U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog.
Na Badnje veče, ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, okupio se veliki broj vernika kako bi obeležili ovaj važan praznik uoči Božića. Atmosfera je bila ispunjena duhovnošću i radošću, podsećajući na mir i ljubav koji simbolizuju rođenje Isusa Hrista.
Tradicionalnom paljenju badnjaka prisustvovali su vernici svih generacija — roditelji sa decom, stariji ljudi, kao i mnogi drugi. Među okupljenima bio je i Arno Gujon, dugogodišnji prijatelj srpskog naroda. Paljenje badnjaka uveličala je svećana služba, tokom koje su badnjaci osveštani, dok je crkveni hor svojim anđeoskim glasovima pevao pesme slaveći Rođenje Hristovo.
ST/Nemanja Pančić
Tradicionalno paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog Save
Badnji dan nosi posebnu simboliku u životu pravoslavnih hrišćana. To je poslednji dan posta, kada se tradicionalno priprema posna večera, a obeležava se i seča badnjaka, unošenje slame u dom, bacanje oraha i pijukanje dece. Ove običaje predvodi domaćica, dok se cela porodica okuplja u zajedništvu i molitvi.
Paljenje badnjaka ima duboko ukorenjeno značenje u pravoslavlju. Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli u pećinu kako bi zagrejali Hrista novorođenca, ali i svetlost Hristove ljubavi koja obasjava sve ljude. Plamen badnjaka podseća na večnu Božju prisutnost i poziva vernike na obnovu vere, nade i ljubavi.
Sve je spremno i za sutrašnju božićnu liturgiju, koju će služiti patrijarh Porfirije u Hramu Svetog Save, sa početkom u devet časova. Pre toga, molitvena proslava Božića započeće ponoćnom liturgijom koju će služiti vikar patrijarha, episkop hvostanski Aleksej.
Hram Svetog Save, obasjan svetlošću badnjaka i ispunjen molitvama vernika, večeras je bio mesto gde su se spajali tradicija, vera i ljubav prema Bogu, najavljujući radost Hristovog rođenja.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
