mediadrumimages/TopFoto / Media Drum World / Profimedia
Basara nas vodi kroz složene transformacije Božića u društvu, od praznika proslavljenog u tišini komunizma i socijalizma, do njegovog današnjeg konzumističkog i površnog tumačenja, ukazujući na duhovne praznine i poziv na dublje razumevanje Hristovog rođenja.
Božić, praznik večne radosti i nade, neprestano nas podseća na dar ljubavi koji smo primili kroz Hristovo rođenje. Ipak, u vremenskim tokovima i društvenim previranjima, način na koji doživljavamo i slavimo ovaj najsvetiji dan često odražava stanje našeg duha i vrednosti zajednice.
Svetislav Basara, svojim prepoznatljivim stilom i oštrim uvidima, u svojoj kolumni o Božiću otkriva slojeve sećanja, nostalgije i kritike, vodeći nas kroz vreme u kojem se svetlost praznika gasila pod teretom ideologije, ali i kroz sadašnjicu u kojoj profanacija preti da ugasi njegovu dubinsku duhovnu dimenziju.
“Iskreno žalim za Badnjim večerima i Božićima iz socijalističkih vremena. „Ljudi posebnog kova“, razumljivo, nisu marili za verske praznike, pa su i Badnji dan i Božić zvanično bili obični, radni dani (osim ako bi se pogodilo da padnu u subotu ili nedelju), a opet – za one koji su ih slavili, uopšte nisu bili obični.
Promo foto
Svetislav Basara
Hrišćanstvu nekako uvek bolje ide kad se na njega popreko gleda i kada je pod pritiskom. Ne treba preterati, pa reći da su u socijalističkoj Jugoslaviji hrišćani proganjani, to ne, tolerisani su, moglo se mirno krštavati, slaviti, ići u crkvu, ali se – u tom slučaju – nije moglo računati na neku naročitu karijeru i uspeh u društvu.
Na porodice i ljude koje su slavile Božić gledalo se kao na relikte prohujalih vremena koji se tvrdoglavo drže starih, marksizmom-lenjinizmom odavno dezavuisanih zabluda.
Smatralo se, pretpostavljam, da će onoga momenta kada poklonici „opijuma za narod“ prirodnom selekcijom nestanu sa lica sveta, zavladati hiljadugodišnje samoupravno carstvo. Zahvaljujući opisanim okolnostima, Božić (a i drugi verski praznici) proslavljao se svečano, ali skromno.
Sve se, međutim, promenilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada su se komunisti, hokus-pokusom pretvoreni u socijaliste, dosetili da pravoslavlje uvrste u korpus sabornih srpskih ideja. Bilo je to – ako se neko još seća – vreme u kome su mošti svetaca nasilno učlanjene u SPS i nosane diljem ondašnje države. Najpre su išli kivoti, ikone i pjesnici, za njima su nadirali tenkovi, borna kola i zastavnici prekonoć unapređeni u pukovnike.
VITALY ARMAND / AFP / Profimedia
Svetislav Basara, svojim prepoznatljivim stilom i oštrim uvidima, u svojoj kolumni o Božiću otkriva slojeve sećanja, nostalgije i kritike
Mnogi ljudi do čijeg mišljenja veoma držim čvrsto veruju da je haos u kome se Srbija ubrzo našla – i u kome se još uvek nalazi – direktna posledica zloupotrebe svetog u krajnje profane ciljeve. Pravoslavlje, do juče prezreno i odbačeno, ubrzano je posrbljenjo, a Srpska pravoslavna crkva je postala “najvažnija institucija srpskog naroda“.
Hristova, dakle, crkva čiji je istorijski smisao posredovanje u izbavljenju od rđave rodovske beskonačnosti, posledične smrtnosti i robovanja zemaljskom, poklekla je (srećom, ne u celini) iskušenju carstva zemaljskog.
U novonastalom ambijentu Božić je postao državni praznik, što je za svaku pohvalu, ali se mnogo štošta izgubilo tokom godina sveopšte profanacije. Sa istim onim udvoričkim, udarničkim i diletantskim žarom, sa kojim su se u nedavnoj prošlosti obrušavali na religiju, naši mediji su počeli da pišu o prazniku Hristovog rođenja.
Razumljivo je da tamo gde nema centra u duhovnom značenju te reči, prevagu dobija ono periferno – banalna etnologija i još banalnije kulinarstvo. Novine su u danima pred Božić prepune recepata za posna jela, sa naglaskom na pijanom šaranu i detaljnim uputstvima o tome gde se i kako se seče badnjak (inače relikt slovenske paganske religije) kojom zgodom obavezno valja popiti vruću rakiju.
Armend NIMANI / AFP / Profimedia
Badnjak, kao jedan od simbola Božića
Tako se u Srba rođenje Božijeg sina proslavlja kao rođenje bilo kog sina, uz piće, krkanluk i sporadičnu pucnjavu. Istina, ovde-onde poneki duhovnik pokuša da u nekoj TV emisiji prozbori neku o duhovnoj i mističnoj dimenziji Hristovog rođenja, ali zato je tu daljinski.
Izgleda da su nastupila vremena u kojima je „ohladnela ljubav mnogih“, a bez te ljubavi (koja nema ničeg zajedničkog sa modernim pojmom „ljubav“) nema ni razumevanja značaja Hristovog rođenja na ovom svetu. Telesno se rađajući u telu device, Isus je poništio posledice praroditeljskog sagrešenja i ponovo uspostavio narušeni sklad.
Mnogima će ova tvrdnja zvučati apsurdno, svet doista ne izgleda nimalo skladno, naprotiv, ali takvo mišljenje proizlazi iz odsustva uvida u celinu slike. Isus jeste rekao „evo, sve novo tvorim“, ali da bi to novo bilo stvoreno, ono staro mora biti uništeno.
I ono se neprestano uništava. Ima mnogo „osetljivih“ duša koje haotičnost svetskih zbivanja i nepojmljiva zla koja iz njih nastaju prilažu kao krunski dokaz o nepostojanju Boga i uzaludnosti Hristovog rođenja. Ni takvi nemaju razloga za brigu jer nas, kažu mistici, Isus spasava čak i protivno našim nadljudskim naporima da se upropastimo. Hristos se rodi!”
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Arhiepiskop i mitropolit mileševski pozvao je na radost i veru u spasenje kroz Hristovu ljubav, ističući da se svet može očuvati samo Jevanđeljem i Božijim prisustvom.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svetog Valerija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo Pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Stotine vernika okupilo se u kosmetskoj svetinji, na liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije, uz poruke nade i mira iz Božićne poslanice patrijarha srpskog.
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo Pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Od prvih zajednica iz vremena Habzburške monarhije do današnjih hramova i desetina hiljada vernika - priča o usponu Pravoslavne crkve u zemlji u kojoj skoro svaka porodica iz Srbije ima nekoga svog.
Fil od vanile, orasi i šerbet čine desert koji se ne razlikuje od mrsnog, a recept monahinje Atanasije Rašić iz Manastira Rukumija već godinama kruži među domaćicama.
