Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Badnji dan, dan iščekivanja rođenja Spasitelja, slavi se širom sveta u različitim hrišćanskim tradicijama, ali na dva različita datuma – 24. decembra po Gregorijanskom kalendaru i 6. januara po Julijanskom kalendaru. Ova razlika u datumu ne umanjuje duhovnu dubinu i značaj praznika, već oslikava bogatstvo hrišćanskih običaja i kalendarskih tradicija.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića ponoćnom misom
Badnji dan 24. decembra slavi se u crkvama koje slede Gregorijanski kalendar, među kojima su:
Rimokatolička crkva
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića večernjom misom ponoćkom, koja simbolizuje trenutak rođenja Hristovog. Domovi vernika ispunjeni su toplinom jaslica, svećama i porodičnim okupljanjima.
Protestantske crkve
Mnoge protestantske denominacije, uključujući luterane, anglikance i reformisane crkve, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. Ova svetkovina obeležava se bogosluženjima, pesmama božićnih himni i čitanjem evanđelja o rođenju Hristovom.
Anglikanska zajednica
U anglikanskim zajednicama širom sveta, večernje službe i procesije sa svećama nose poseban značaj. Običaj je da se na ovaj dan organizuju humanitarne aktivnosti, kako bi duh Božića dosegao i one u nevolji.
Grkokatoličke crkve
Grkokatolici, naročito u zapadnim zemljama, takođe obeležavaju Badnji dan 24. decembra, kombinujući pravoslavne liturgijske elemente sa kalendarskom tradicijom katoličanstva.
Pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar
Neke pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar, kao što su Carigradska patrijaršija, Grčka, Bugarska, Rumunska i druge pravoslavne crkve, a od prošle godine I nekanonska Pravoslavna crkva ukrajine, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. One su zadržale pravoslavne liturgijske običaje, ali prate Novojulijanski kalendar, koji je usklađen sa Gregorijanskim.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz Rođenja Hristovog
S druge strane, pravoslavne crkve koje slede Julijanski kalendar, uključujući Srpsku, Rusku, Jerusalimsku i Gruzijsku crkvu, Badnji dan slave 6. januara. Na ovaj datum vezani su posebni običaji, poput paljenja badnjaka, unošenja slame u domove i molitvenih sabranja koja pripremaju vernike za Božić.
Bez obzira na razliku u datumima, Badnji dan nosi istu suštinsku poruku: poziv na mir, ljubav i praštanje. Ovaj dan podseća vernike na smirenost i skromnost kojom je obeleženo rođenje Hristovo, te na važnost duhovne pripreme kroz molitvu, post i činjenje dobrih dela.
Iako različiti datumi proslave Badnjeg dana odražavaju istorijske i liturgijske razlike među hrišćanima, oni istovremeno ukazuju na jedinstvo vere u Onoga koji je došao da svet spase. U srcima vernika, Badnji dan ostaje trenutak duhovnog okupljanja, nade i spasenja, bez obzira na to da li se obeležava 24. decembra ili 6. januara.
Neka svima Badnji dan bude svetkovina ljubavi i mira, u čijem je centru Bogomladenačka radost.
Kao što u našim crkvama više ne postoje vratari, koji bi u hram propuštali samo pravoslavne, tako i u katoličku crkvu mogu ulaziti i pravoslavni, pa čak i za vreme mise. Međutim, razlika je između prisustvovanja misi i zajedničkog moljenja , govorio je otac Dušan.
Carigradski patrijarh u svojoj božićnoj poslanici ističe fundamentalni značaj Ovaploćenja Božje Reči kao događaja egzistencijalnog učešća u božanskoj ikonomiji. Ističe da Božić nije samo emocionalni opit. već preobražavajući ulazak na put bogoslovlja kroz blagodat.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Od sejanja žita na Svetu Barbaru do svečane ponoćne mise – simboli vere, nade i ljubavi na katoličkom Badnjem danu oslikavaju put ka Božiću, donoseći radost porodicama i toplinu domovima.
Ne postoji greh koji može pobediti Božju milost. Svi gresi svih ljudi zajedno ne mogu se uporediti sa dubinom Božijeg milosrđa. Božija milost nas spašava besplatno
Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ne postoji greh koji može pobediti Božju milost. Svi gresi svih ljudi zajedno ne mogu se uporediti sa dubinom Božijeg milosrđa. Božija milost nas spašava besplatno
Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Malo ko zna da služba krštenja započinje molitvama protiv nečistih sila. Kako izgleda ovaj deo obreda i zašto je važan čak i kada se krštavaju novorođenčad?
Malo ko zna da služba krštenja započinje molitvama protiv nečistih sila. Kako izgleda ovaj deo obreda i zašto je važan čak i kada se krštavaju novorođenčad?
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Lev Tahor sekta je poznata po ekstremnim praksama i strogom režimu koji nameće svojim sledbenicima. Sekta zagovara brakove dece, primenjuje teške kazne čak i za male prestupe i zahteva da žene i devojčice, čak i one od tri godine, budu potpuno pokrivene haljinama.
Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
