Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Sveta gora pored različite konfiguracije zemljišta poseduje neverovatno raznovrsnu vegetaciju ali i brojne životinjske vrste. Svako ko je boravio na Atosu u vreme Vaskrsa bio je u prilici da doživi dane u kojima priroda svojim bujanjem, čudesnim mirisima i bojama slavi vaskrslog Gospoda.
Predeo pored Hilandara podseća na neke delove šuamdije sa livadama i proplancima prepunim raznovrsne trave i svakojakog cveća, ali je veliki deo svete gore pod šumom i raznovrsnim rastinjem. Na surovim strmim liticama kakvo je na primer Karulja mnogo je kaktusa sa slatkim plodovima koji vekovima hrane isposnike.
Schutterstock
Hilandar
Šume su velikim delom kontinentalne, oko Kareje je mnogo stabala oraha (po njima je Kareja i dobila ime), a dosta je i pitomog kestena. Poklonici su u prilici da pešačeći poluostrvom tokom leta uberu ponešto od začinskog bilja pre svega origano ili lovor. Lovorom se inače o praznicima ukrašavaju svetogorski hramovi u znak slave Hristove.
Na obroncima Atosa može se pronaći i čuveni planinski čaj koji svi rado piju zbog prijatne arome. Šume po Svetoj gori prepune su različitim vrstama pečurki, ali tu je najbolje ne improvizovati ukoliko niste stručnjak za ovu oblast.
Gotovo svi svetogorski manastiri imaju svoje kiparise (čemprese). U Hilandaru dominiraju dva, mada ih je u skorijoj istoriji bilo nekoliko.
Shutterstock
Monah Svete gore
U Velikoj Lavri Svetog Atanasija je onaj koji je lično posađen od strane ovog osnivača svetogorskih manastira. Možda je najveća šuma od kiparisa baš ona nedaleko od srpskog manastira upravo na mestu boravka Dušanove vojske, kada je ovaj vladar pohodio hilandar.
Sveta gora je prepuna različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije, što je fascinantno.
Postoje i otrovnice ali one beže od ljudi, i nije zabeleženo da su ujele poklonike, ali svakako treba biti pažljiv na stazama, naročito tokom leta. Dobro je da prvi u koloni nosi štap.
Lov i ribolov su na Svetoj gori strogo zabranjeni. More oko poluostrva bogato je ribom koju svetogorci ponekad koriste na trpezi. Tu su i lignje, oktopodi, školjke koji se u ishrani svetogoraca za razliku od ribe tretiraju kao posna hrana.
Sveta gora, monaška republika na poluostrvu Atos, ima sve potrebne infrastrukturne objekte za svakodnevni život, uključujući hotel, restoran i prodavnicu. Nedavno je otvoren hotel u luci Dafni, koji nudi masažu i druge usluge, što je izazvalo značajnu diskusiju zbog uvođenja masaže u ovu tradicionalnu zajednicu.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Carska lavra na Atosu čuva mnoge čudotvorne ikone, relikvije i spise, a jedno od najvećih svetinja je loza koju je posadio otac Svetog Save, a koja od tada čini čuda više od 800 godina. Ova loza, koja rađa bez zalivanja i tretiranja, pomogla je mnogima da dobiju potomstvo, a vernici je smatraju jednim od najvećih čuda Svete gore.
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Obrezanje Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog po starom kalendaru i Svetog Savu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Feliksa iz Nole, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije, koja spaja prošlost i sadašnjost.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
