Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Badnji dan, dan iščekivanja rođenja Spasitelja, slavi se širom sveta u različitim hrišćanskim tradicijama, ali na dva različita datuma – 24. decembra po Gregorijanskom kalendaru i 6. januara po Julijanskom kalendaru. Ova razlika u datumu ne umanjuje duhovnu dubinu i značaj praznika, već oslikava bogatstvo hrišćanskih običaja i kalendarskih tradicija.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića ponoćnom misom
Badnji dan 24. decembra slavi se u crkvama koje slede Gregorijanski kalendar, među kojima su:
Rimokatolička crkva
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića večernjom misom ponoćkom, koja simbolizuje trenutak rođenja Hristovog. Domovi vernika ispunjeni su toplinom jaslica, svećama i porodičnim okupljanjima.
Protestantske crkve
Mnoge protestantske denominacije, uključujući luterane, anglikance i reformisane crkve, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. Ova svetkovina obeležava se bogosluženjima, pesmama božićnih himni i čitanjem evanđelja o rođenju Hristovom.
Anglikanska zajednica
U anglikanskim zajednicama širom sveta, večernje službe i procesije sa svećama nose poseban značaj. Običaj je da se na ovaj dan organizuju humanitarne aktivnosti, kako bi duh Božića dosegao i one u nevolji.
Grkokatoličke crkve
Grkokatolici, naročito u zapadnim zemljama, takođe obeležavaju Badnji dan 24. decembra, kombinujući pravoslavne liturgijske elemente sa kalendarskom tradicijom katoličanstva.
Pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar
Neke pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar, kao što su Carigradska patrijaršija, Grčka, Bugarska, Rumunska i druge pravoslavne crkve, a od prošle godine I nekanonska Pravoslavna crkva ukrajine, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. One su zadržale pravoslavne liturgijske običaje, ali prate Novojulijanski kalendar, koji je usklađen sa Gregorijanskim.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz Rođenja Hristovog
S druge strane, pravoslavne crkve koje slede Julijanski kalendar, uključujući Srpsku, Rusku, Jerusalimsku i Gruzijsku crkvu, Badnji dan slave 6. januara. Na ovaj datum vezani su posebni običaji, poput paljenja badnjaka, unošenja slame u domove i molitvenih sabranja koja pripremaju vernike za Božić.
Bez obzira na razliku u datumima, Badnji dan nosi istu suštinsku poruku: poziv na mir, ljubav i praštanje. Ovaj dan podseća vernike na smirenost i skromnost kojom je obeleženo rođenje Hristovo, te na važnost duhovne pripreme kroz molitvu, post i činjenje dobrih dela.
Iako različiti datumi proslave Badnjeg dana odražavaju istorijske i liturgijske razlike među hrišćanima, oni istovremeno ukazuju na jedinstvo vere u Onoga koji je došao da svet spase. U srcima vernika, Badnji dan ostaje trenutak duhovnog okupljanja, nade i spasenja, bez obzira na to da li se obeležava 24. decembra ili 6. januara.
Neka svima Badnji dan bude svetkovina ljubavi i mira, u čijem je centru Bogomladenačka radost.
Kao što u našim crkvama više ne postoje vratari, koji bi u hram propuštali samo pravoslavne, tako i u katoličku crkvu mogu ulaziti i pravoslavni, pa čak i za vreme mise. Međutim, razlika je između prisustvovanja misi i zajedničkog moljenja , govorio je otac Dušan.
Carigradski patrijarh u svojoj božićnoj poslanici ističe fundamentalni značaj Ovaploćenja Božje Reči kao događaja egzistencijalnog učešća u božanskoj ikonomiji. Ističe da Božić nije samo emocionalni opit. već preobražavajući ulazak na put bogoslovlja kroz blagodat.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Verni narod se sabrao u Hramu Svete prepodobne Paraskeve, dok je mitropolit mileševski Atanasije pozivao vernike da u kriznim vremenima jačaju u veri i predaju Gospodu svoje misli i dela.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Basara nas vodi kroz složene transformacije Božića u društvu, od praznika proslavljenog u tišini komunizma i socijalizma, do njegovog današnjeg konzumističkog i površnog tumačenja, ukazujući na duhovne praznine i poziv na dublje razumevanje Hristovog rođenja.
U vremenu kada se praznična atmosfera često svodi na spoljašnje obeležja, svetogorski starac Pajsije često nas je podsečao na unutrašnju pripremu, pozivajući nas da Božić doživimo kao duhovno čudo koje nas spaja sa Bogom.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski pozvao je na radost i veru u spasenje kroz Hristovu ljubav, ističući da se svet može očuvati samo Jevanđeljem i Božijim prisustvom.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
