Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Porodica Ivanović iz Paraćina uradila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori. Umetnik Zoran Ivanović sa decom, već je uradio mozaik sa likom Svetog kralja Stefana Milutina koji je pre dve godine osveštan na Hilandaru.
Na mozaiku koji će ukrašavati ulaz u Hilandar je scena Vavedenja presvete Bogorodice. Više od milion prirodnih kamenčića, stakla i paste u mozaik su skoro četiri godine slagale ruke umetničke porodice Ivanović.
- Kaže narod a treba mu verovati, ljudi planiraju, a Bog se smeje. Onda kada svevišnji kaže da se to završi,tad se i završava, tako da zaista smo srećni i ja i moje troje dece - kaže Zoran Ivanović.
Puno detalja na trinaest likova koji su prikazani na sceni Vavedenja presvete Bogorodice iziskivali su veliko znanje, trud i vreme. Ivanovići su mozaik radili starom inverznom tehnikom pa se konačna slika videla tek kada je mozaik izliven.
- Odužilo se ali stvarno bilo vredno truda, bilo je jako izazovno ali sada ovo kad vidim ovo finalno završilo se sve,dosta sam emotivna - dodaje Temjana Ivanović iz Paraćina.
- Predivan vanredan osećaj i mene kao žene i kao umetnice što je mojih ruku delo, ostaće tamo vekovima - dodaje Vasilisa Ivanović,iz Paraćina.
Mozaik veličine oko pet kvadrata kako kažu bio je veliki test i izazov i za porodicu u kojoj se prepliću umetnost, duhovnost i snaga zajedništva.
- Ja sam izuzetno ponosan pre svega na svoju porodicu, na put koji smo prešli kao jedno,možda smo krenuli kao individue,ali smo ovo završili kao jedno telo - kaže Temjan.
Potomci loze Nemanjića kažu da im je neizmerna čast što će njihovo delo krasiti zidove Hilandara. Pre no što krene put Svete Gore, mozaik je bio izložen u Paraćinu, kako bi mogli da ga vide i oni kojima je dalek put do Hilandara.
Manastirska slava
Youtube/WORLD OF ADVENTURES
Hilandarski monasi
Inače simbolika mozaika koji porodica Ivanović poklanja Hilandaru je višestruka, budući da je Vavedenje Presvete Bogorodice slava manastira Hilandar.
Kao i u prethodne 826 godine, manastir Hilandar proslavlja praznik Vavedenje koji simbolizuje dolazak Bogorodice u hram.
Do danas, kada je u pitanjumanastirska slava Hilandara, malo toga se promenilo, a više detalja o tome pročitajte u odvojenom tekstu.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Zaboravite na sate sušenja u rerni — uz samo jedno jaje, malo šećera i mikrotalasnu rernu, dobićete savršeno hrskave zalogaje koji podsećaju na bakin dom i onu tihu sreću nedeljnih popodneva.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
