Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U duhu božićne ljubavi i zajedništva, episkop hvostanski Aleksej, vikar patrijarha srpskog Porfirija, posetio je hram Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, gde je deci darivao božićne paketiće. Praznično sabranje u hramu Svetog Aleksandra Nevskog započelo je u 17 časova unošenjem badnjaka, tradicionalnog simbola Božića, koji u domove i hramove unosi blagoslov i radost Hristovog rođenja. Vladika Aleksej, sa osmehom i očinskom toplinom, darivao je deci božićne paketiće, podsećajući sve prisutne na bezgraničnu ljubav i milosrđe koje Božić donosi.
Nakon darivanja, bratstvo hrama Svetog Aleksandra Nevskog služilo je praznično bdenje i večernje bogosluženje, ispunjeno himnama i molitvama koje su sabrane vernike uvodile u duboku duhovnu radost pred dolazak najradosnijeg hrišćanskog praznika. Posle bogosluženja, sabranje se nastavilo druženjem u porti hrama, gde su vernici u bratskoj ljubavi delili prazničnu radost.
Darivanje božićnih paketića deci u pravoslavnoj tradiciji ima duboko simboličko značenje. Paketići, koji često sadrže slatkiše, voće i male poklone, nisu samo znak pažnje, već i podsećanje na darove koje su mudraci sa Istoka prineli Hristu. Ovi darovi prenose poruku Božića kao praznika davanja, ljubavi i zajedništva, učeći decu vrednostima nesebičnosti i radosti deljenja.
Nakon ovog radosnog sabranja, episkop Aleksej uputio se u hram Svetog Save, gde će služiti ponoćnu liturgiju. Uz zvuke božićnih himni i molitve, vernici će, predvođeni vladikom, ući u prve trenutke najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, dočekujući rođenje Bogomladenca Hrista sa radošću, verom i ljubavlju.
Božićni praznici donose svečanu atmosferu i molitveno jedinstvo – otkrijte raspored liturgija i običaje koji okupljaju desetine hiljada vernika. U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj Ako danas pitate zašto je česnica u Vojvodini slatka, mnoge domaćice će vam reći da je to zbog toga da bi vam i godina bila slatka. U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog. Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju. Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom. Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom. Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje. Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 26. četvrtak po Duhovima otkriva unutrašnju snagu zajedništva vernika i opominje na opasnost gordosti. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
religija.rs
religija.rs
VIDEO
Praznici i sveci
22:13 | 05.01.2025
SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O BOGOSLUŽENJIMA I PALJENJU BADNJAKA ISPRED HRAMA SVETOG SAVE: Beograd se sprema za najradosniji hrišćanski praznik
Duhovna riznica
23:30 | 05.01.2025
KAKO DECU PRIPREMITI DA IM BOŽIĆ NE OSTANE U SENCI NOVE GODINE: Otac Andrej ima jednostavan odgovor na ovo složeno pitanje
Posni recepti
16:14 | 06.01.2025
ZNATE LI ZAŠTO JE JEDINO U VOJVODINI ČESNICA SLATKA: Odgovor koji će iznenaditi mnoge
Aktuelno iz SPC
19:31 | 06.01.2025
SVETLOST I RADOST OBASJALI BEOGRAD UOČI BOŽIĆA: Dirljive scene paljenja badnjaka ispred Hrama Svetog Save
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
13:02
SRPSKA CRKVA U PRIŠTINI MORA BITI SRUŠENA: Eparhija raško-prizrenska oštro reaguje na javni poziv na rušenje Hrama Hrista Spasa
Posni recepti
11:52
UKUS OVOG SVETOGORSKOG HLEBA S MASLINAMA SE NE ZABORAVLJA: Recept oca Onufrija Hilandarca donosi miris manastirske trpeze i u vaš dom
Duhovna riznica
10:11
KAKO SE ISPRAVNO MOLITI BOGORODICI: Starac Pajsije otkriva u čemu mnogi greše i šta činiti kada pomislimo da Majka Božja ne čuje naše molitve
Praznici i sveci
09:17
DANAS JE VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Kako pravilno proslaviti ovaj veliki hrišćanski praznik
Duhovna riznica
07:30
ŠTA POVEZUJE LJUDE JAČE OD KRVI I RODBINE? Lekcija vladike Nikolaja koju nikada ne smemo zaboraviti
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Uz molitvu, post, pokajanje i nesebičnu ljubav prema bližnjima, priprema za rođenje Hristovo postaje vreme duhovnog preobraženja i obnove vere. Otkrijte kako vam saveti duhovnih autoriteta mogu pomoći da ovaj dan dočekate sa radošću i mirom u srcu.
Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
Otkrijte duhovnu dubinu predprazničnog perioda i kako nas bogosluženje vodi ka istinskoj radosti, preobražavajući našu veru, ljubav i unutrašnji mir.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
Verni narod i sveštenstvo započinju novo poglavlje duhovnog života u bratunačkom kraju.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
