Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Miris tamjana i tišina koja se polako spušta na gradske ulice imaju neku posebnu težinu uoči Božića. Nije to obična večernja tišina, već ona koja sabira misli, vraća pogled ka unutra i podseća da se najveće tajne ne dočekuju u buci, nego u sabranosti. U takvom raspoloženju, posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka u Beogradu, usledio je trenutak koji svake godine ima posebnu snagu – osvećenje badnjaka.
Bogosluženje i čin osvećenja predvodio je arhimandrit Vasilije, koji je, nakon završetka službe, sa sveštenstvom osveštao badnjake pripremljene da budu uneti u domove vernika. Taj čin nije samo deo običaja, već duboko ukorenjeni podsetnik na smisao Badnje večeri: na drvo koje greje, ali i na Drvo života, na krst, na početak spasenja koji se tiho rađa u pećini Vitlejemskoj.
U molitvi za osvećenje badnjaka sabrana je čitava teologija praznika – sećanje na raj, na pad, na krst i na povratak čoveka Bogu. Zato je i ove godine, pred okupljenim vernicima, pročitana molitva koja se u takvim trenucima sluša ne samo ušima, već i srcem:
Gospode Isuse Hriste, Bože naš, koji si drvo života u raju zasadio da bi nam darovao večno blaženstvo, i koji si grehom našim put u raj zatvorio, i opet milosrđem Tvojim na drvetu krsnom ka spasenju priveo i podigao nas koji smo pali; sam i sada blagoslovi ovo drvo u znak krsta Tvoga i drveta života i u spomen rođenja Tvoga. I kao što su vitlejemski pastiri, gorenjem drveta pobedivši studen i hladnoću, prišli da se poklone Tebi, Bogomladencu, osveti i domove naše ognjem spasonosnim, preobrazi i sve nas da se poklonimo rođenju Tvome, da se spasemo i Crkvi Tvojoj, kao drvetu života, prisajedinimo, jer si Ti blag i čovekoljubac i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, svagda, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
Nakon toga, prema crkvenom poretku, izgovaraju se i reči blagoslova:
Triput se govori: Blagosilja se i osvećuje badnjak ovaj kao simbol drveta krsta, života i vaskrsenja u spomen rođenja Gospodnjeg, a za osvećenje domova naših, kropljenjem ovom vodom osvećenom, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
Badnjak koji se nosi kući postaje tiho svedočanstvo vere da se hladnoća sveta ne pobeđuje snagom, već svetlošću, i da se pravi mir ne unosi spolja, nego se rađa iznutra. Zato se i ovaj čin u crkvi Svetog Marka ne doživljava kao običaj, već kao nastavak one iste vitlejemske noći u kojoj je započela priča o spasenju.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Badnja večera pokazuje da ovo nije obrok kao svaki drugi, već tihi porodični obred u kome svaka sitnica ima svoje značenje i svoju priču.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Tradicionalna akcija Verskog dobrotvornog starateljstva i "Radosti na dar" od 4. do 6. januara omogućava svakome da pokaže milosrđe i veru kroz konkretna dela.
Duhovnu radost proslavljajući praznik rođenja Isusa Hrista, sa hilandarskim bratstvom podelili su mnogobrojni poklonici iz Srbije i drugih zemalja.
Običaj je da se za Badnje veče u kuću donese suva grana hrasta/badnjak, ali niko nije suguran šta sa njim raditi nakon te večeri.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
