Otkrijte duhovnu dubinu predprazničnog perioda i kako nas bogosluženje vodi ka istinskoj radosti, preobražavajući našu veru, ljubav i unutrašnji mir.
Od 2. januara započinje poseban period u Crkvi – dani Pretprazništva Roždestva Hristovog. Dani koje je Presveta Bogorodica, uz pravednog Josifa, provela na putu od Nazareta do Vitlejema, gde će svetu darovati Spasitelja Isusa Hrista. O ovim svetim danima nadahnuto je govorio mitropolit Veniamin:
„Crkva se pripremila za susret sa Carom Neba i zemlje. U srcu je upaljen plamen radosti, a duša se, zajedno sa Crkvom, oblači u svetlost.“
Dani pred Božić su vreme kada je potrebno da zaboravimo na sebe i celim bićem se usmerimo ka Hristu, poput pastira koji su se odazvali reči anđela, poklonili se Bogomladencu i vratili se slaveći Boga (Lk. 2, 20), ili mudraca koji su pali pred Njega u poklonstvu (Mt. 2, 11).
Shutterstock
Ikona Presvete Bogorodice
Pesmopojanja koja odjekuju ovih dana u hramovima jedinstvena su i neponovljiva. Sveti Paisije Atonski nas podseća:
„Da bismo zaista doživeli veličanstvo Božića, naš um mora biti koncentrisan na svete pojmove. Tako se naše srce preobražava i postaje svedok tajanstva Hristovog Rođenja.“
U jednoj od stihira peva se:
„Duše pravednih ukrašavaju se, umesto mira pevajući, spasenje duševno primajući.“
Naše prisustvo na bogosluženju ovih dana postaje naš dar Bogomladencu, a zauzvrat primamo Njegov dar – spasenje duše.
Pretpraznične pesme neraskidivo povezuju Rođenje Hristovo i Evharistiju:
„Gospod, tvorac svega, osiromašivši, kao Mladenac leži u jaslama, pozivajući nas da uživamo u Njegovom Telu.“
Shutterstock
U crkvi Svtog Spasa u Hori nalazi se mozaik koji prikazuje put Bogorodice u Vitlajem,
Iako su ove stihire retko prisutne u hramovima, možemo ih čitati kod kuće, pripremajući se za svetkovinu Božića. Arhimandrit Savva (Mažuko) preporučuje čitanje tripesama Pretprazništva umesto uobičajenih molitvi, kako bismo se dublje povezali sa ovim čudom.
U ovim danima, kada se čitava vaseljena priprema za dolazak Bogomladenca, osećamo duboku radost i harmoniju. Kao što Vitlejem gleda ka Golgoti, i mi se pripremamo za Rođenje Hristovo sa ozbiljnošću i odgovornošću.
„Idemo u Vitlejem,“ rekli su pastiri. Pođimo i mi, sa čistim srcima, da doživimo Rođenje Spasitelja.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Kako pravilno doživeti Božićni post i kroz molitve, pokajanje i dobra dela doći do unutrašnjeg mira – paroh mladenovački, otac Marko nudi duhovnu podršku vernicima pred predstojeći praznik.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Uz molitvu, post, pokajanje i nesebičnu ljubav prema bližnjima, priprema za rođenje Hristovo postaje vreme duhovnog preobraženja i obnove vere. Otkrijte kako vam saveti duhovnih autoriteta mogu pomoći da ovaj dan dočekate sa radošću i mirom u srcu.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Patrokla i Svetog mučenika Mirona po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti patrijarsi Aleksandar, Jovan i Pavle Carigradski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Margarete Vard, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Nerukotvorenu ikonu Gospoda Isusa Hrista po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Katolička crkva obeležava spomendan Mučeništva Svetog Jovana Krstitelja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
