Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Badnji dan, dan iščekivanja rođenja Spasitelja, slavi se širom sveta u različitim hrišćanskim tradicijama, ali na dva različita datuma – 24. decembra po Gregorijanskom kalendaru i 6. januara po Julijanskom kalendaru. Ova razlika u datumu ne umanjuje duhovnu dubinu i značaj praznika, već oslikava bogatstvo hrišćanskih običaja i kalendarskih tradicija.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića ponoćnom misom
Badnji dan 24. decembra slavi se u crkvama koje slede Gregorijanski kalendar, među kojima su:
Rimokatolička crkva
Rimokatolici širom sveta 24. decembra započinju proslavu Božića večernjom misom ponoćkom, koja simbolizuje trenutak rođenja Hristovog. Domovi vernika ispunjeni su toplinom jaslica, svećama i porodičnim okupljanjima.
Protestantske crkve
Mnoge protestantske denominacije, uključujući luterane, anglikance i reformisane crkve, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. Ova svetkovina obeležava se bogosluženjima, pesmama božićnih himni i čitanjem evanđelja o rođenju Hristovom.
Anglikanska zajednica
U anglikanskim zajednicama širom sveta, večernje službe i procesije sa svećama nose poseban značaj. Običaj je da se na ovaj dan organizuju humanitarne aktivnosti, kako bi duh Božića dosegao i one u nevolji.
Grkokatoličke crkve
Grkokatolici, naročito u zapadnim zemljama, takođe obeležavaju Badnji dan 24. decembra, kombinujući pravoslavne liturgijske elemente sa kalendarskom tradicijom katoličanstva.
Pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar
Neke pravoslavne crkve koje slede Novojulijanski kalendar, kao što su Carigradska patrijaršija, Grčka, Bugarska, Rumunska i druge pravoslavne crkve, a od prošle godine I nekanonska Pravoslavna crkva ukrajine, proslavljaju Badnji dan 24. decembra. One su zadržale pravoslavne liturgijske običaje, ali prate Novojulijanski kalendar, koji je usklađen sa Gregorijanskim.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz Rođenja Hristovog
S druge strane, pravoslavne crkve koje slede Julijanski kalendar, uključujući Srpsku, Rusku, Jerusalimsku i Gruzijsku crkvu, Badnji dan slave 6. januara. Na ovaj datum vezani su posebni običaji, poput paljenja badnjaka, unošenja slame u domove i molitvenih sabranja koja pripremaju vernike za Božić.
Bez obzira na razliku u datumima, Badnji dan nosi istu suštinsku poruku: poziv na mir, ljubav i praštanje. Ovaj dan podseća vernike na smirenost i skromnost kojom je obeleženo rođenje Hristovo, te na važnost duhovne pripreme kroz molitvu, post i činjenje dobrih dela.
Iako različiti datumi proslave Badnjeg dana odražavaju istorijske i liturgijske razlike među hrišćanima, oni istovremeno ukazuju na jedinstvo vere u Onoga koji je došao da svet spase. U srcima vernika, Badnji dan ostaje trenutak duhovnog okupljanja, nade i spasenja, bez obzira na to da li se obeležava 24. decembra ili 6. januara.
Neka svima Badnji dan bude svetkovina ljubavi i mira, u čijem je centru Bogomladenačka radost.
Kao što u našim crkvama više ne postoje vratari, koji bi u hram propuštali samo pravoslavne, tako i u katoličku crkvu mogu ulaziti i pravoslavni, pa čak i za vreme mise. Međutim, razlika je između prisustvovanja misi i zajedničkog moljenja , govorio je otac Dušan.
Carigradski patrijarh u svojoj božićnoj poslanici ističe fundamentalni značaj Ovaploćenja Božje Reči kao događaja egzistencijalnog učešća u božanskoj ikonomiji. Ističe da Božić nije samo emocionalni opit. već preobražavajući ulazak na put bogoslovlja kroz blagodat.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Dok priče o NLO pojavama i vanzemaljcima preplavljuju internet, arhimandrit Hrizostom poručuje da odgovor nije u senzacijama, već u molitvi i veri u Boga.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Basara nas vodi kroz složene transformacije Božića u društvu, od praznika proslavljenog u tišini komunizma i socijalizma, do njegovog današnjeg konzumističkog i površnog tumačenja, ukazujući na duhovne praznine i poziv na dublje razumevanje Hristovog rođenja.
Dok priče o NLO pojavama i vanzemaljcima preplavljuju internet, arhimandrit Hrizostom poručuje da odgovor nije u senzacijama, već u molitvi i veri u Boga.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Episkopi Stefan i Nikon prisustvovali su prvoj prazničnoj liturgiji patrijarha Šija u Tbilisiju i uručili pismo patrijarha Porfirija o jačanju odnosa dve sestrinske crkve i dva pravoslavna naroda.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
