Na božićnoj liturgiji Svetog Jovana Zlotovstoga, u hramovima širom Kosova i Metohije, Srbi su dočekali najradosniji hrišćanski praznik, sa velikom nadom i skromnim željama.
"Da bude mira i sloge, da ljubav pobedi mržnju, a pravda nepravdu", poruka je Srba sa Kosova i Metohije za dan Hristovog rođenja. Iako u ne baš normalnim političkim i bezbednostnim uslovima, oni su Božić proslavili veselo sa nadom u bolje sutra.
Na Božićnoj liturgiji Svetog Jovana Zlotovstoga, u hramovima širom Kosova i Metohije, Srbi su dočekali najradosniji hrišćanski praznik, sa velikom nadom i skromnim željama.
- Poželala bih da prvo budemo svi zdravi, da budemo srećni, da budemo zadovoljni, ali i da budemo jedinstveni i složni. I da tom slogom i tim jedinstvom sačuvamo našu svetu zemlju, Bogom danu i da sačuvamo i nastavimo onako kako su naši nama ostavili - rekla je Aleksandra Mihajlović meštanka Bodovca.
Nebojša Simić iz Gračanice podvlači da Srbi sa Kosova i Metohije očekuju prvenstveno mir i ništa više.
- Dosta je bilo svega ovoga, znamo šta sa nama se sve događa u zadnjih godinu dana i više. Samo želim mira, naravno i zdravlje i puno sreće - istako je Simić.
Sa iskrenim željama za zdravlje i sreću, rano u Božić su na vrata srpskih domova pokucali položajnici, polaznici kako se ovde zovu. I to ne jedan, nego više njih. Ako je polaznik veseo, nameran, kako veruju meštani, slediće dobra godina.
Veruju da da bi rodilo grožđe i dobro ponela pšenica, na Božić mora da bude bogata trpeza. Oko trpeze, u prostoriji ukrašenoj slamom, složni članovi porodice, prijatelji i obavezno komšije sa jedinstvenom porukom poručuju sledeće:
- Šta možemo da poručimo iz Gračanice? Ono što živimo. Budite svoji, verujte sebi, volite ljude oko sebe - rekla je Brankica Kostić iz Gračanice.
U duhu pravoslavne vere, na trgu u Gračanici je lomljena i božićna česnica. Simbol napretka, blagostanja i mira.
- Mir Božiji i Hristos se rodi! To je najbitnija poruka, koja se šalje našem pravoslavnom narodu, ne samo na Kosovo i Metohiji, nego u čitavom svetu. Da živimo u duhu mira, u duhu pravoslavlja i u duhu naše pravoslavne vere - rekla je druga meštanka Gračanice Snežana Perić Bogdanović.
Nepoznate osobe ispisale „UČK“ ispred manastira Banjska, dok vernici i monaštvo osećaju porast nesigurnosti uoči praznika Rođenja Hristovog. Reakcija nadležnih organa izostaje. Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori. U jubilarnoj godini posvećenoj 850. godišnjici rođenja Svetog Save, patrijarhova božićna poslanica osvetljava put jedinstva, ljubavi i bratoljublja, uz apel za mir na Kosovu i Metohiji i podsećanje na značaj poštovanja mladosti i zajedništva. Stotine vernika okupilo se u kosmetskoj svetinji, na liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije, uz poruke nade i mira iz Božićne poslanice patrijarha srpskog.
Printscreen euronews.rs
Aktuelno iz SPC
00:34 | 05.01.2025
PROVOKACIJA NA KOSOVU I METOHIJI PRED PRAZNIK ROĐENJA HRISTOVOG: Novo skrnavljenje srpske svetinje
Duhovna riznica
13:21 | 05.01.2025
KAKO SE SEČE BADNJAK I UNOSI U DOM: Običaji koji povezuju generacije i slave dolazak božićne svetlosti i radosti
Duhovna riznica
13:45 | 06.01.2025
"BUDIMO DOSTOJNI NASLEDNICI SVETOG SAVE, A NE KAINA": Božićna poslanica patrijarha srpskog Porfirija (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
21:47 | 07.01.2025
POGLEDAJTE KAKO JE PROSLAVLJEN BOŽIĆ U SRCU KOSOVA: Praznik vere i nade u Manastiru Gračanica (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Priča o ovom Hristovom učeniku, jednom od Sedamdesetorice odabranih, podseća nas na krštenje kneza Avgara, posle kojeg je potpuno ozdravio, i na grad Edesu koji je postao prvi hrišćanski centar.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Na obali između Herceg Novog i Prevlake verni su se okupili u jedinstvenom molitvenom pohodu, prisećajući se mučenika i istorije svetinje, ali i svedočili da se Božije ime proslavlja i sa mora i sa gora.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Na liturgiji u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, episkop novobrdski podsetio vernike da je svako dobro delo dar Božji i da istinsko bogatstvo vere leži u jednostavnosti i oproštaju.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Reč je o raju u kojem su Adam i Eva živeli bezbrižno, sve dok ih zmija nije prevarila i navela Evu da zagrize jabuku sa tzv. Drva znanja
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
