mediadrumworld.com / @ourdarling / Media Drum World / Profimedia
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Božićni praznik zahteva od nas dugotrajan post i ozbiljnu duhovnu pripremu kako bismo ga mogli dočekati u ljubavi i radosti. Zašto Crkva pred praznike nalaže post? Ovo pitanje ima duboke korene.
Protođakon Andrej Kurajev objašnjava da se ova tradicija razvila iz velike hrišćanske ljubavi prema paganskim i jevrejskim obraćenicima, koji su želeli da prime Hrista i postili pre krštenja. Budući da su se, prema tradiciji, u ranom hrišćanstvu krštenja obavljala na velike praznike, post je prirodno prethodio tim događajima. Stari hrišćani su, prema ovoj teoriji, počeli da poste u znak solidarnosti sa onima koji žele da prihvate Hrista i priključe se Crkvi.
Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej
Činjenica ostaje: postimo i treba da u tome pronađemo korist za svoju dušu.
I upravo pred vrhunac naše radosti, nedelju dana pre Božića, svet nam nudi Novu godinu sa svom njenom prazničnom industrijom poklona, televizijskim cunamijem i društveno ukorenjenom psihologijom proslave.
Kako postupiti? Otac Andrej kaže da možemo pokušati da nađemo kompromis, pogotovo što sve tome vodi: novogodišnje priredbe u školama naše dece, opšti raspust, ukorenjene tradicije, a na kraju i umor pravoslavnog hrišćanina nakon dobrovoljnog, ali ipak iscrpljujućeg posta. Čovek lako može poželeti da malo ublaži strogoću i nepomirljivost pravoslavlja, da zagladi njegovu paralelnost sa svetom i čak donekle premosti te nepremostive linije, makar radi zdravog razuma i društvenog dobra za svoju decu i sebe.
Bakr ALKASEM / AFP / Profimedia
Otac Andrej savetuje da na Novu godinu gledamo, recimo, kao na državni praznik koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri.
Da bismo to postigli, možemo proglasiti Novu godinu praznikom koji u osnovi nije suprotan pravoslavnoj veri. Ostavimo to našim protivnicima i pređimo na sledeću tačku: treba opravdati njenu korisnost. Gledajmo na noć između 31. decembra i 1. januara, recimo, kao na državni praznik. Zaista, tokom cele godine radili smo neumorno, neki čak bez odmora, i evo, konačno imamo priliku za pravedan odmor: da sednemo u krugu porodice, popijemo čašu šampanjca, dobro večeramo, čujemo zvona sa ekrana televizora uz naše skromno ispaljivanje petardi i buku mnogobrojnih vatrometa na ulicama, i dočekamo Novu godinu!
Još od detinjstva naučeni smo na miris mandarina iz Abhazije, rusku salatu i novogodišnju trpezu. Gledamo film „Sam u kući“ kao omaž srećnom detinjstvu. U svemu tome ne vidimo ništa loše ili grešno, već samo želju da usrećimo svoju decu poklonima za Novu godinu. Za celu planetu Zemlju, pa i za nas pravoslavne, Nova godina je veliki i radostan praznik.
Protođakon Andrej podseća da su deca posebna bića i da je njihova svest manje fleksibilna i više kategorična nego kod odraslih. Dok odrasli mogu logičkim razmišljanjem razumeti da je Božić duhovno bogatiji praznik – radost dolaska Boga na zemlju, za decu Božić često ostaje u senci Novogodišnjih svetala. Nova godina im nudi neposrednu radost – poklone, ukrase, vatromet i porodične trenutke uz svečanu trpezu. Ovo iskustvo može postati dominantno u njihovom doživljaju praznika, što Božić, koji zahteva trud i duhovni podvig, često stavlja u drugi plan.
Printscreen/YouTube/FROK - Studio
Protođakon Andrej
Da bi Božić ostao u središtu dečje pažnje, potrebno je stvoriti uspomene koje će deci ostati urezane u srcu za ceo život. U nekim porodicama jelka se postavlja pre Nove godine, ali se kiti tek na Badnje veče. Lampice se pale tek nakon Božićne liturgije, a posebni mirisi iz kuhinje, poput česnice i pečenih badnjaka, podstiču prazničnu radost.
Otac Andrej poručuje da deci treba objasniti simboliku i značaj svakog običaja, uključiti ih u pripremu i stvoriti toplu porodičnu atmosferu koja Božić čini nezaboravnim. Na ovaj način, Božić postaje ne samo verski, već i porodični praznik duboko ukorenjen u njihovim srcima, sa naglaskom na ljubav, zajedništvo i dolazak Hrista među nas.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
Izjave poglavara Rimokatoličke crkve o nasilju izazvale burne reakcije u Izraelu, gde verski lideri upozoravaju na opasne posledice takvih stavova, dok Vatikan odgovara bez direktnog suočavanja sa optužbama.
U besedi za sredu Svetle sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetlu sredu i Prepodobnog Tita Čudotvorca po starom, i Svetlu sredu i Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Krescencija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Konaku kneginje Ljubice 5. januara mališane i roditelje očekuje susret sa običajima, muzikom i radošću praznika, kroz program koji spaja tradiciju, igru i zajedništvo.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Georgija, okupljajući verni narod i čelne ljude Pljevalja u zajedničkoj molitvi i radosti.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U besedi za sredu Svetle sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
