Otkrijte duhovnu dubinu predprazničnog perioda i kako nas bogosluženje vodi ka istinskoj radosti, preobražavajući našu veru, ljubav i unutrašnji mir.
Od 2. januara započinje poseban period u Crkvi – dani Pretprazništva Roždestva Hristovog. Dani koje je Presveta Bogorodica, uz pravednog Josifa, provela na putu od Nazareta do Vitlejema, gde će svetu darovati Spasitelja Isusa Hrista. O ovim svetim danima nadahnuto je govorio mitropolit Veniamin:
„Crkva se pripremila za susret sa Carom Neba i zemlje. U srcu je upaljen plamen radosti, a duša se, zajedno sa Crkvom, oblači u svetlost.“
Dani pred Božić su vreme kada je potrebno da zaboravimo na sebe i celim bićem se usmerimo ka Hristu, poput pastira koji su se odazvali reči anđela, poklonili se Bogomladencu i vratili se slaveći Boga (Lk. 2, 20), ili mudraca koji su pali pred Njega u poklonstvu (Mt. 2, 11).
Shutterstock
Ikona Presvete Bogorodice
Pesmopojanja koja odjekuju ovih dana u hramovima jedinstvena su i neponovljiva. Sveti Paisije Atonski nas podseća:
„Da bismo zaista doživeli veličanstvo Božića, naš um mora biti koncentrisan na svete pojmove. Tako se naše srce preobražava i postaje svedok tajanstva Hristovog Rođenja.“
U jednoj od stihira peva se:
„Duše pravednih ukrašavaju se, umesto mira pevajući, spasenje duševno primajući.“
Naše prisustvo na bogosluženju ovih dana postaje naš dar Bogomladencu, a zauzvrat primamo Njegov dar – spasenje duše.
Pretpraznične pesme neraskidivo povezuju Rođenje Hristovo i Evharistiju:
„Gospod, tvorac svega, osiromašivši, kao Mladenac leži u jaslama, pozivajući nas da uživamo u Njegovom Telu.“
Shutterstock
U crkvi Svtog Spasa u Hori nalazi se mozaik koji prikazuje put Bogorodice u Vitlajem,
Iako su ove stihire retko prisutne u hramovima, možemo ih čitati kod kuće, pripremajući se za svetkovinu Božića. Arhimandrit Savva (Mažuko) preporučuje čitanje tripesama Pretprazništva umesto uobičajenih molitvi, kako bismo se dublje povezali sa ovim čudom.
U ovim danima, kada se čitava vaseljena priprema za dolazak Bogomladenca, osećamo duboku radost i harmoniju. Kao što Vitlejem gleda ka Golgoti, i mi se pripremamo za Rođenje Hristovo sa ozbiljnošću i odgovornošću.
„Idemo u Vitlejem,“ rekli su pastiri. Pođimo i mi, sa čistim srcima, da doživimo Rođenje Spasitelja.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Kako pravilno doživeti Božićni post i kroz molitve, pokajanje i dobra dela doći do unutrašnjeg mira – paroh mladenovački, otac Marko nudi duhovnu podršku vernicima pred predstojeći praznik.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
U unutrašnjosti monumentalnog hrasta lužnjaka nalazi se mali hram posvećen Svetoj Trojici, koji lokalni vernici čuvaju kao najveću svetinju, dok se oko njega i danas prepliću predanja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Uz molitvu, post, pokajanje i nesebičnu ljubav prema bližnjima, priprema za rođenje Hristovo postaje vreme duhovnog preobraženja i obnove vere. Otkrijte kako vam saveti duhovnih autoriteta mogu pomoći da ovaj dan dočekate sa radošću i mirom u srcu.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog.
Ovaj praznik nas podseća na silazak Svetog duha na apostole i na trenutak kada je, prema predanju, započeto širenje vere koje je oblikovalo temelje Crkve i njeno učenje o Svetoj Trojici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Justina, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
