Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja.
U vremenu kada ekran postaje dominantan posrednik ljudskog iskustva, pojam „ekranokratije“ izrasta u ključno pitanje za svakoga ko promišlja o odnosu čoveka i tehnologije. Ovaj termin, koji je u svojoj analizi definisao prezviter Oliver Subotić, upućuje na specifičan „režim“ u kojem ekran, u širem smislu reči, postaje alat za suptilno i sistematsko porobljavanje ljudskog uma i duha. Kako je istaknuto u njegovom nedavno objavljenom tekstu u Politici, ekranokratija nije samo problem moderne tehnologije, već duboki izazov koji zadire u samu suštinu čovekovog bića.
Savremeni čovek živi okružen ekranima: televizijskim prijemnicima, računarima, pametnim telefonima, tabletima, a uskoro i pametnim naočarima, hologramima i drugim uređajima koji su u razvoju ili na pragu masovne upotrebe. Kako naglašava upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke otac Oliver, a prenosi Politika, problem nije toliko u samim ekranima koliko u sadržajima koji se na njima prikazuju. Privlačni elektronski sadržaji često deluju kao „slatki otrov“ – na prvi pogled zadovoljavaju čoveka, dok ga zapravo sve dublje uvlače u zavisnost.
Ključno oružje ekranokratije je njeno narkotičko dejstvo. Za razliku od klasičnog porobljavanja kroz silu i bol, ekranokratija porobljava suptilno – kroz zadovoljstvo i nasladu. Efekat ovog porobljavanja vidi se u stalnom dopaminsko-endorfinskom udaru koji izazivaju elektronski sadržaji, što dovodi do čitavog spektra psihofizičkih poremećaja, posebno kod mlađih generacija.
Posledice nekritičkog izlaganja ekranima postaju sve očiglednije. Otac Oliver navodi alarmantne statistike: povećanje učestalosti disleksije, disgrafije i poremećaja pažnje kod dece, kao i pandemijski obim depresije, anksioznosti i otuđenja kod mladih. Dodaje i da sve češći oblici samoidentifikacije, samopovređivanja i zavisnosti potiču iz preteranog izlaganja ekranskim sadržajima.
Jedan od najupečatljivijih primera ovog fenomena dogodio se nedavno, kada su balkanski tinejdžeri masovno povređeni tokom izazova „Leteći supermen“ na društvenoj mreži TikTok. Ova tragedija ukazuje na razmere problema i poziva na dublje preispitivanje naših navika i odnosa prema ekranu.
Sveštenik Hrama Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu, otac Oliver, ukazuje da je prva i najvažnija linija odbrane protiv ekranokratije – porodica. Roditelji moraju preuzeti ulogu „vojske“ koja će ući u bitku za dobrobit svojih potomaka. Međutim, praksa pokazuje da većina roditelja, iako svesna problema, nije spremna da uloži trud kako bi zaštitila svoju decu. Razlog, kako navodi otac Oliver, leži u „logici udobnosti“ – lakše je detetu dati tablet ili telefon nego se aktivno posvetiti njegovom vaspitanju.
Za one koji su spremni na promenu, upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, otac Oliver, predlaže konkretne korake:
1. Uvesti zone bez ekrana u kući (poput trpezarije tokom obroka).
2. Ustanoviti vreme kada su svi ekrani isključeni, posebno uveče.
3. Zabraniti tabloidne i primitivne medijske sadržaje.
4. Balansirati vreme ispred ekrana sa fizičkim aktivnostima.
5. Koristiti „mute“ dugme za izbegavanje nepoželjnih reklama.
6. Naučiti uživati u tišini doma bez uključenih uređaja.
7. Davati prednost čitanju sa papira umesto digitalnih platformi.
Iako su ove mere važan korak, one same po sebi nisu dovoljne. Borba protiv ekranokratije zahteva dugoročnu strategiju koja uključuje podvižnički način života, kritičku svest i duboko rasuđivanje o tehnologiji.
Analitički osvrt na ovaj društveni problem otac Oliver zaključuje apelom da se ekranokratiji objavi otvoren rat. Ovo nije poziv na uništavanje tehnologije, već na njeno kritičko korišćenje i obuzdavanje njenog štetnog uticaja na našu dušu i um. On nas podseća da je suština ovog rata zapravo duhovna: potrebno je zaštititi ono najdragocenije – čovekovu slobodu i unutrašnji mir.
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Hram, posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori.
Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima.
Gust dim prekrio je ostrvo, monahinje su evakuisane, a vatrogasci i meštani rame uz rame brane svetinju od nadirućih plamenova.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Nažalos, nije izdržala najtežu borbu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsa.
Dušu ne leče ovozemaljska zadovoljstva i sitnice, kaže otac Bojan.
Ne brinite se za sutra, jer dovoljano je svakom danu zla svojega, kaže arhimandrit Hrizostom.
Pravoslavlje ukazuje na to da prava sreća i mir nisu povezani sa spoljnim bogatstvom, već sa unutrašnjim duhovnim mirom.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi.
Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Nažalos, nije izdržala najtežu borbu.
Sveštenik ističe da se liturgijski život ne završava izlaskom iz hrama.
Gust dim prekrio je ostrvo, monahinje su evakuisane, a vatrogasci i meštani rame uz rame brane svetinju od nadirućih plamenova.
Zahteve da spomenik Pavlu Đurišiću bude uklonjen juče su uputili predsednik Crne Gore Jakov Milatović, lider Bošnjačke stranke i Ministar inostranih poslova Ervin Ibrahimović, Bošnjačka nacionalna zajednica i mnogi drugi.
U međuvremenu, monasi manastira žive pod stalnim nadzorom, dok se u narednim danima očekuje i zvanična izjava Jerusalimskog patrijarhata.
Vernici misle da će, ako ostave papuče, brojanice, majice, kape, prstenje i slične predmete na putu prema Ostrogu - Sveti Vasilije pomoći onome kome predmet pripada.
Spoj krompira, sardine i paradajza, zapečen do savršene hrskavosti, krije ukus koji budi nostalgiju i mami na još – a priprema je toliko jednostavna da ćete je praviti tokom cele godine.
U međuvremenu, monasi manastira žive pod stalnim nadzorom, dok se u narednim danima očekuje i zvanična izjava Jerusalimskog patrijarhata.
Vekovima pravoslavni vernici traže pomoć Svete Petke Rimljanke u trenucima bolesti, tuge i životnih iskušenja, verujući u njenu moćnu molitvu koja donosi snagu, zaštitu i mir u srcu.
