SchutterstockPenzioner smatra da je jednostavnije spremiti mrsnu od posne trpeze.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo.
Pod izgovorom običaja i tradicije, slavske trpeze postaju sve raskošnije, dok se suština gubi, upozorava sveštenik Dalibor Milić iz Niša. Kritikovao je proslave u kafanama, obilje hrane i pića, ističući da se na taj način slava udaljava od svoje duhovne osnove i postaje puko obeležje bez hrišćanskog smisla. Ipak, iako je tokom kovida "prepolovljen" broj gostiju, trpeze, bilo da su posne ili mrsne, jednako su raskošne u Nišu, Čačku, Kragujevcu, Bujanovcu i širom Srbije pa iz kućnog budžeta "odnesu" i po par stotina evra.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo. Ukazuje na to da su raskošne proslave i prekomerna potrošnja strano pravoj suštini slave, koja je vekovima čuvala veru i tradiciju.
Za slavu ne treba puno
Tanjug/Tara Radovanović
- Slava je u obrednom smislu sačuvala veru. Forma poštovanja slave je zaostavština paganskih običaja sa hrišćanskim kontekstom. Prinosi se hleb, pšenica ima simboliku vaskrsenja i molitva koja se čita, čita se da bi se žito prinelo u pomen onih koji su preminuli, zbog toga se žito kuva za svaku slavu. Prinosi se sveća kao drugačiji, poseban prinos i vino koje ima liturgijsku simboliku. To je sve što je za slavu potrebno. Ostale varijante, proslave u kafanama, obilje hrane i alkohola, to je preterivanje u duhu i maniru sprskog naroda. Na taj način slava postaje obesmišljena - smatra sveštenik Dalibor Milić.
Objašnjava da ne postoje posne ili mrsne slave, već da je trpeza osmišljena prema pravilima vere - ako praznik pada u sredu ili petak, slava mora biti posna.
Slavska trpeza uslovljena danom
- To zavisi od dana, a ne od slave. Svaka slava koja će se obeležiti sada pa do Božića biće posna zbog toga što se pada u vreme posta, a ne karaktera praznika kao takvog. Najveći deo vernika i dalje donosi kolač u crkvu, ali ima slučajeva kada sveštenici odlaze do njihovih kuća i to su uglavnom ljudi koji su nemoćni ili bolesni. Kod nekih starih niških porodica ostao je običaj da sveštenik dolazi do njihovih kuća uoči slave - navodi otac Dalibor.
Sveštenik Dalibor Milić podseća da slava ne bi trebalo da bude teret, već radostan dan u krugu porodice, povezan sa zaštitnikom doma i hrišćanskim životom. Najrasprostranjenije slave u Nišu i okolini su Sveti Nikola i Sveti Arhangel Mihajlo, a koliko je to rasprostranjeno govori i činjenica da su dve najstarije crkve posvećene upravo ovim svecima.
Samo za skromniju trpezu od 200 do 300 evra
Predjelo, salata, pečenje ili riba, piće, sitni kolači, torta su neizostavni deo svake slavske trpeze u Bujanovcu, a za pripremu slave na kojoj se očekuje u proseku dvadesetak gostiju, bujanovačka porodica ove godine treba da izdvoji najmanje 250 evra.
- Koliko god da nam je standard nizak, za slavsku trpezu mora da se ima - stav je Bujanovčana, koji se izjasnio po ovom pitanju.
Iza nas su Mitrovdan, Đurđic, Aranđel, a sada Sveti Nikola i vreme posta.
Shutterstock
Posna trpeza
I Mitrovdanska trpeza je bila posna ove godine, a domaćica sa kojom su lokalni mediji razgovarali potrošila je više od 200 evra za trpezu koja je bila dovoljna za dvadesetak gostiju.
- Pastrmku sam plaćala 700 dinara po kilogramu, oslić 400, tako da sam samo za ribu dala preko 40 evra. Za sitne kolače i baklavu preko 50 evra, za piće isto toliko, ostalo za sarme, punjene paprike, salate, kiflice, žito… Slavili smo dva dana, ne znam tačnu računicu, ali sigurno je preko 200 evra. Ne računam brašno, orahe, pasulj, pirinač i luk, jer sam to imala i nisam kupovala - kaže Slađana Jovanović iz Bujanovca.
Posnu trpezu pripremao je i penzioner Nikola, a njegova računica izgleda ovako:
- Ranije smo slavili na veliko, u dva dana pedesetak gostiju, a sada samo okupimo porodicu pa nas se sakupi desetak, ali obeležavamo zaslug i dan. Kupio sam četiri šarana za 7.000 dinara, uzeću i malo oslića. Za one sitnice, poput brašna, ulja, kiselog kupusa, suvih paprika već sam dao 6.000. Pred slavu nabavljam piće i ono što možda zafali. Sve u svemu, slava će koštati između 25.000-30.000 dinara - kaže ovaj penzioner.
Schutterstock
Penzioner smatra da je jednostavnije spremiti mrsnu od posne trpeze.
Smatra da je mnogo jednostavnije i jeftinije spremiti mrsnu trpezu jer “posao završava” neko meso, ordever i ruska salata.
Domaćice koje naručuju tortu ili kolače plaćaju najmanje 1.400 dinara po kilogramu, dok je kilogram kiflica i pita 600 dinara.
Na bujanovačkoj pijaci paprika sveža koštala je oko 100 za kilogram, niz suvih paprika 1.200, paradajz 150, kupus 100, crni luk 80, beli kuk 500, veza praziluka 150, pasulj 400, pirinač 250, orasi 600, jaja od 15 do 25 po komadu, a rakija 600 dinara po litru.
Od rođenja obasjan božanskom svetlošću, Sveti Alimpije je svojom pobožnošću, podvižništvom i nepokolebljivom verom postao stub pravoslavlja. Njegov put od podvižnika do čudotvorca vekovima inspiriše, a njegov sveti spomen 9. decembra obeležava se s ljubavlju i poštovanjem u srpskim domovima kao krsna slava.
Najpre je bio učenik Svetog Jovana Krstitelja, ali kada je Sveti Jovan ukazao prstom na Gospoda Isusa govoreći: "Gle, jagnje Božje!", Sveti Andreja je ostavio svoga prvoga učitelja i pošao za Isusom.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
