mediadrumworld.com / @ourdarling / Media Drum World / Profimedia
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Božićni praznik zahteva od nas dugotrajan post i ozbiljnu duhovnu pripremu kako bismo ga mogli dočekati u ljubavi i radosti. Zašto Crkva pred praznike nalaže post? Ovo pitanje ima duboke korene.
Protođakon Andrej Kurajev objašnjava da se ova tradicija razvila iz velike hrišćanske ljubavi prema paganskim i jevrejskim obraćenicima, koji su želeli da prime Hrista i postili pre krštenja. Budući da su se, prema tradiciji, u ranom hrišćanstvu krštenja obavljala na velike praznike, post je prirodno prethodio tim događajima. Stari hrišćani su, prema ovoj teoriji, počeli da poste u znak solidarnosti sa onima koji žele da prihvate Hrista i priključe se Crkvi.
Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej
Činjenica ostaje: postimo i treba da u tome pronađemo korist za svoju dušu.
I upravo pred vrhunac naše radosti, nedelju dana pre Božića, svet nam nudi Novu godinu sa svom njenom prazničnom industrijom poklona, televizijskim cunamijem i društveno ukorenjenom psihologijom proslave.
Kako postupiti? Otac Andrej kaže da možemo pokušati da nađemo kompromis, pogotovo što sve tome vodi: novogodišnje priredbe u školama naše dece, opšti raspust, ukorenjene tradicije, a na kraju i umor pravoslavnog hrišćanina nakon dobrovoljnog, ali ipak iscrpljujućeg posta. Čovek lako može poželeti da malo ublaži strogoću i nepomirljivost pravoslavlja, da zagladi njegovu paralelnost sa svetom i čak donekle premosti te nepremostive linije, makar radi zdravog razuma i društvenog dobra za svoju decu i sebe.
Bakr ALKASEM / AFP / Profimedia
Otac Andrej savetuje da na Novu godinu gledamo, recimo, kao na državni praznik koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri.
Da bismo to postigli, možemo proglasiti Novu godinu praznikom koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri. Ostavimo to našim protivnicima i pređimo na sledeću tačku: treba opravdati njenu korisnost. Gledajmo na noć između 31. decembra i 1. januara, recimo, kao na državni praznik. Zaista, tokom cele godine radili smo neumorno, neki čak bez odmora, i evo, konačno imamo priliku za pravedan odmor: da sednemo u krugu porodice, popijemo čašu šampanjca, dobro večeramo, čujemo zvona sa ekrana televizora uz naše skromno ispaljivanje petardi i buku mnogobrojnih vatrometa na ulicama, i dočekamo Novu godinu!
Još od detinjstva naučeni smo na miris mandarina iz Abhazije, rusku salatu i novogodišnju trpezu. Gledamo film „Sam u kući“ kao omaž srećnom detinjstvu. U svemu tome ne vidimo ništa loše ili grešno, već samo želju da usrećimo svoju decu poklonima za Novu godinu. Za celu planetu Zemlju, pa i za nas pravoslavne, Nova godina je veliki i radostan praznik.
Protođakon Andrej podseća da su deca posebna bića i da je njihova svest manje fleksibilna i više kategorična nego kod odraslih. Dok odrasli mogu logičkim razmišljanjem razumeti da je Božić duhovno bogatiji praznik – radost dolaska Boga na zemlju, za decu Božić često ostaje u senci Novogodišnjih svetala. Nova godina im nudi neposrednu radost – poklone, ukrase, vatromet i porodične trenutke uz svečanu trpezu. Ovo iskustvo može postati dominantno u njihovom doživljaju praznika, što Božić, koji zahteva trud i duhovni podvig, često stavlja u drugi plan.
Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej
Da bi Božić ostao u središtu dečje pažnje, potrebno je stvoriti uspomene koje će deci ostati urezane u srcu za ceo život. U nekim porodicama jelka se postavlja pre Nove godine, ali se kiti tek na Badnje veče. Lampice se pale tek nakon Božićne liturgije, a posebni mirisi iz kuhinje, poput česnice i pečenih badnjaka, podstiču prazničnu radost.
Otac Andrej poručuje da deci treba objasniti simboliku i značaj svakog običaja, uključiti ih u pripremu i stvoriti toplu porodičnu atmosferu koja Božić čini nezaboravnim. Na ovaj način, Božić postaje ne samo verski, već i porodični praznik duboko ukorenjen u njihovim srcima, sa naglaskom na ljubav, zajedništvo i dolazak Hrista među nas.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
Dragocena relikvija iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve stigla je u hram Svetog Simeona Mirotočivog; vernici će moći da prisustvuju svakodnevnim liturgijama i molitvama za bolesne do 3. septembra.
Prva velika iskopina na ostrvu Sir Bani Jas u poslednjih 30 godina otkriva da je ranohrišćanska zajednica živela u srcu Persijskog zaliva i otvara nova poglavlja o širenju vere Hristove.
Vernici su se okupili u istorijskom Hramu Svetog Stefana Dečanskog, dok patrijarh Porfirije kroz poruku opraštanja i ljubavi podseća da slediti Hrista znači učiniti Njegovu reč stvarnošću sopstvenog života.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Georgija, okupljajući verni narod i čelne ljude Pljevalja u zajedničkoj molitvi i radosti.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
Prva velika iskopina na ostrvu Sir Bani Jas u poslednjih 30 godina otkriva da je ranohrišćanska zajednica živela u srcu Persijskog zaliva i otvara nova poglavlja o širenju vere Hristove.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
