SchutterstockPenzioner smatra da je jednostavnije spremiti mrsnu od posne trpeze.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo.
Pod izgovorom običaja i tradicije, slavske trpeze postaju sve raskošnije, dok se suština gubi, upozorava sveštenik Dalibor Milić iz Niša. Kritikovao je proslave u kafanama, obilje hrane i pića, ističući da se na taj način slava udaljava od svoje duhovne osnove i postaje puko obeležje bez hrišćanskog smisla. Ipak, iako je tokom kovida "prepolovljen" broj gostiju, trpeze, bilo da su posne ili mrsne, jednako su raskošne u Nišu, Čačku, Kragujevcu, Bujanovcu i širom Srbije pa iz kućnog budžeta "odnesu" i po par stotina evra.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo. Ukazuje na to da su raskošne proslave i prekomerna potrošnja strano pravoj suštini slave, koja je vekovima čuvala veru i tradiciju.
Za slavu ne treba puno
Tanjug/Tara Radovanović
- Slava je u obrednom smislu sačuvala veru. Forma poštovanja slave je zaostavština paganskih običaja sa hrišćanskim kontekstom. Prinosi se hleb, pšenica ima simboliku vaskrsenja i molitva koja se čita, čita se da bi se žito prinelo u pomen onih koji su preminuli, zbog toga se žito kuva za svaku slavu. Prinosi se sveća kao drugačiji, poseban prinos i vino koje ima liturgijsku simboliku. To je sve što je za slavu potrebno. Ostale varijante, proslave u kafanama, obilje hrane i alkohola, to je preterivanje u duhu i maniru sprskog naroda. Na taj način slava postaje obesmišljena - smatra sveštenik Dalibor Milić.
Objašnjava da ne postoje posne ili mrsne slave, već da je trpeza osmišljena prema pravilima vere - ako praznik pada u sredu ili petak, slava mora biti posna.
Slavska trpeza uslovljena danom
- To zavisi od dana, a ne od slave. Svaka slava koja će se obeležiti sada pa do Božića biće posna zbog toga što se pada u vreme posta, a ne karaktera praznika kao takvog. Najveći deo vernika i dalje donosi kolač u crkvu, ali ima slučajeva kada sveštenici odlaze do njihovih kuća i to su uglavnom ljudi koji su nemoćni ili bolesni. Kod nekih starih niških porodica ostao je običaj da sveštenik dolazi do njihovih kuća uoči slave - navodi otac Dalibor.
Sveštenik Dalibor Milić podseća da slava ne bi trebalo da bude teret, već radostan dan u krugu porodice, povezan sa zaštitnikom doma i hrišćanskim životom. Najrasprostranjenije slave u Nišu i okolini su Sveti Nikola i Sveti Arhangel Mihajlo, a koliko je to rasprostranjeno govori i činjenica da su dve najstarije crkve posvećene upravo ovim svecima.
Samo za skromniju trpezu od 200 do 300 evra
Predjelo, salata, pečenje ili riba, piće, sitni kolači, torta su neizostavni deo svake slavske trpeze u Bujanovcu, a za pripremu slave na kojoj se očekuje u proseku dvadesetak gostiju, bujanovačka porodica ove godine treba da izdvoji najmanje 250 evra.
- Koliko god da nam je standard nizak, za slavsku trpezu mora da se ima - stav je Bujanovčana, koji se izjasnio po ovom pitanju.
Iza nas su Mitrovdan, Đurđic, Aranđel, a sada Sveti Nikola i vreme posta.
Shutterstock
Posna trpeza
I Mitrovdanska trpeza je bila posna ove godine, a domaćica sa kojom su lokalni mediji razgovarali potrošila je više od 200 evra za trpezu koja je bila dovoljna za dvadesetak gostiju.
- Pastrmku sam plaćala 700 dinara po kilogramu, oslić 400, tako da sam samo za ribu dala preko 40 evra. Za sitne kolače i baklavu preko 50 evra, za piće isto toliko, ostalo za sarme, punjene paprike, salate, kiflice, žito… Slavili smo dva dana, ne znam tačnu računicu, ali sigurno je preko 200 evra. Ne računam brašno, orahe, pasulj, pirinač i luk, jer sam to imala i nisam kupovala - kaže Slađana Jovanović iz Bujanovca.
Posnu trpezu pripremao je i penzioner Nikola, a njegova računica izgleda ovako:
- Ranije smo slavili na veliko, u dva dana pedesetak gostiju, a sada samo okupimo porodicu pa nas se sakupi desetak, ali obeležavamo zaslug i dan. Kupio sam četiri šarana za 7.000 dinara, uzeću i malo oslića. Za one sitnice, poput brašna, ulja, kiselog kupusa, suvih paprika već sam dao 6.000. Pred slavu nabavljam piće i ono što možda zafali. Sve u svemu, slava će koštati između 25.000-30.000 dinara - kaže ovaj penzioner.
Schutterstock
Penzioner smatra da je jednostavnije spremiti mrsnu od posne trpeze.
Smatra da je mnogo jednostavnije i jeftinije spremiti mrsnu trpezu jer “posao završava” neko meso, ordever i ruska salata.
Domaćice koje naručuju tortu ili kolače plaćaju najmanje 1.400 dinara po kilogramu, dok je kilogram kiflica i pita 600 dinara.
Na bujanovačkoj pijaci paprika sveža koštala je oko 100 za kilogram, niz suvih paprika 1.200, paradajz 150, kupus 100, crni luk 80, beli kuk 500, veza praziluka 150, pasulj 400, pirinač 250, orasi 600, jaja od 15 do 25 po komadu, a rakija 600 dinara po litru.
Od rođenja obasjan božanskom svetlošću, Sveti Alimpije je svojom pobožnošću, podvižništvom i nepokolebljivom verom postao stub pravoslavlja. Njegov put od podvižnika do čudotvorca vekovima inspiriše, a njegov sveti spomen 9. decembra obeležava se s ljubavlju i poštovanjem u srpskim domovima kao krsna slava.
Najpre je bio učenik Svetog Jovana Krstitelja, ali kada je Sveti Jovan ukazao prstom na Gospoda Isusa govoreći: "Gle, jagnje Božje!", Sveti Andreja je ostavio svoga prvoga učitelja i pošao za Isusom.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Liturgiju je služio mitropolit dalmatinski Nikodim koji je u nadahnutoj besedi posle bogosluženja pozvao verne da slede primer apostola Luke, čitaju sveto Jevanđelje i primenjuju njegove zapovesti, uz nadu da će hram biti obnovljen u narednim godinama.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
