Crkvena tipik u pravoslavlju jasno određuje šta se prema bogoslužbenim knjigama stavlja u kovčeg pokojnika.
U mnogim krajevima Srbije uz smrt bližnjeg vezuju se brojni običaji koji se prenose sa generacije na generaciju.
Kada neko premine, porodica i rodbina često u kovčeg polažu razne predmete za koje veruju da imaju simbolično značenje ili predstavljaju poslednji znak pažnje prema pokojniku.
Tako se u nekim krajevima u sanduk stavljaju lične stvari koje je pokojnik voleo - sat, maramica, fotografija, krst, brojanica ili komad odeće. Ponegde se u kovčeg stavljaju i velike svote novca, komad hleba ili rakija, kao deo starijih narodnih verovanja koja su se zadržala u pojedinim sredinama.
U nekim porodicama uz pokojnika se polaže i mala torbica sa ličnim predmetima, cigarete, omiljena knjiga ili čak predmeti koji su bili deo svakodnevnog života preminulog.
Ovakvi običaji deo su narodnog nasleđa i razlikuju se od kraja do kraja, pa se često može videti da svaka porodica ima sopstveni način na koji ispraća svog bližnjeg.
Ipak, crkvena praksa u pravoslavlju jasno određuje šta se prema bogoslužbenim knjigama stavlja u kovčeg pokojnika.
Shutterstock
U sanduk pokojnika trebalo bi staviti dve stvari - venčić i ikonu Hrista
O tome govori Trebnik, liturgijska knjiga u kojoj su propisana pravila za opelo i pogreb vernika. Prema tom poretku, određeni predmeti imaju isključivo duhovno i simbolično značenje i jedino bi njih trebalo staviti u kovčeg pokojnika.
- U ruke monaha i mirjana stavlja se ikona Hrista Spasitelja, kao znak da su Njemu predali svoju dušu. Pre polaganja tela u kovčeg, kako samo telo, tako i kovčeg, spolja i iznutra, krope se svetom vodom. Na čelo pokojnika polaže se venčić sa predstavom Gospoda Isusa Hrista, Bogomajke i Preteče, kao i tekstom "Trisvete pesme".
Venčić označava, kako je navedeno, da je umrli vojnik Hristov, koji je časno ostavio polje podviga.
- Telo pokojnika se odozgo pokriva sveštenim pokrovom, u znak toga da se umrli, kao verujući i osvećen Svetim Tajnama, nalazi pod pokroviteljstvom Hristovim.“
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
