Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Badnji dan, dan iščekivanja rođenja Spasitelja, slavi se širom sveta u različitim hrišćanskim tradicijama, ali na dva različita datuma – 24. decembra po Gregorijanskom kalendaru i 6. januara po Julijanskom kalendaru. Ova razlika u datumu ne umanjuje duhovnu dubinu i značaj praznika, već oslikava bogatstvo hrišćanskih običaja i kalendarskih tradicija.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića ponoćnom misom
Badnji dan 24. decembra slavi se u crkvama koje slede Gregorijanski kalendar, među kojima su:
Rimokatolička crkva
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića večernjom misom ponoćkom, koja simbolizuje trenutak rođenja Hristovog. Domovi vernika ispunjeni su toplinom jaslica, svećama i porodičnim okupljanjima.
Protestantske crkve
Mnoge protestantske denominacije, uključujući luterane, anglikance i reformisane crkve, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. Ova svetkovina obeležava se bogosluženjima, pesmama božićnih himni i čitanjem evanđelja o rođenju Hristovom.
Anglikanska zajednica
U anglikanskim zajednicama širom sveta, večernje službe i procesije sa svećama nose poseban značaj. Običaj je da se na ovaj dan organizuju humanitarne aktivnosti, kako bi duh Božića dosegao i one u nevolji.
Grkokatoličke crkve
Grkokatolici, naročito u zapadnim zemljama, takođe obeležavaju Badnji dan 24. decembra, kombinujući pravoslavne liturgijske elemente sa kalendarskom tradicijom katoličanstva.
Pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar
Neke pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar, kao što su Carigradska patrijaršija, Grčka, Bugarska, Rumunska i druge pravoslavne crkve, a od prošle godine I nekanonska Pravoslavna crkva ukrajine, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. One su zadržale pravoslavne liturgijske običaje, ali prate Novojulijanski kalendar, koji je usklađen sa Gregorijanskim.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz Rođenja Hristovog
S druge strane, pravoslavne crkve koje slede Julijanski kalendar, uključujući Srpsku, Rusku, Jerusalimsku i Gruzijsku crkvu, Badnji dan slave 6. januara. Na ovaj datum vezani su posebni običaji, poput paljenja badnjaka, unošenja slame u domove i molitvenih sabranja koja pripremaju vernike za Božić.
Bez obzira na razliku u datumima, Badnji dan nosi istu suštinsku poruku: poziv na mir, ljubav i praštanje. Ovaj dan podseća vernike na smirenost i skromnost kojom je obeleženo rođenje Hristovo, te na važnost duhovne pripreme kroz molitvu, post i činjenje dobrih dela.
Iako različiti datumi proslave Badnjeg dana odražavaju istorijske i liturgijske razlike među hrišćanima, oni istovremeno ukazuju na jedinstvo vere u Onoga koji je došao da svet spase. U srcima vernika, Badnji dan ostaje trenutak duhovnog okupljanja, nade i spasenja, bez obzira na to da li se obeležava 24. decembra ili 6. januara.
Neka svima Badnji dan bude svetkovina ljubavi i mira, u čijem je centru Bogomladenačka radost.
Kao što u našim crkvama više ne postoje vratari, koji bi u hram propuštali samo pravoslavne, tako i u katoličku crkvu mogu ulaziti i pravoslavni, pa čak i za vreme mise. Međutim, razlika je između prisustvovanja misi i zajedničkog moljenja , govorio je otac Dušan.
Carigradski patrijarh u svojoj božićnoj poslanici ističe fundamentalni značaj Ovaploćenja Božje Reči kao događaja egzistencijalnog učešća u božanskoj ikonomiji. Ističe da Božić nije samo emocionalni opit. već preobražavajući ulazak na put bogoslovlja kroz blagodat.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Basara nas vodi kroz složene transformacije Božića u društvu, od praznika proslavljenog u tišini komunizma i socijalizma, do njegovog današnjeg konzumističkog i površnog tumačenja, ukazujući na duhovne praznine i poziv na dublje razumevanje Hristovog rođenja.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
