U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog.
Na Badnje veče, ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, okupio se veliki broj vernika kako bi obeležili ovaj važan praznik uoči Božića. Atmosfera je bila ispunjena duhovnošću i radošću, podsećajući na mir i ljubav koji simbolizuju rođenje Isusa Hrista.
Tradicionalnom paljenju badnjaka prisustvovali su vernici svih generacija — roditelji sa decom, stariji ljudi, kao i mnogi drugi. Među okupljenima bio je i Arno Gujon, dugogodišnji prijatelj srpskog naroda. Paljenje badnjaka uveličala je svećana služba, tokom koje su badnjaci osveštani, dok je crkveni hor svojim anđeoskim glasovima pevao pesme slaveći Rođenje Hristovo.
ST/Nemanja Pančić
Tradicionalno paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog Save
Badnji dan nosi posebnu simboliku u životu pravoslavnih hrišćana. To je poslednji dan posta, kada se tradicionalno priprema posna večera, a obeležava se i seča badnjaka, unošenje slame u dom, bacanje oraha i pijukanje dece. Ove običaje predvodi domaćica, dok se cela porodica okuplja u zajedništvu i molitvi.
Paljenje badnjaka ima duboko ukorenjeno značenje u pravoslavlju. Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli u pećinu kako bi zagrejali Hrista novorođenca, ali i svetlost Hristove ljubavi koja obasjava sve ljude. Plamen badnjaka podseća na večnu Božju prisutnost i poziva vernike na obnovu vere, nade i ljubavi.
Sve je spremno i za sutrašnju božićnu liturgiju, koju će služiti patrijarh Porfirije u Hramu Svetog Save, sa početkom u devet časova. Pre toga, molitvena proslava Božića započeće ponoćnom liturgijom koju će služiti vikar patrijarha, episkop hvostanski Aleksej.
Hram Svetog Save, obasjan svetlošću badnjaka i ispunjen molitvama vernika, večeras je bio mesto gde su se spajali tradicija, vera i ljubav prema Bogu, najavljujući radost Hristovog rođenja.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Ovaj svetitelj jei rođen od bogatih i znamenitih roditelja u starome Rimu, gde je izučio sve svetsko znanje toga vremena, a posvetio se naročito medicini.
Na Ivanjdan, u Starom hramu u Zvorniku, mitropolit zvorničko-tuzlanski služio je liturgiju, osveštao slavski kolač, a vernima poručio da samo milosrđe, pokajanje i dela ljubavi vode ka Carstvu Božjem.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Jedan od prvih koji su uočili požar bio je Miloš Popović iz povratničkog sela Koš. Sa svojim prijateljem bio je na putu ka Osojanu kada je primetio vatru koja je već gutala kuću Baneta Đurića.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
Na Ivanjdan, u Starom hramu u Zvorniku, mitropolit zvorničko-tuzlanski služio je liturgiju, osveštao slavski kolač, a vernima poručio da samo milosrđe, pokajanje i dela ljubavi vode ka Carstvu Božjem.
Slavsku trpezu ljubavi su pripremili domaćini slave, protojerej-stavrofor Rade Radan i protinica Milica Radan zajedno sa svojom blagočestivom porodicom.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Jedan od prvih koji su uočili požar bio je Miloš Popović iz povratničkog sela Koš. Sa svojim prijateljem bio je na putu ka Osojanu kada je primetio vatru koja je već gutala kuću Baneta Đurića.
Slavsku trpezu ljubavi su pripremili domaćini slave, protojerej-stavrofor Rade Radan i protinica Milica Radan zajedno sa svojom blagočestivom porodicom.
