Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Porodica Ivanović iz Paraćina uradila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori. Umetnik Zoran Ivanović sa decom, već je uradio mozaik sa likom Svetog kralja Stefana Milutina koji je pre dve godine osveštan na Hilandaru.
Na mozaiku koji će ukrašavati ulaz u Hilandar je scena Vavedenja presvete Bogorodice. Više od milion prirodnih kamenčića, stakla i paste u mozaik su skoro četiri godine slagale ruke umetničke porodice Ivanović.
- Kaže narod a treba mu verovati, ljudi planiraju, a Bog se smeje. Onda kada svevišnji kaže da se to završi,tad se i završava, tako da zaista smo srećni i ja i moje troje dece - kaže Zoran Ivanović.
Puno detalja na trinaest likova koji su prikazani na sceni Vavedenja presvete Bogorodice iziskivali su veliko znanje, trud i vreme. Ivanovići su mozaik radili starom inverznom tehnikom pa se konačna slika videla tek kada je mozaik izliven.
- Odužilo se ali stvarno bilo vredno truda, bilo je jako izazovno ali sada ovo kad vidim ovo finalno završilo se sve,dosta sam emotivna - dodaje Temjana Ivanović iz Paraćina.
- Predivan vanredan osećaj i mene kao žene i kao umetnice što je mojih ruku delo, ostaće tamo vekovima - dodaje Vasilisa Ivanović,iz Paraćina.
Mozaik veličine oko pet kvadrata kako kažu bio je veliki test i izazov i za porodicu u kojoj se prepliću umetnost, duhovnost i snaga zajedništva.
- Ja sam izuzetno ponosan pre svega na svoju porodicu, na put koji smo prešli kao jedno,možda smo krenuli kao individue,ali smo ovo završili kao jedno telo - kaže Temjan.
Potomci loze Nemanjića kažu da im je neizmerna čast što će njihovo delo krasiti zidove Hilandara. Pre no što krene put Svete Gore, mozaik je bio izložen u Paraćinu, kako bi mogli da ga vide i oni kojima je dalek put do Hilandara.
Manastirska slava
Youtube/WORLD OF ADVENTURES
Hilandarski monasi
Inače simbolika mozaika koji porodica Ivanović poklanja Hilandaru je višestruka, budući da je Vavedenje Presvete Bogorodice slava manastira Hilandar.
Kao i u prethodne 826 godine, manastir Hilandar proslavlja praznik Vavedenje koji simbolizuje dolazak Bogorodice u hram.
Do danas, kada je u pitanjumanastirska slava Hilandara, malo toga se promenilo, a više detalja o tome pročitajte u odvojenom tekstu.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
