ZNATE LI KOLIKO JE NEKADA BILO MONAHA NA SVETOJ GORI? Istoričar Milenković otkrio zašto su srpske kelije pripale Grcima

Sveta gora je mesto na kom se monasi neprestano mole duže od 1.000 godina i svaki deo ovog poluostrva ispreda priču o određenom istorijskom periodu.

Kako je naveo Dušan Milovanović, istoričar, i vrsni poznavalac Svete gore, na putu do Hilandara nalaze se brojne kelije.

- Na putu ćemo naići na nekoliko grčkih kelija, koje su u starini bile sprske i date su u najam Grcima, za simboličnu sumu od jedne drahme. To je učinjeno zato što je važno da se svetinja sačuva, a ne da se od nje zaradi - istakao je jednom prilikom istoričar.

On primerom iz prošlosti ilustruje razlog postojanja velikog broja kelija na svetom tlu, pojašnjavajući da je samo sprski manastir Hilandar nekada imao daleko brojniju monašku porodicu.

youtube/Задужбина Хиландара

 

Upoređujući monaški život u 19. veku jasno pokazuje da je interesovanje za odlazak u Bogorodičin vrt, kako još i zovu Svetu goru, opalo.

- U jednom trenutku je na Svetoj gori bilo preko 250 kelija, a bratstvo manastira Hilandara je imao preko 800 monaha, govorim o periodu 18. veka, a danas ih je tek 70-ak - naveo je  Milovanović. 

Pominje i znanu keliju, koja je starija i od datuma kada je Sveti Sava došao na Svetu Goru, gde je uz pomoć donacija svoga  oca - Svetog Simeona podigao sprskom narodu manastir Hilandar.

- Bila je jedna čuvena kelija iz vremena Svetog Save, verovatno i starija, koja se zove kelija Svete Trojice. U toj keliji je živeo čuveni Domentijan, koji je napisao žitije Svetog Save i Svetog Simeona. Takođe, treba reći i da je tu nađena najstarija freska krajem 70-ih godina ovog veka. Freska je konzervisana i prenesena u riznicu manastira Hilandara, a datira od perioda približno 1.230 godine - ispričao je Dušan Milovanović, istoričar.

Wikimedia/P.Cikovac/Miskomi. Printscreen

 

Na jednom mestu je Sveti Sava napisao da ne gradi Hilandar sebe radi, već zbog svoga naroda, jer gde će se sveštenstvo bolje obučiti nego na Svetoj gori i odakle će lepše dogmu u Srbiju preneti nego sa Svete gore. Podignut kao obrazovni centar, Hilandar i danas projektuje duboku predanost molitvi i zrači moćne energije, kako su i zamisli njegovi graditelji, Stefan Nemanja i sin mu Sava, srpski svetitelji.

Poznati istoričar je jednom prilikom ispričao i zašto je sprski narod svoje svetilište dobio van granica države Srbije.

- Vladika Nikolaj prvi je započeo mnoge velike srpske priče, pa je postavio i pitanje zašto su Srbi gradili preko granice svoje zemlje, a pri tome nisu izražavali nikakve teritorijalne pretenzije. Gradili su u Jerusalimu, na Sinajskoj gori, u Solunu i na mnogo drugih mesta, što je bio izraz potrebe da što više i što dalje šire dobru vest o dobrim namerama njihovog naroda. Ostavljali su tako trag u vremenu, upisivali se u Hristovu knjigu vremena. Na Kosovu i Metohiji bilo je više od 2.500 spomenika te vrste, saglasno vizantijskom idealu da čovek na zemlji, kako se okrene u krug, svuda mora da vidi krst na kupoli hrama - rekao je tada Dušan Milovanović, a prenela "Politika".

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara