U današnjem vremenu, sve veći broj ljudi suočava se sa raznim duševnim obeljenjima – neurozama, depresijom, anksioznim poremećajima i drugim psihičkim bolestima.
Brz ritam života, stres, stalna izloženost informacijama i gubitak osećaja za zajednicu, doprinose osećaju nesigurnosti i unutrašnjem nemiru. Ljudi često osećaju da su prepušteni sami sebi, bez unutrašnjeg oslonca koji bi im dao snagu i smirenje.
Pravoslavna crkva prepoznaje ove patnje kao duboko ljudske i posmatra ih ne samo sa medicinskog, već i sa duhovnog aspekta. Crkva uči da čovek nije samo telo i psiha, već i duhovno biće koje čezne za smislom, ljubavlju i zajedništvom sa Bogom.
Kada taj odnos oslabi ili se izgubi, duša ostaje bez sigurnog uporišta i postaje podložnija strahovima, nemiru i osećaju besmisla.
U tom smislu, Crkva ukazuje na potrebu za molitvom, za liturgijskim životom, za ispovešću i pričešćem, ali i za ljubavlju i zajedništvom sa bližnjima, jer se čovekova unutrašnja snaga obnavlja i jača u zajednici sa Bogom i ljudima.
Patrijarh Pavle, govoreći o duhovnom životu i čovekovoj potrebi za Bogom, rekao je:
„Kada dete uhvati za ruku majku ili oca, ne boji se ni kučića ni gusaka, ni miševa. Tako i mi. Mi smo deca Božija, iako smo odrasli. I kada se uhvatimo za Njegovu ruku, mi smo nekako stabilniji, sigurniji. Kad toga nema, onda dolazi neuroza i sve druge muke duševne.“
Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi.
Ne brinite se za sutra, jer dovoljano je svakom danu zla svojega, kaže arhimandrit Hrizostom.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
