mediadrumworld.com / @ourdarling / Media Drum World / Profimedia
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Božićni praznik zahteva od nas dugotrajan post i ozbiljnu duhovnu pripremu kako bismo ga mogli dočekati u ljubavi i radosti. Zašto Crkva pred praznike nalaže post? Ovo pitanje ima duboke korene.
Protođakon Andrej Kurajev objašnjava da se ova tradicija razvila iz velike hrišćanske ljubavi prema paganskim i jevrejskim obraćenicima, koji su želeli da prime Hrista i postili pre krštenja. Budući da su se, prema tradiciji, u ranom hrišćanstvu krštenja obavljala na velike praznike, post je prirodno prethodio tim događajima. Stari hrišćani su, prema ovoj teoriji, počeli da poste u znak solidarnosti sa onima koji žele da prihvate Hrista i priključe se Crkvi.
Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej
Činjenica ostaje: postimo i treba da u tome pronađemo korist za svoju dušu.
I upravo pred vrhunac naše radosti, nedelju dana pre Božića, svet nam nudi Novu godinu sa svom njenom prazničnom industrijom poklona, televizijskim cunamijem i društveno ukorenjenom psihologijom proslave.
Kako postupiti? Otac Andrej kaže da možemo pokušati da nađemo kompromis, pogotovo što sve tome vodi: novogodišnje priredbe u školama naše dece, opšti raspust, ukorenjene tradicije, a na kraju i umor pravoslavnog hrišćanina nakon dobrovoljnog, ali ipak iscrpljujućeg posta. Čovek lako može poželeti da malo ublaži strogoću i nepomirljivost pravoslavlja, da zagladi njegovu paralelnost sa svetom i čak donekle premosti te nepremostive linije, makar radi zdravog razuma i društvenog dobra za svoju decu i sebe.
Bakr ALKASEM / AFP / Profimedia
Otac Andrej savetuje da na Novu godinu gledamo, recimo, kao na državni praznik koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri.
Da bismo to postigli, možemo proglasiti Novu godinu praznikom koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri. Ostavimo to našim protivnicima i pređimo na sledeću tačku: treba opravdati njenu korisnost. Gledajmo na noć između 31. decembra i 1. januara, recimo, kao na državni praznik. Zaista, tokom cele godine radili smo neumorno, neki čak bez odmora, i evo, konačno imamo priliku za pravedan odmor: da sednemo u krugu porodice, popijemo čašu šampanjca, dobro večeramo, čujemo zvona sa ekrana televizora uz naše skromno ispaljivanje petardi i buku mnogobrojnih vatrometa na ulicama, i dočekamo Novu godinu!
Još od detinjstva naučeni smo na miris mandarina iz Abhazije, rusku salatu i novogodišnju trpezu. Gledamo film „Sam u kući“ kao omaž srećnom detinjstvu. U svemu tome ne vidimo ništa loše ili grešno, već samo želju da usrećimo svoju decu poklonima za Novu godinu. Za celu planetu Zemlju, pa i za nas pravoslavne, Nova godina je veliki i radostan praznik.
Protođakon Andrej podseća da su deca posebna bića i da je njihova svest manje fleksibilna i više kategorična nego kod odraslih. Dok odrasli mogu logičkim razmišljanjem razumeti da je Božić duhovno bogatiji praznik – radost dolaska Boga na zemlju, za decu Božić često ostaje u senci Novogodišnjih svetala. Nova godina im nudi neposrednu radost – poklone, ukrase, vatromet i porodične trenutke uz svečanu trpezu. Ovo iskustvo može postati dominantno u njihovom doživljaju praznika, što Božić, koji zahteva trud i duhovni podvig, često stavlja u drugi plan.
Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej
Da bi Božić ostao u središtu dečje pažnje, potrebno je stvoriti uspomene koje će deci ostati urezane u srcu za ceo život. U nekim porodicama jelka se postavlja pre Nove godine, ali se kiti tek na Badnje veče. Lampice se pale tek nakon Božićne liturgije, a posebni mirisi iz kuhinje, poput česnice i pečenih badnjaka, podstiču prazničnu radost.
Otac Andrej poručuje da deci treba objasniti simboliku i značaj svakog običaja, uključiti ih u pripremu i stvoriti toplu porodičnu atmosferu koja Božić čini nezaboravnim. Na ovaj način, Božić postaje ne samo verski, već i porodični praznik duboko ukorenjen u njihovim srcima, sa naglaskom na ljubav, zajedništvo i dolazak Hrista među nas.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Georgija, okupljajući verni narod i čelne ljude Pljevalja u zajedničkoj molitvi i radosti.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
