Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Sveta gora pored različite konfiguracije zemljišta poseduje neverovatno raznovrsnu vegetaciju ali i brojne životinjske vrste. Svako ko je boravio na Atosu u vreme Vaskrsa bio je u prilici da doživi dane u kojima priroda svojim bujanjem, čudesnim mirisima i bojama slavi vaskrslog Gospoda.
Predeo pored Hilandara podseća na neke delove šuamdije sa livadama i proplancima prepunim raznovrsne trave i svakojakog cveća, ali je veliki deo svete gore pod šumom i raznovrsnim rastinjem. Na surovim strmim liticama kakvo je na primer Karulja mnogo je kaktusa sa slatkim plodovima koji vekovima hrane isposnike.
Schutterstock
Hilandar
Šume su velikim delom kontinentalne, oko Kareje je mnogo stabala oraha (po njima je Kareja i dobila ime), a dosta je i pitomog kestena. Poklonici su u prilici da pešačeći poluostrvom tokom leta uberu ponešto od začinskog bilja pre svega origano ili lovor. Lovorom se inače o praznicima ukrašavaju svetogorski hramovi u znak slave Hristove.
Na obroncima Atosa može se pronaći i čuveni planinski čaj koji svi rado piju zbog prijatne arome. Šume po Svetoj gori prepune su različitim vrstama pečurki, ali tu je najbolje ne improvizovati ukoliko niste stručnjak za ovu oblast.
Gotovo svi svetogorski manastiri imaju svoje kiparise (čemprese). U Hilandaru dominiraju dva, mada ih je u skorijoj istoriji bilo nekoliko.
Shutterstock
Monah Svete gore
U Velikoj Lavri Svetog Atanasija je onaj koji je lično posađen od strane ovog osnivača svetogorskih manastira. Možda je najveća šuma od kiparisa baš ona nedaleko od srpskog manastira upravo na mestu boravka Dušanove vojske, kada je ovaj vladar pohodio hilandar.
Sveta gora je prepuna različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije, što je fascinantno.
Postoje i otrovnice ali one beže od ljudi, i nije zabeleženo da su ujele poklonike, ali svakako treba biti pažljiv na stazama, naročito tokom leta. Dobro je da prvi u koloni nosi štap.
Lov i ribolov su na Svetoj gori strogo zabranjeni. More oko poluostrva bogato je ribom koju svetogorci ponekad koriste na trpezi. Tu su i lignje, oktopodi, školjke koji se u ishrani svetogoraca za razliku od ribe tretiraju kao posna hrana.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Carska lavra na Atosu čuva mnoge čudotvorne ikone, relikvije i spise, a jedno od najvećih svetinja je loza koju je posadio otac Svetog Save, a koja od tada čini čuda više od 800 godina. Ova loza, koja rađa bez zalivanja i tretiranja, pomogla je mnogima da dobiju potomstvo, a vernici je smatraju jednim od najvećih čuda Svete gore.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
