U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog.
Na Badnje veče, ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, okupio se veliki broj vernika kako bi obeležili ovaj važan praznik uoči Božića. Atmosfera je bila ispunjena duhovnošću i radošću, podsećajući na mir i ljubav koji simbolizuju rođenje Isusa Hrista.
Tradicionalnom paljenju badnjaka prisustvovali su vernici svih generacija — roditelji sa decom, stariji ljudi, kao i mnogi drugi. Među okupljenima bio je i Arno Gujon, dugogodišnji prijatelj srpskog naroda. Paljenje badnjaka uveličala je svećana služba, tokom koje su badnjaci osveštani, dok je crkveni hor svojim anđeoskim glasovima pevao pesme slaveći Rođenje Hristovo.
ST/Nemanja Pančić
Tradicionalno paljenje badnjaka ispred Hrama Svetog Save
Badnji dan nosi posebnu simboliku u životu pravoslavnih hrišćana. To je poslednji dan posta, kada se tradicionalno priprema posna večera, a obeležava se i seča badnjaka, unošenje slame u dom, bacanje oraha i pijukanje dece. Ove običaje predvodi domaćica, dok se cela porodica okuplja u zajedništvu i molitvi.
Paljenje badnjaka ima duboko ukorenjeno značenje u pravoslavlju. Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli u pećinu kako bi zagrejali Hrista novorođenca, ali i svetlost Hristove ljubavi koja obasjava sve ljude. Plamen badnjaka podseća na večnu Božju prisutnost i poziva vernike na obnovu vere, nade i ljubavi.
Sve je spremno i za sutrašnju božićnu liturgiju, koju će služiti patrijarh Porfirije u Hramu Svetog Save, sa početkom u devet časova. Pre toga, molitvena proslava Božića započeće ponoćnom liturgijom koju će služiti vikar patrijarha, episkop hvostanski Aleksej.
Hram Svetog Save, obasjan svetlošću badnjaka i ispunjen molitvama vernika, večeras je bio mesto gde su se spajali tradicija, vera i ljubav prema Bogu, najavljujući radost Hristovog rođenja.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Televizijsko lice, influenserka i DJ Marija Antona objavila je fotografije sa stepeništa hrama Blagoveštenja uz pobožne poruke, ali njeno modno izdanje ispred hrama pokrenulo je lavinu osuda i otvorilo pitanje granica poštovanja prema svetom prostoru.
Pijace su prepune ovog mirisnog zelenila, šume ga daruju u izobilju, a domaćice ga pretvaraju u lekovite obroke. Donosimo vam recept za čorbu sa sremušom koja istovremeno hrani telo, jača imunitet i obnavlja iznutra.
"U vreme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i čuvaću te i daću te da budeš zavet narodu da utvrdiš zemlju i naslediš opustelo nasledstvo".
U utorak šeste sedmice Velikog posta, svetitelj ostavlja poruku koja trese savest: ako ne čujemo vapaj bližnjih, ni nas neće čuti Gospod kada zavapimo za oproštajem.
Kada se i Gospod rodio u Vitlejemu, ovaj Anđeo Gospodnji javio se pastirima koji su čuvali noćnu stražu kod stada i rekao im: "Javljam vam veliku radost, danas nam se rodio Spasitelj!"
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
Na liturgiji u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice, na praznik Blagovesti, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o poverenju kao suštini duhovnog života i otkrio zašto Presvetu Bogorodicu nazivamo ključnim mostom između neba i zemlje.
U srcu hrama, dok traje Veliki post, dogodila se krađa koja je potresla vernike – u Minhenu je ukraden novac namenjen za dijalizu Marka Sekulića iz Užica.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
U prostoru u kojem je poslednje dane svog ovozemaljskog života provodio i molio se jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja, prvi put je služena liturgija pređeosvećenih darova. Sabranim vernicima, ispunjenim dubokim emocijama, ovo bogosluženje bilo je snažno duhovno iskustvo.
U srcu hrama, dok traje Veliki post, dogodila se krađa koja je potresla vernike – u Minhenu je ukraden novac namenjen za dijalizu Marka Sekulića iz Užica.
Pre 33 godine sa grupom prijatelja osnovala je Hor i studio za duhovnu muziku „Melodi“ s kojim kontinuirano pronosi lepotu, smisao i bogatstvo vizantijske, srpske, ruske, bugarske, beloruske kulturne baštine.
U srcu hrama, dok traje Veliki post, dogodila se krađa koja je potresla vernike – u Minhenu je ukraden novac namenjen za dijalizu Marka Sekulića iz Užica.
Kada je izgubila dete, očajna majka je potražila utehu kod gruzijskog monaha, starca Gavrila, svetitelja našeg vremena. Njegova priča o Božijoj promisli dotakla je srce ove nesrećne žene, ali i hiljade vernika širom sveta.
U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
