Duhovna riznica 05.01.2025 | 22:30

KAKO DECU PRIPREMITI DA IM BOŽIĆ NE OSTANE U SENCI NOVE GODINE: Otac Andrej ima jednostavan odgovor na ovo složeno pitanje

Izvor: old.taday.ru
Autor: Saša Tošić
KAKO DECU PRIPREMITI DA IM BOŽIĆ NE OSTANE U SENCI NOVE GODINE: Otac Andrej ima jednostavan odgovor na ovo složeno pitanje
mediadrumworld.com / @ourdarling / Media Drum World / Profimedia

U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj

Božićni praznik zahteva od nas dugotrajan post i ozbiljnu duhovnu pripremu kako bismo ga mogli dočekati u ljubavi i radosti. Zašto Crkva pred praznike nalaže post? Ovo pitanje ima duboke korene.

Protođakon Andrej Kurajev objašnjava da se ova tradicija razvila iz velike hrišćanske ljubavi prema paganskim i jevrejskim obraćenicima, koji su želeli da prime Hrista i postili pre krštenja. Budući da su se, prema tradiciji, u ranom hrišćanstvu krštenja obavljala na velike praznike, post je prirodno prethodio tim događajima. Stari hrišćani su, prema ovoj teoriji, počeli da poste u znak solidarnosti sa onima koji žele da prihvate Hrista i priključe se Crkvi.

Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej 

Činjenica ostaje: postimo i treba da u tome pronađemo korist za svoju dušu.

I upravo pred vrhunac naše radosti, nedelju dana pre Božića, svet nam nudi Novu godinu sa svom njenom prazničnom industrijom poklona, televizijskim cunamijem i društveno ukorenjenom psihologijom proslave.

Kako postupiti? Otac Andrej kaže da možemo pokušati da nađemo kompromis, pogotovo što sve tome vodi: novogodišnje priredbe u školama naše dece, opšti raspust, ukorenjene tradicije, a na kraju i umor pravoslavnog hrišćanina nakon dobrovoljnog, ali ipak iscrpljujućeg posta. Čovek lako može poželeti da malo ublaži strogoću i nepomirljivost pravoslavlja, da zagladi njegovu paralelnost sa svetom i čak donekle premosti te nepremostive linije, makar radi zdravog razuma i društvenog dobra za svoju decu i sebe.

Bakr ALKASEM / AFP / Profimedia
Otac Andrej savetuje da na Novu godinu gledamo, recimo, kao na državni praznik koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri.

Da bismo to postigli, možemo proglasiti Novu godinu praznikom koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri. Ostavimo to našim protivnicima i pređimo na sledeću tačku: treba opravdati njenu korisnost. Gledajmo na noć između 31. decembra i 1. januara, recimo, kao na državni praznik. Zaista, tokom cele godine radili smo neumorno, neki čak bez odmora, i evo, konačno imamo priliku za pravedan odmor: da sednemo u krugu porodice, popijemo čašu šampanjca, dobro večeramo, čujemo zvona sa ekrana televizora uz naše skromno ispaljivanje petardi i buku mnogobrojnih vatrometa na ulicama, i dočekamo Novu godinu!

Još od detinjstva naučeni smo na miris mandarina iz Abhazije, rusku salatu i novogodišnju trpezu. Gledamo film „Sam u kući“ kao omaž srećnom detinjstvu. U svemu tome ne vidimo ništa loše ili grešno, već samo želju da usrećimo svoju decu poklonima za Novu godinu. Za celu planetu Zemlju, pa i za nas pravoslavne, Nova godina je veliki i radostan praznik.

Protođakon Andrej podseća da su deca posebna bića i da je njihova svest manje fleksibilna i više kategorična nego kod odraslih. Dok odrasli mogu logičkim razmišljanjem razumeti da je Božić duhovno bogatiji praznik – radost dolaska Boga na zemlju, za decu Božić često ostaje u senci Novogodišnjih svetala. Nova godina im nudi neposrednu radost – poklone, ukrase, vatromet i porodične trenutke uz svečanu trpezu. Ovo iskustvo može postati dominantno u njihovom doživljaju praznika, što Božić, koji zahteva trud i duhovni podvig, često stavlja u drugi plan.

Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej 
 

Da bi Božić ostao u središtu dečje pažnje, potrebno je stvoriti uspomene koje će deci ostati urezane u srcu za ceo život. U nekim porodicama jelka se postavlja pre Nove godine, ali se kiti tek na Badnje veče. Lampice se pale tek nakon Božićne liturgije, a posebni mirisi iz kuhinje, poput česnice i pečenih badnjaka, podstiču prazničnu radost.

Otac Andrej poručuje da deci treba objasniti simboliku i značaj svakog običaja, uključiti ih u pripremu i stvoriti toplu porodičnu atmosferu koja Božić čini nezaboravnim. Na ovaj način, Božić postaje ne samo verski, već i porodični praznik duboko ukorenjen u njihovim srcima, sa naglaskom na ljubav, zajedništvo i dolazak Hrista među nas.