mediadrumworld.com / @ourdarling / Media Drum World / Profimedia
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Božićni praznik zahteva od nas dugotrajan post i ozbiljnu duhovnu pripremu kako bismo ga mogli dočekati u ljubavi i radosti. Zašto Crkva pred praznike nalaže post? Ovo pitanje ima duboke korene.
Protođakon Andrej Kurajev objašnjava da se ova tradicija razvila iz velike hrišćanske ljubavi prema paganskim i jevrejskim obraćenicima, koji su želeli da prime Hrista i postili pre krštenja. Budući da su se, prema tradiciji, u ranom hrišćanstvu krštenja obavljala na velike praznike, post je prirodno prethodio tim događajima. Stari hrišćani su, prema ovoj teoriji, počeli da poste u znak solidarnosti sa onima koji žele da prihvate Hrista i priključe se Crkvi.
Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej
Činjenica ostaje: postimo i treba da u tome pronađemo korist za svoju dušu.
I upravo pred vrhunac naše radosti, nedelju dana pre Božića, svet nam nudi Novu godinu sa svom njenom prazničnom industrijom poklona, televizijskim cunamijem i društveno ukorenjenom psihologijom proslave.
Kako postupiti? Otac Andrej kaže da možemo pokušati da nađemo kompromis, pogotovo što sve tome vodi: novogodišnje priredbe u školama naše dece, opšti raspust, ukorenjene tradicije, a na kraju i umor pravoslavnog hrišćanina nakon dobrovoljnog, ali ipak iscrpljujućeg posta. Čovek lako može poželeti da malo ublaži strogoću i nepomirljivost pravoslavlja, da zagladi njegovu paralelnost sa svetom i čak donekle premosti te nepremostive linije, makar radi zdravog razuma i društvenog dobra za svoju decu i sebe.
Bakr ALKASEM / AFP / Profimedia
Otac Andrej savetuje da na Novu godinu gledamo, recimo, kao na državni praznik koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri.
Da bismo to postigli, možemo proglasiti Novu godinu praznikom koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri. Ostavimo to našim protivnicima i pređimo na sledeću tačku: treba opravdati njenu korisnost. Gledajmo na noć između 31. decembra i 1. januara, recimo, kao na državni praznik. Zaista, tokom cele godine radili smo neumorno, neki čak bez odmora, i evo, konačno imamo priliku za pravedan odmor: da sednemo u krugu porodice, popijemo čašu šampanjca, dobro večeramo, čujemo zvona sa ekrana televizora uz naše skromno ispaljivanje petardi i buku mnogobrojnih vatrometa na ulicama, i dočekamo Novu godinu!
Još od detinjstva naučeni smo na miris mandarina iz Abhazije, rusku salatu i novogodišnju trpezu. Gledamo film „Sam u kući“ kao omaž srećnom detinjstvu. U svemu tome ne vidimo ništa loše ili grešno, već samo želju da usrećimo svoju decu poklonima za Novu godinu. Za celu planetu Zemlju, pa i za nas pravoslavne, Nova godina je veliki i radostan praznik.
Protođakon Andrej podseća da su deca posebna bića i da je njihova svest manje fleksibilna i više kategorična nego kod odraslih. Dok odrasli mogu logičkim razmišljanjem razumeti da je Božić duhovno bogatiji praznik – radost dolaska Boga na zemlju, za decu Božić često ostaje u senci Novogodišnjih svetala. Nova godina im nudi neposrednu radost – poklone, ukrase, vatromet i porodične trenutke uz svečanu trpezu. Ovo iskustvo može postati dominantno u njihovom doživljaju praznika, što Božić, koji zahteva trud i duhovni podvig, često stavlja u drugi plan.
Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej
Da bi Božić ostao u središtu dečje pažnje, potrebno je stvoriti uspomene koje će deci ostati urezane u srcu za ceo život. U nekim porodicama jelka se postavlja pre Nove godine, ali se kiti tek na Badnje veče. Lampice se pale tek nakon Božićne liturgije, a posebni mirisi iz kuhinje, poput česnice i pečenih badnjaka, podstiču prazničnu radost.
Otac Andrej poručuje da deci treba objasniti simboliku i značaj svakog običaja, uključiti ih u pripremu i stvoriti toplu porodičnu atmosferu koja Božić čini nezaboravnim. Na ovaj način, Božić postaje ne samo verski, već i porodični praznik duboko ukorenjen u njihovim srcima, sa naglaskom na ljubav, zajedništvo i dolazak Hrista među nas.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Konaku kneginje Ljubice 5. januara mališane i roditelje očekuje susret sa običajima, muzikom i radošću praznika, kroz program koji spaja tradiciju, igru i zajedništvo.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Georgija, okupljajući verni narod i čelne ljude Pljevalja u zajedničkoj molitvi i radosti.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje rize Presvete Bogorodice po starom i Svete mučenike Kirika i Julitu po novom kalendaru. Katolici obeležava spomendan Svetog Bonaventure, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
