Sveti Jevstatije se pre krštenja zvao Plakida. Bio je veliki rimski vojskovođa u vreme cara Tita i Trajana, ali i čovek pravedan i milostiv.
Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Svetog velikomučenika Jevstatija.
U crkvenom kalendaru ovaj praznik upisan je crnim slovom.
Sveti Jevstatije se pre krštenja zvao Plakida. Bio je veliki rimski vojskovođa u vreme cara Tita i Trajana, ali i čovek pravedan i milostiv.
Jednom prilikom kad je bio u lovu, javio mu se glas Gospodnji, koji mu je rekao da ode kod hri['anskog sve[tenika i da se krsti.
Na krštenju je dobio ime Jevstatije, njegova žena - Teopistija (Bogoverna), a njihovi sinovi - Agapije i Teopist.
"Po krštenju Jevstatije ode na ono mesto, gde se javilo otkrovenje, i kleknuvši zablagodari Bogu što ga privede istini. Opet mu se javi glas Gospodnji i najavi mu stradanje za ime Njegovo, i ukrepi ga", piše u žitijama.
Jevstatije tajno napusti Rim sa porodicom s namerom da se povuče među prost narod i da u nepoznatoj i skromnoj sredini posluži Bogu. Čim prispe u Egipat, navališe na njega iskušenja. Zli varvarin oteo mu je ženu, a oba sina uhvatiše mu zveri i odneseše ih sa sobom.
"No ubrzo taj varvarin pogibe, a decu mu od zverova spasoše čobani. Jevstatije se nastani u nekom selu egipatskom i tu kao najamnik seoski proživi petnaest godina".
Posle toga, napadoše varvari na rimsko carstvo i car Trajan požali za Plakidom, koji je u ratovima uvek donosio pobedu, pa posla dva vojnika da ga traže. Oni ga nađoše i dovedoše pred cara. Jevstatije je skupio vojsku i pobedio varvare, a na putu natrag u Rim, pronašao je i svoju ženu i oba sina.
Kada je stigao u Rim, car Trajan već je bio umro, a umesto njega carovao je Adrijan. Kada je Adrijan pozvao vojvodu da prinesu žrtve bogovima, Jevstatije mu reče da je on hrišćanin.
Zbog toga ga je car bacio na muke zajedno sa ženom i sinovima. Zveri im ništa nisu naškodile, pa car naredi da ih bace u usijanog metalnog vola. Trećeg dana izvadili su njihova tela, mrtva ali nepovređena od ognja.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovaj svetac je zajedno sa ženom i sinovima zbog ispovedanja hriščanstva završio u usijanom metalnom volu.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Ovoga dana praznuje se prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
