Duhovnu radost proslavljajući praznik rođenja Isusa Hrista, sa hilandarskim bratstvom podelili su mnogobrojni poklonici iz Srbije i drugih zemalja.
U Svetoj carskoj lavri Hilandaru svečano i molitveno je proslavljen praznik rođenja Hristovog - Božić. Služba u Hilandaru je otpočeta svenoćnim bdenijem, a završena je svetom liturgijom, kojom je načalstvovao arhimandrit Metodije.
Po svim Hilandarskim pravilima na Badnji dan se liturgija služi oko jedan čas popodne i traje do šest časova uveče.
Tokom bogosluženja Iguman Metodije se sa monaštvom pomolio da srpskom narodu i crkvi bude bolje.
Duhovnu radost proslavljajući praznik rođenja Isusa Hrista, sa hilandarskim bratstvom podelili su mnogobrojni poklonici iz Srbije i drugih zemalja.
Nakon bogosluženja upriličena je praznična gozba. Sve je ostalo u znaku svečanosti, kao i monaška trpeza, za kojom nakon liturgije sedaju prisutni poklonici sa moasnima. Čitav proces je uzvišen i taj dan prolazi mirno.
Posebno je zanimljivo kićenje badnjaka, iako prisustvo badnjaka, kao jednog od simbola Božića za pravoslavne vernike u srpskim zemljama, nije karakteristično za Svetu goru. U duhu vekovne tradicije srpskog naroda, naši monasi u Hilandaru su ipak uneli badnjak u svečanu manastirsku salu za sastanke i ukrasili.
Božić počinje jutarnjim bdenjem i liturgijom. To je jedan od najsvečanijih delova tokom godine na Svetoj gori, osim Vaskrsa. Čita se Simvol vere i molitva "Oče naš". Nakon liturgije i pričešća sledi božićna monaška trpeza i ručak na kom se svi okupljaju kao porodica.
Hrišćani, a naročito pravoslavci, veruju da su iskrene molitve upućene Majci Božijoj one koje se najbrže ostvaruju. Bogorodica je Hristu najbliža, te zato njene reči imaju veoma veliku moć i Sin ispunjava. Priprema nije previše komplikovana, ali njen miris i ukus su toliko intenzivni da će poželeti ponovo da je napravite i jedete. Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije. Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
SPC/Eparhija budimljansko-nikšićka
Duhovna riznica
17:11 | 19.12.2024
OVIH 6 IKONA VERNICIMA POMAŽU U NEVOLJI: Neke poštuju i Jevreji i muslimani, a sve prikazuju istu sliku
Posni recepti
13:37 | 19.12.2024
OVAKO MONASI SA HILANDARA SPREMAJU POSNU SARMU: Svi koji su je probali kažu da je preukusna
Duhovna riznica
01:30 | 24.12.2024
ZAČIN RASTE NA ULICI, A OKOLINA HILANDARA JE KAO ŠUMADIJA: Kako izgleda priroda Svete gore, jedna stvar posebno fascinira
Duhovna riznica
15:05 | 24.12.2024
VELIČANSTVEN POKLON IZ PARAĆINA IDE ZA HILANDAR: Rađen je 4 godine i ogroman je, a prikazuje izuzetno važnu scenu za srpsku svetinju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Među njegovim mučiteljima bio je i njegov srodnik Savle, koji je kasnije primio hrimio hrišćanstvo i život proveo propovedajući kao apostol Pavle.
U prazničnom duhu, uz reči koje donose utehu i nadu, svečana akademija povodom krsne slave i Dana Republike Srpske pretvorila se u duhovni sabor, slaveći mir, ljubav i snagu praštanja.
Običaji za najradosniji hrišćanski praznik kod pravoslavaca u Srbiji i Rusiji su i slični i različiti.
Kontroverzni evangelista opisao je potresna iskustva iz duhovnog sveta, patnje duša onih koji su prerano napustili ovaj svet i najavio da će 2025. godina biti "godina vaskrsenja", a njegova priča izazvala je rasprave u verskim i javnim krugovima.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Rakitina želja je da ovu deonicu pređe od 23. decembra do 25. januara.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Na slavu, kao gosti, dolaze svi koji žive na Svetoj gori, dok ostali dolaze samo ako budu pozvani.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Običaji za najradosniji hrišćanski praznik kod pravoslavaca u Srbiji i Rusiji su i slični i različiti.
Kontroverzni evangelista opisao je potresna iskustva iz duhovnog sveta, patnje duša onih koji su prerano napustili ovaj svet i najavio da će 2025. godina biti "godina vaskrsenja", a njegova priča izazvala je rasprave u verskim i javnim krugovima.
Mladi fotograf je postavio poznatu fotografiju patrijarha Pavla u tramvaju tako da se ivice sa fotografije podudaraju sa elementima u realnom prostoru stvarajući efekat mešanja prošlog i sadašnjeg trenutka.
Mladi fotograf je postavio poznatu fotografiju patrijarha Pavla u tramvaju tako da se ivice sa fotografije podudaraju sa elementima u realnom prostoru stvarajući efekat mešanja prošlog i sadašnjeg trenutka.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U porti najveće svetinje Srbije tradicionalno je zapaljen badnjak, dok su osvećenje i crkvene pesme ispunile duše vernika, pripremajući ih za proslavu Rođenja Hristovog.
Povodom najradosnijeg praznika Božića sveštenik Marko Jeftić je za čitaoce portala religija.rs odgovorio je na najčešća pitanja sa kojima se susreći vernici.
Duhovnu radost proslavljajući praznik rođenja Isusa Hrista, sa hilandarskim bratstvom podelili su mnogobrojni poklonici iz Srbije i drugih zemalja.
Pšenica ima jaku simboliku i vezuje se, prema predanju, za roditelja Isusa Hrista, odnosno unosi se u kaću u čast Bogomajci i njenom mužu Josifu.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
