Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Miris tamjana i tišina koja se polako spušta na gradske ulice imaju neku posebnu težinu uoči Božića. Nije to obična večernja tišina, već ona koja sabira misli, vraća pogled ka unutra i podseća da se najveće tajne ne dočekuju u buci, nego u sabranosti. U takvom raspoloženju, posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka u Beogradu, usledio je trenutak koji svake godine ima posebnu snagu – osvećenje badnjaka.
Bogosluženje i čin osvećenja predvodio je arhimandrit Vasilije, koji je, nakon završetka službe, sa sveštenstvom osveštao badnjake pripremljene da budu uneti u domove vernika. Taj čin nije samo deo običaja, već duboko ukorenjeni podsetnik na smisao Badnje večeri: na drvo koje greje, ali i na Drvo života, na krst, na početak spasenja koji se tiho rađa u pećini Vitlejemskoj.
U molitvi za osvećenje badnjaka sabrana je čitava teologija praznika – sećanje na raj, na pad, na krst i na povratak čoveka Bogu. Zato je i ove godine, pred okupljenim vernicima, pročitana molitva koja se u takvim trenucima sluša ne samo ušima, već i srcem:
Gospode Isuse Hriste, Bože naš, koji si drvo života u raju zasadio da bi nam darovao večno blaženstvo, i koji si grehom našim put u raj zatvorio, i opet milosrđem Tvojim na drvetu krsnom ka spasenju priveo i podigao nas koji smo pali; sam i sada blagoslovi ovo drvo u znak krsta Tvoga i drveta života i u spomen rođenja Tvoga. I kao što su vitlejemski pastiri, gorenjem drveta pobedivši studen i hladnoću, prišli da se poklone Tebi, Bogomladencu, osveti i domove naše ognjem spasonosnim, preobrazi i sve nas da se poklonimo rođenju Tvome, da se spasemo i Crkvi Tvojoj, kao drvetu života, prisajedinimo, jer si Ti blag i čovekoljubac i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, svagda, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
Nakon toga, prema crkvenom poretku, izgovaraju se i reči blagoslova:
Triput se govori: Blagosilja se i osvećuje badnjak ovaj kao simbol drveta krsta, života i vaskrsenja u spomen rođenja Gospodnjeg, a za osvećenje domova naših, kropljenjem ovom vodom osvećenom, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
Badnjak koji se nosi kući postaje tiho svedočanstvo vere da se hladnoća sveta ne pobeđuje snagom, već svetlošću, i da se pravi mir ne unosi spolja, nego se rađa iznutra. Zato se i ovaj čin u crkvi Svetog Marka ne doživljava kao običaj, već kao nastavak one iste vitlejemske noći u kojoj je započela priča o spasenju.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Badnja večera pokazuje da ovo nije obrok kao svaki drugi, već tihi porodični obred u kome svaka sitnica ima svoje značenje i svoju priču.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
U poslednjem trenutku Saprikije se pred dželatima odrekao Hrista i izjavio da će da se pokloni idolima, dok ga je Nikifor molio da to ne čini.
Pastor Berns kaže da je predsednik Tramp nakon incidenta duhovniji, dok trenutak kada je krvavog lica podigao pesnicu simbolizuje Božju ruku i veru koja nadilazi politiku.
Dugogodišnji dobrotvor Srpske Pravoslavne Crkve nagrađen za izuzetan doprinos očuvanju hrišćanske kulture i pravoslavne baštine u zemlji i inostranstvu.
Bez prethodne najave uklonjena su pravoslavna znamenja kod Vrbovskog, što je među potomcima upokojenih izazvalo ogorčenje i bol.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Tradicionalna akcija Verskog dobrotvornog starateljstva i "Radosti na dar" od 4. do 6. januara omogućava svakome da pokaže milosrđe i veru kroz konkretna dela.
Duhovnu radost proslavljajući praznik rođenja Isusa Hrista, sa hilandarskim bratstvom podelili su mnogobrojni poklonici iz Srbije i drugih zemalja.
Običaj je da se za Badnje veče u kuću donese suva grana hrasta/badnjak, ali niko nije suguran šta sa njim raditi nakon te večeri.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Pastor Berns kaže da je predsednik Tramp nakon incidenta duhovniji, dok trenutak kada je krvavog lica podigao pesnicu simbolizuje Božju ruku i veru koja nadilazi politiku.
Kum nije samo svedok obreda, već duhovni roditelj deteta.
U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu.
Starinski desert sa mlekom, medom i vanilom, blago zapečen, svaku hladnu večer čini toplijom.
Nakon ukidanja pritvora i kućnog nadzora, crkveni velikodostojnik je svojim izjavama poslao jaku poruku o pravdi, dostojanstvu i moralnoj odgovornosti, izazivajući talas komentara u društvu.
