Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Sveta gora pored različite konfiguracije zemljišta poseduje neverovatno raznovrsnu vegetaciju ali i brojne životinjske vrste. Svako ko je boravio na Atosu u vreme Vaskrsa bio je u prilici da doživi dane u kojima priroda svojim bujanjem, čudesnim mirisima i bojama slavi vaskrslog Gospoda.
Predeo pored Hilandara podseća na neke delove šuamdije sa livadama i proplancima prepunim raznovrsne trave i svakojakog cveća, ali je veliki deo svete gore pod šumom i raznovrsnim rastinjem. Na surovim strmim liticama kakvo je na primer Karulja mnogo je kaktusa sa slatkim plodovima koji vekovima hrane isposnike.
Schutterstock
Hilandar
Šume su velikim delom kontinentalne, oko Kareje je mnogo stabala oraha (po njima je Kareja i dobila ime), a dosta je i pitomog kestena. Poklonici su u prilici da pešačeći poluostrvom tokom leta uberu ponešto od začinskog bilja pre svega origano ili lovor. Lovorom se inače o praznicima ukrašavaju svetogorski hramovi u znak slave Hristove.
Na obroncima Atosa može se pronaći i čuveni planinski čaj koji svi rado piju zbog prijatne arome. Šume po Svetoj gori prepune su različitim vrstama pečurki, ali tu je najbolje ne improvizovati ukoliko niste stručnjak za ovu oblast.
Gotovo svi svetogorski manastiri imaju svoje kiparise (čemprese). U Hilandaru dominiraju dva, mada ih je u skorijoj istoriji bilo nekoliko.
Shutterstock
Monah Svete gore
U Velikoj Lavri Svetog Atanasija je onaj koji je lično posađen od strane ovog osnivača svetogorskih manastira. Možda je najveća šuma od kiparisa baš ona nedaleko od srpskog manastira upravo na mestu boravka Dušanove vojske, kada je ovaj vladar pohodio hilandar.
Sveta gora je prepuna različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije, što je fascinantno.
Postoje i otrovnice ali one beže od ljudi, i nije zabeleženo da su ujele poklonike, ali svakako treba biti pažljiv na stazama, naročito tokom leta. Dobro je da prvi u koloni nosi štap.
Lov i ribolov su na Svetoj gori strogo zabranjeni. More oko poluostrva bogato je ribom koju svetogorci ponekad koriste na trpezi. Tu su i lignje, oktopodi, školjke koji se u ishrani svetogoraca za razliku od ribe tretiraju kao posna hrana.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Carska lavra na Atosu čuva mnoge čudotvorne ikone, relikvije i spise, a jedno od najvećih svetinja je loza koju je posadio otac Svetog Save, a koja od tada čini čuda više od 800 godina. Ova loza, koja rađa bez zalivanja i tretiranja, pomogla je mnogima da dobiju potomstvo, a vernici je smatraju jednim od najvećih čuda Svete gore.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
U besedi za ponedeljak 8. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva vernike da traže ono što ne prolazi i što čoveka priprema za Carstvo Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Tomu Maleina po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Ilija. Katolička crkva obeležava Svetog proroka Iliju, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
U besedi za ponedeljak 8. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva vernike da traže ono što ne prolazi i što čoveka priprema za Carstvo Božje.
Irena Jurkovska iz Maribora doputovala je sa sinom Kristijanom u svetinju kod Golupca kako bi posvedočila o danima velike neizvesnosti, molitvama koje su joj davale snagu i veri koja joj je, kako kaže, donela nadu i utehu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
