Otkrijte duhovnu dubinu predprazničnog perioda i kako nas bogosluženje vodi ka istinskoj radosti, preobražavajući našu veru, ljubav i unutrašnji mir.
Od 2. januara započinje poseban period u Crkvi – dani Pretprazništva Roždestva Hristovog. Dani koje je Presveta Bogorodica, uz pravednog Josifa, provela na putu od Nazareta do Vitlejema, gde će svetu darovati Spasitelja Isusa Hrista. O ovim svetim danima nadahnuto je govorio mitropolit Veniamin:
„Crkva se pripremila za susret sa Carom Neba i zemlje. U srcu je upaljen plamen radosti, a duša se, zajedno sa Crkvom, oblači u svetlost.“
Dani pred Božić su vreme kada je potrebno da zaboravimo na sebe i celim bićem se usmerimo ka Hristu, poput pastira koji su se odazvali reči anđela, poklonili se Bogomladencu i vratili se slaveći Boga (Lk. 2, 20), ili mudraca koji su pali pred Njega u poklonstvu (Mt. 2, 11).
Shutterstock
Ikona Presvete Bogorodice
Pesmopojanja koja odjekuju ovih dana u hramovima jedinstvena su i neponovljiva. Sveti Paisije Atonski nas podseća:
„Da bismo zaista doživeli veličanstvo Božića, naš um mora biti koncentrisan na svete pojmove. Tako se naše srce preobražava i postaje svedok tajanstva Hristovog Rođenja.“
U jednoj od stihira peva se:
„Duše pravednih ukrašavaju se, umesto mira pevajući, spasenje duševno primajući.“
Naše prisustvo na bogosluženju ovih dana postaje naš dar Bogomladencu, a zauzvrat primamo Njegov dar – spasenje duše.
Pretpraznične pesme neraskidivo povezuju Rođenje Hristovo i Evharistiju:
„Gospod, tvorac svega, osiromašivši, kao Mladenac leži u jaslama, pozivajući nas da uživamo u Njegovom Telu.“
Shutterstock
U crkvi Svtog Spasa u Hori nalazi se mozaik koji prikazuje put Bogorodice u Vitlajem,
Iako su ove stihire retko prisutne u hramovima, možemo ih čitati kod kuće, pripremajući se za svetkovinu Božića. Arhimandrit Savva (Mažuko) preporučuje čitanje tripesama Pretprazništva umesto uobičajenih molitvi, kako bismo se dublje povezali sa ovim čudom.
U ovim danima, kada se čitava vaseljena priprema za dolazak Bogomladenca, osećamo duboku radost i harmoniju. Kao što Vitlejem gleda ka Golgoti, i mi se pripremamo za Rođenje Hristovo sa ozbiljnošću i odgovornošću.
„Idemo u Vitlejem,“ rekli su pastiri. Pođimo i mi, sa čistim srcima, da doživimo Rođenje Spasitelja.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Kako pravilno doživeti Božićni post i kroz molitve, pokajanje i dobra dela doći do unutrašnjeg mira – paroh mladenovački, otac Marko nudi duhovnu podršku vernicima pred predstojeći praznik.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
U manastiru Svete Petke, na praznik Svetih vitlejemskih mladenaca, episkopi Jovan darovali su vernicima deo moštiju novomučenika, obeležavajući trenutak tuge, nade i duhovne snage pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj.
Molitveno se sećamo ugodnice Božje iz vrha rimskog društva, koja je posle gubitka dece okrenula leđa bogatstvu, promenila život iz temelja i ostavila duhovno nasleđe koje i danas tera na pitanje šta nam je zaista neophodno.
Prema tvrdnjama ruske obaveštajne službe, Carigradska patrijaršija namerava da prizna nepriznatu crnogorsku strukturu, čime bi dodatno zamutila granicu između vere i geopolitike.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Uz molitvu, post, pokajanje i nesebičnu ljubav prema bližnjima, priprema za rođenje Hristovo postaje vreme duhovnog preobraženja i obnove vere. Otkrijte kako vam saveti duhovnih autoriteta mogu pomoći da ovaj dan dočekate sa radošću i mirom u srcu.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog.
Molitveno se sećamo ugodnice Božje iz vrha rimskog društva, koja je posle gubitka dece okrenula leđa bogatstvu, promenila život iz temelja i ostavila duhovno nasleđe koje i danas tera na pitanje šta nam je zaista neophodno.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Anisiju po starom kalendaru i Svetu mučenicu Tatjanu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Arkadija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
