Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Badnji dan, dan iščekivanja rođenja Spasitelja, slavi se širom sveta u različitim hrišćanskim tradicijama, ali na dva različita datuma – 24. decembra po Gregorijanskom kalendaru i 6. januara po Julijanskom kalendaru. Ova razlika u datumu ne umanjuje duhovnu dubinu i značaj praznika, već oslikava bogatstvo hrišćanskih običaja i kalendarskih tradicija.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića ponoćnom misom
Badnji dan 24. decembra slavi se u crkvama koje slede Gregorijanski kalendar, među kojima su:
Rimokatolička crkva
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića večernjom misom ponoćkom, koja simbolizuje trenutak rođenja Hristovog. Domovi vernika ispunjeni su toplinom jaslica, svećama i porodičnim okupljanjima.
Protestantske crkve
Mnoge protestantske denominacije, uključujući luterane, anglikance i reformisane crkve, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. Ova svetkovina obeležava se bogosluženjima, pesmama božićnih himni i čitanjem evanđelja o rođenju Hristovom.
Anglikanska zajednica
U anglikanskim zajednicama širom sveta, večernje službe i procesije sa svećama nose poseban značaj. Običaj je da se na ovaj dan organizuju humanitarne aktivnosti, kako bi duh Božića dosegao i one u nevolji.
Grkokatoličke crkve
Grkokatolici, naročito u zapadnim zemljama, takođe obeležavaju Badnji dan 24. decembra, kombinujući pravoslavne liturgijske elemente sa kalendarskom tradicijom katoličanstva.
Pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar
Neke pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar, kao što su Carigradska patrijaršija, Grčka, Bugarska, Rumunska i druge pravoslavne crkve, a od prošle godine I nekanonska Pravoslavna crkva ukrajine, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. One su zadržale pravoslavne liturgijske običaje, ali prate Novojulijanski kalendar, koji je usklađen sa Gregorijanskim.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz Rođenja Hristovog
S druge strane, pravoslavne crkve koje slede Julijanski kalendar, uključujući Srpsku, Rusku, Jerusalimsku i Gruzijsku crkvu, Badnji dan slave 6. januara. Na ovaj datum vezani su posebni običaji, poput paljenja badnjaka, unošenja slame u domove i molitvenih sabranja koja pripremaju vernike za Božić.
Bez obzira na razliku u datumima, Badnji dan nosi istu suštinsku poruku: poziv na mir, ljubav i praštanje. Ovaj dan podseća vernike na smirenost i skromnost kojom je obeleženo rođenje Hristovo, te na važnost duhovne pripreme kroz molitvu, post i činjenje dobrih dela.
Iako različiti datumi proslave Badnjeg dana odražavaju istorijske i liturgijske razlike među hrišćanima, oni istovremeno ukazuju na jedinstvo vere u Onoga koji je došao da svet spase. U srcima vernika, Badnji dan ostaje trenutak duhovnog okupljanja, nade i spasenja, bez obzira na to da li se obeležava 24. decembra ili 6. januara.
Neka svima Badnji dan bude svetkovina ljubavi i mira, u čijem je centru Bogomladenačka radost.
Kao što u našim crkvama više ne postoje vratari, koji bi u hram propuštali samo pravoslavne, tako i u katoličku crkvu mogu ulaziti i pravoslavni, pa čak i za vreme mise. Međutim, razlika je između prisustvovanja misi i zajedničkog moljenja , govorio je otac Dušan.
Carigradski patrijarh u svojoj božićnoj poslanici ističe fundamentalni značaj Ovaploćenja Božje Reči kao događaja egzistencijalnog učešća u božanskoj ikonomiji. Ističe da Božić nije samo emocionalni opit. već preobražavajući ulazak na put bogoslovlja kroz blagodat.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
Eparhija budimljansko-nikšićka uzdignuta na status Mitropolije budimljansko-nikšićke i tu odluku je donio Sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom majskom zasedanju.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Basara nas vodi kroz složene transformacije Božića u društvu, od praznika proslavljenog u tišini komunizma i socijalizma, do njegovog današnjeg konzumističkog i površnog tumačenja, ukazujući na duhovne praznine i poziv na dublje razumevanje Hristovog rođenja.
U vremenu kada se praznična atmosfera često svodi na spoljašnje obeležja, svetogorski starac Pajsije često nas je podsečao na unutrašnju pripremu, pozivajući nas da Božić doživimo kao duhovno čudo koje nas spaja sa Bogom.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski pozvao je na radost i veru u spasenje kroz Hristovu ljubav, ističući da se svet može očuvati samo Jevanđeljem i Božijim prisustvom.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
