Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Porodica Ivanović iz Paraćina uradila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori. Umetnik Zoran Ivanović sa decom, već je uradio mozaik sa likom Svetog kralja Stefana Milutina koji je pre dve godine osveštan na Hilandaru.
Na mozaiku koji će ukrašavati ulaz u Hilandar je scena Vavedenja presvete Bogorodice. Više od milion prirodnih kamenčića, stakla i paste u mozaik su skoro četiri godine slagale ruke umetničke porodice Ivanović.
- Kaže narod a treba mu verovati, ljudi planiraju, a Bog se smeje. Onda kada svevišnji kaže da se to završi,tad se i završava, tako da zaista smo srećni i ja i moje troje dece - kaže Zoran Ivanović.
Puno detalja na trinaest likova koji su prikazani na sceni Vavedenja presvete Bogorodice iziskivali su veliko znanje, trud i vreme. Ivanovići su mozaik radili starom inverznom tehnikom pa se konačna slika videla tek kada je mozaik izliven.
- Odužilo se ali stvarno bilo vredno truda, bilo je jako izazovno ali sada ovo kad vidim ovo finalno završilo se sve,dosta sam emotivna - dodaje Temjana Ivanović iz Paraćina.
- Predivan vanredan osećaj i mene kao žene i kao umetnice što je mojih ruku delo, ostaće tamo vekovima - dodaje Vasilisa Ivanović,iz Paraćina.
Mozaik veličine oko pet kvadrata kako kažu bio je veliki test i izazov i za porodicu u kojoj se prepliću umetnost, duhovnost i snaga zajedništva.
- Ja sam izuzetno ponosan pre svega na svoju porodicu, na put koji smo prešli kao jedno,možda smo krenuli kao individue,ali smo ovo završili kao jedno telo - kaže Temjan.
Potomci loze Nemanjića kažu da im je neizmerna čast što će njihovo delo krasiti zidove Hilandara. Pre no što krene put Svete Gore, mozaik je bio izložen u Paraćinu, kako bi mogli da ga vide i oni kojima je dalek put do Hilandara.
Manastirska slava
Youtube/WORLD OF ADVENTURES
Hilandarski monasi
Inače simbolika mozaika koji porodica Ivanović poklanja Hilandaru je višestruka, budući da je Vavedenje Presvete Bogorodice slava manastira Hilandar.
Kao i u prethodne 826 godine, manastir Hilandar proslavlja praznik Vavedenje koji simbolizuje dolazak Bogorodice u hram.
Do danas, kada je u pitanjumanastirska slava Hilandara, malo toga se promenilo, a više detalja o tome pročitajte u odvojenom tekstu.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
