Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Porodica Ivanović iz Paraćina uradila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori. Umetnik Zoran Ivanović sa decom, već je uradio mozaik sa likom Svetog kralja Stefana Milutina koji je pre dve godine osveštan na Hilandaru.
Na mozaiku koji će ukrašavati ulaz u Hilandar je scena Vavedenja presvete Bogorodice. Više od milion prirodnih kamenčića, stakla i paste u mozaik su skoro četiri godine slagale ruke umetničke porodice Ivanović.
- Kaže narod a treba mu verovati, ljudi planiraju, a Bog se smeje. Onda kada svevišnji kaže da se to završi,tad se i završava, tako da zaista smo srećni i ja i moje troje dece - kaže Zoran Ivanović.
Puno detalja na trinaest likova koji su prikazani na sceni Vavedenja presvete Bogorodice iziskivali su veliko znanje, trud i vreme. Ivanovići su mozaik radili starom inverznom tehnikom pa se konačna slika videla tek kada je mozaik izliven.
- Odužilo se ali stvarno bilo vredno truda, bilo je jako izazovno ali sada ovo kad vidim ovo finalno završilo se sve,dosta sam emotivna - dodaje Temjana Ivanović iz Paraćina.
- Predivan vanredan osećaj i mene kao žene i kao umetnice što je mojih ruku delo, ostaće tamo vekovima - dodaje Vasilisa Ivanović,iz Paraćina.
Mozaik veličine oko pet kvadrata kako kažu bio je veliki test i izazov i za porodicu u kojoj se prepliću umetnost, duhovnost i snaga zajedništva.
- Ja sam izuzetno ponosan pre svega na svoju porodicu, na put koji smo prešli kao jedno,možda smo krenuli kao individue,ali smo ovo završili kao jedno telo - kaže Temjan.
Potomci loze Nemanjića kažu da im je neizmerna čast što će njihovo delo krasiti zidove Hilandara. Pre no što krene put Svete Gore, mozaik je bio izložen u Paraćinu, kako bi mogli da ga vide i oni kojima je dalek put do Hilandara.
Manastirska slava
Youtube/WORLD OF ADVENTURES
Hilandarski monasi
Inače simbolika mozaika koji porodica Ivanović poklanja Hilandaru je višestruka, budući da je Vavedenje Presvete Bogorodice slava manastira Hilandar.
Kao i u prethodne 826 godine, manastir Hilandar proslavlja praznik Vavedenje koji simbolizuje dolazak Bogorodice u hram.
Do danas, kada je u pitanjumanastirska slava Hilandara, malo toga se promenilo, a više detalja o tome pročitajte u odvojenom tekstu.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje po starom kalendaru i Prepodobnog Makarija Egipatskog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svetih mučenika Marija i Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
