Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Porodica Ivanović iz Paraćina uradila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori. Umetnik Zoran Ivanović sa decom, već je uradio mozaik sa likom Svetog kralja Stefana Milutina koji je pre dve godine osveštan na Hilandaru.
Na mozaiku koji će ukrašavati ulaz u Hilandar je scena Vavedenja presvete Bogorodice. Više od milion prirodnih kamenčića, stakla i paste u mozaik su skoro četiri godine slagale ruke umetničke porodice Ivanović.
- Kaže narod a treba mu verovati, ljudi planiraju, a Bog se smeje. Onda kada svevišnji kaže da se to završi,tad se i završava, tako da zaista smo srećni i ja i moje troje dece - kaže Zoran Ivanović.
Puno detalja na trinaest likova koji su prikazani na sceni Vavedenja presvete Bogorodice iziskivali su veliko znanje, trud i vreme. Ivanovići su mozaik radili starom inverznom tehnikom pa se konačna slika videla tek kada je mozaik izliven.
- Odužilo se ali stvarno bilo vredno truda, bilo je jako izazovno ali sada ovo kad vidim ovo finalno završilo se sve,dosta sam emotivna - dodaje Temjana Ivanović iz Paraćina.
- Predivan vanredan osećaj i mene kao žene i kao umetnice što je mojih ruku delo, ostaće tamo vekovima - dodaje Vasilisa Ivanović,iz Paraćina.
Mozaik veličine oko pet kvadrata kako kažu bio je veliki test i izazov i za porodicu u kojoj se prepliću umetnost, duhovnost i snaga zajedništva.
- Ja sam izuzetno ponosan pre svega na svoju porodicu, na put koji smo prešli kao jedno,možda smo krenuli kao individue,ali smo ovo završili kao jedno telo - kaže Temjan.
Potomci loze Nemanjića kažu da im je neizmerna čast što će njihovo delo krasiti zidove Hilandara. Pre no što krene put Svete Gore, mozaik je bio izložen u Paraćinu, kako bi mogli da ga vide i oni kojima je dalek put do Hilandara.
Manastirska slava
Youtube/WORLD OF ADVENTURES
Hilandarski monasi
Inače simbolika mozaika koji porodica Ivanović poklanja Hilandaru je višestruka, budući da je Vavedenje Presvete Bogorodice slava manastira Hilandar.
Kao i u prethodne 826 godine, manastir Hilandar proslavlja praznik Vavedenje koji simbolizuje dolazak Bogorodice u hram.
Do danas, kada je u pitanjumanastirska slava Hilandara, malo toga se promenilo, a više detalja o tome pročitajte u odvojenom tekstu.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
