Otkrijte duhovnu dubinu predprazničnog perioda i kako nas bogosluženje vodi ka istinskoj radosti, preobražavajući našu veru, ljubav i unutrašnji mir.
Od 2. januara započinje poseban period u Crkvi – dani Pretprazništva Roždestva Hristovog. Dani koje je Presveta Bogorodica, uz pravednog Josifa, provela na putu od Nazareta do Vitlejema, gde će svetu darovati Spasitelja Isusa Hrista. O ovim svetim danima nadahnuto je govorio mitropolit Veniamin:
„Crkva se pripremila za susret sa Carom Neba i zemlje. U srcu je upaljen plamen radosti, a duša se, zajedno sa Crkvom, oblači u svetlost.“
Dani pred Božić su vreme kada je potrebno da zaboravimo na sebe i celim bićem se usmerimo ka Hristu, poput pastira koji su se odazvali reči anđela, poklonili se Bogomladencu i vratili se slaveći Boga (Lk. 2, 20), ili mudraca koji su pali pred Njega u poklonstvu (Mt. 2, 11).
Shutterstock
Ikona Presvete Bogorodice
Pesmopojanja koja odjekuju ovih dana u hramovima jedinstvena su i neponovljiva. Sveti Paisije Atonski nas podseća:
„Da bismo zaista doživeli veličanstvo Božića, naš um mora biti koncentrisan na svete pojmove. Tako se naše srce preobražava i postaje svedok tajanstva Hristovog Rođenja.“
U jednoj od stihira peva se:
„Duše pravednih ukrašavaju se, umesto mira pevajući, spasenje duševno primajući.“
Naše prisustvo na bogosluženju ovih dana postaje naš dar Bogomladencu, a zauzvrat primamo Njegov dar – spasenje duše.
Pretpraznične pesme neraskidivo povezuju Rođenje Hristovo i Evharistiju:
„Gospod, tvorac svega, osiromašivši, kao Mladenac leži u jaslama, pozivajući nas da uživamo u Njegovom Telu.“
Shutterstock
U crkvi Svtog Spasa u Hori nalazi se mozaik koji prikazuje put Bogorodice u Vitlajem,
Iako su ove stihire retko prisutne u hramovima, možemo ih čitati kod kuće, pripremajući se za svetkovinu Božića. Arhimandrit Savva (Mažuko) preporučuje čitanje tripesama Pretprazništva umesto uobičajenih molitvi, kako bismo se dublje povezali sa ovim čudom.
U ovim danima, kada se čitava vaseljena priprema za dolazak Bogomladenca, osećamo duboku radost i harmoniju. Kao što Vitlejem gleda ka Golgoti, i mi se pripremamo za Rođenje Hristovo sa ozbiljnošću i odgovornošću.
„Idemo u Vitlejem,“ rekli su pastiri. Pođimo i mi, sa čistim srcima, da doživimo Rođenje Spasitelja.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Kako pravilno doživeti Božićni post i kroz molitve, pokajanje i dobra dela doći do unutrašnjeg mira – paroh mladenovački, otac Marko nudi duhovnu podršku vernicima pred predstojeći praznik.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog, u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Uz molitvu, post, pokajanje i nesebičnu ljubav prema bližnjima, priprema za rođenje Hristovo postaje vreme duhovnog preobraženja i obnove vere. Otkrijte kako vam saveti duhovnih autoriteta mogu pomoći da ovaj dan dočekate sa radošću i mirom u srcu.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog.
Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Monah iz Manastir Krušedol objavio je 1855. godine zbirku recepata, među kojima je i ovaj koji pokazuje kako se od najskromnijih sastojaka stvara nezaboravan ukus i miris starine
U toploj i bratskoj atmosferi, poglavar Srpske pravoslavne crkve primio je visokog gosta iz Ruske pravoslavne crkve, a razgovor je protekao u znaku zajedničke molitve, sabornosti i neraskidivih duhovnih veza dva pravoslavna naroda.
