Pravoslavlje ukazuje na to da prava sreća i mir nisu povezani sa spoljnim bogatstvom, već sa unutrašnjim duhovnim mirom.
Značaj vere u Boga, čak i kada imamo sve što nam treba u materijalnom smislu, ne može se podceniti. Često se dešava da ljudi koji imaju uspeha u životu, finansijski su obezbeđeni, zdravi i imaju stabilnu porodicu, ipak osećaju neku prazninu. Osećaju anksioznost, zabrinutost, ili čak duboku tugu.
Kada verujemo u Boga, otvaramo se za dublje vrednosti u životu koje nisu vezane za spoljne okolnosti. Iako novac, uspeh i materijalni komfor mogu doneti neku vrstu kratkoročne sreće, oni ne mogu ispuniti dušu. Duša traži smisao, mir i ljubav koji dolaze kroz veru. Verovanje u Boga daje nam unutrašnju stabilnost koja nije zavisna od spoljnog sveta.
Pravoslavlje ukazuje na to da prava sreća i mir nisu povezani sa spoljnim bogatstvom, već sa unutrašnjim duhovnim mirom. Čovek koji je ispunjen verom, iako nema sve što bi mogao da želi, ima unutrašnji mir koji mu daje sigurnost i nadu u svakom trenutku.
O značaju vere, koja je neophodna čak i onima koje sve materijalno imaju, u jednoj svojoj misli govorio je i Sveti starac Pajsije Svetogorac.
"Kad vidimo čoveka koji je i pored toga što ima sve, napet, zabrinut i tužan, znajmo da mu nedostaje Bog".
Kao prvo, čovek treba da shvati da mu određena navika šteti, a zatim da poželi da se protiv nje bori ne bi li je se oslobodio, govorio je Starac Pajsije.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi.
U pravoslavnom hrišćanstvu postoji duboko ukorenjeno učenje o ljubavi, saosećanju i poštovanju dostojanstva svakog čoveka, jer je svaki čovek stvoren po liku Božjem.
U pravoslavnoj tradiciji, život je često viđen kao borba, ne u fizičkom smislu, već kao duhovni put kroz koji vernik raste.
Nikada iz naših usta ne treba da izađe zla reč, reč koja nije osoljena blagodaću Božijom, govorio je Sveti Nektarije Eginski.
Podsećamo, papa Franja je primljen 14. februara u rimsku bolnicu Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom i od tada nije viđen u javnosti.
Gresi koji su se ponavljali, mogu se samo navesti, a mogu se opisati i situacije koje su dovele do greha, priča sveštenik.
Doktor Sergio Alfier potvrdio je da je tokom lečenja u bolnici poglavar katoličke crkve preživeo dva kritična trenutka, kada mu je život bio u opasnosti.
U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je tri nova monaha, podsećajući ih na važnost poslušanja, smirenja i života u skladu sa božanskim načelima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja.
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Novi fenomen koji je postao popularan u svetu izaziva oprečne reakcije – od veće pažnje prema smislu života do pitanja stvarne koristi ovog pristupa. Koje su granice između istinske duhovnosti i opasne imitacije?
Ako ne verujemo u postojanje palih duhova, bjesova, demona, mi ne verujemo ni u Božje postojanje, rekao je otac Rafailo.
Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak., konstatuje i pita otac Predrag Popović.
Svi oni bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija i svi su tvrdo verovali u Isusa Hrista.
Skupo ga koštalo što se zamerio caru.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
Meštani sela Jovac kažu kako je jedan od njih, Dragoljub Krstić, sanjao da napravi crkvu u stablu drveta.
Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
Na opelu nevinim žrtvama koje su izgubile život u noći koja je zauvek promenila Kočane i ostavila prazne školske klupe, arhiepiskop Stefan uputio je poruku koja tera suze na lice, ali istovremeno podseća na suštinu pravoslavne vere – veru u život večni.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
