NASTAJE: Evo koga ona pogađa i koji su zavet svojih predaka ti ljudi zaboravili da ispune
Duhovna riznica
17:23 | 05.03.2026
AKO VAM SE U GLAVI JAVI MISAO DA NISTE ISKULJUČILI PEGLU, U OGROMNOM STE PROBLEMU: Monah Kiprijan objasnio i zašto
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
18:30
NJIHOVO KRŠTENJE JE OBAVLJENO KRVLJU! Sutra slavimo Svetog mučenika Agapija i druge s njim!
Duhovna riznica
17:02
AKO VAM SE OVO DEŠAVA, MOGUĆE DA STE NA JAKOM PREDATORSKOM UDARU DEMONA! Otac Jefrem o rešenju problema zbog koga mnogi kod psihijatra završe
Duhovna riznica
14:32
ČUDO U BOLNICI - PACIJENTI I LEKARI MORALI DA ZASTANU PRED IKONOM SVETOG JEFREMA: Mitropolit Pajsije poručuje da je ovo jasan znak Božjeg blagoslova
Duhovna riznica
14:00
OVO JE DEFINITIVNO TAJNA SREĆNOG PORODIČNOG ŽIVOTA: Otac Grigorije Grigirjev dao odgovor na večito ljudsko pitanje!
Posni recepti
13:11
AROMATIČNI KROMPIR PUNJEN POVRĆEM: Savršen zasitan ručak koji oduševljava ukusom
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti.
U pravoslavnoj tradiciji, molitva zauzima centralno mesto u očuvanju porodičnog jedinstva.
Sveštenik ističe da duhovno srodstvo ne trpi zamene, uzvraćanja ni porodične kompromise, već traži odgovornost pred Bogom i trajnost odnosa.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Benedikta Nursijskog po starom i Svetu Matronu Solunsku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Ruperta, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Počivši iguman manastira Denkovac, razotkrio je kako slobodna volja i nevidljivi anđeo čuvar štite svakog čoveka od zla u svakodnevnom životu.
