SchutterstockPenzioner smatra da je jednostavnije spremiti mrsnu od posne trpeze.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo.
Pod izgovorom običaja i tradicije, slavske trpeze postaju sve raskošnije, dok se suština gubi, upozorava sveštenik Dalibor Milić iz Niša. Kritikovao je proslave u kafanama, obilje hrane i pića, ističući da se na taj način slava udaljava od svoje duhovne osnove i postaje puko obeležje bez hrišćanskog smisla. Ipak, iako je tokom kovida "prepolovljen" broj gostiju, trpeze, bilo da su posne ili mrsne, jednako su raskošne u Nišu, Čačku, Kragujevcu, Bujanovcu i širom Srbije pa iz kućnog budžeta "odnesu" i po par stotina evra.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo. Ukazuje na to da su raskošne proslave i prekomerna potrošnja strano pravoj suštini slave, koja je vekovima čuvala veru i tradiciju.
Za slavu ne treba puno
Tanjug/Tara Radovanović
- Slava je u obrednom smislu sačuvala veru. Forma poštovanja slave je zaostavština paganskih običaja sa hrišćanskim kontekstom. Prinosi se hleb, pšenica ima simboliku vaskrsenja i molitva koja se čita, čita se da bi se žito prinelo u pomen onih koji su preminuli, zbog toga se žito kuva za svaku slavu. Prinosi se sveća kao drugačiji, poseban prinos i vino koje ima liturgijsku simboliku. To je sve što je za slavu potrebno. Ostale varijante, proslave u kafanama, obilje hrane i alkohola, to je preterivanje u duhu i maniru sprskog naroda. Na taj način slava postaje obesmišljena - smatra sveštenik Dalibor Milić.
Objašnjava da ne postoje posne ili mrsne slave, već da je trpeza osmišljena prema pravilima vere - ako praznik pada u sredu ili petak, slava mora biti posna.
Slavska trpeza uslovljena danom
- To zavisi od dana, a ne od slave. Svaka slava koja će se obeležiti sada pa do Božića biće posna zbog toga što se pada u vreme posta, a ne karaktera praznika kao takvog. Najveći deo vernika i dalje donosi kolač u crkvu, ali ima slučajeva kada sveštenici odlaze do njihovih kuća i to su uglavnom ljudi koji su nemoćni ili bolesni. Kod nekih starih niških porodica ostao je običaj da sveštenik dolazi do njihovih kuća uoči slave - navodi otac Dalibor.
Sveštenik Dalibor Milić podseća da slava ne bi trebalo da bude teret, već radostan dan u krugu porodice, povezan sa zaštitnikom doma i hrišćanskim životom. Najrasprostranjenije slave u Nišu i okolini su Sveti Nikola i Sveti Arhangel Mihajlo, a koliko je to rasprostranjeno govori i činjenica da su dve najstarije crkve posvećene upravo ovim svecima.
Samo za skromniju trpezu od 200 do 300 evra
Predjelo, salata, pečenje ili riba, piće, sitni kolači, torta su neizostavni deo svake slavske trpeze u Bujanovcu, a za pripremu slave na kojoj se očekuje u proseku dvadesetak gostiju, bujanovačka porodica ove godine treba da izdvoji najmanje 250 evra.
- Koliko god da nam je standard nizak, za slavsku trpezu mora da se ima - stav je Bujanovčana, koji se izjasnio po ovom pitanju.
Iza nas su Mitrovdan, Đurđic, Aranđel, a sada Sveti Nikola i vreme posta.
Shutterstock
Posna trpeza
I Mitrovdanska trpeza je bila posna ove godine, a domaćica sa kojom su lokalni mediji razgovarali potrošila je više od 200 evra za trpezu koja je bila dovoljna za dvadesetak gostiju.
- Pastrmku sam plaćala 700 dinara po kilogramu, oslić 400, tako da sam samo za ribu dala preko 40 evra. Za sitne kolače i baklavu preko 50 evra, za piće isto toliko, ostalo za sarme, punjene paprike, salate, kiflice, žito… Slavili smo dva dana, ne znam tačnu računicu, ali sigurno je preko 200 evra. Ne računam brašno, orahe, pasulj, pirinač i luk, jer sam to imala i nisam kupovala - kaže Slađana Jovanović iz Bujanovca.
Posnu trpezu pripremao je i penzioner Nikola, a njegova računica izgleda ovako:
- Ranije smo slavili na veliko, u dva dana pedesetak gostiju, a sada samo okupimo porodicu pa nas se sakupi desetak, ali obeležavamo zaslug i dan. Kupio sam četiri šarana za 7.000 dinara, uzeću i malo oslića. Za one sitnice, poput brašna, ulja, kiselog kupusa, suvih paprika već sam dao 6.000. Pred slavu nabavljam piće i ono što možda zafali. Sve u svemu, slava će koštati između 25.000-30.000 dinara - kaže ovaj penzioner.
Schutterstock
Penzioner smatra da je jednostavnije spremiti mrsnu od posne trpeze.
Smatra da je mnogo jednostavnije i jeftinije spremiti mrsnu trpezu jer “posao završava” neko meso, ordever i ruska salata.
Domaćice koje naručuju tortu ili kolače plaćaju najmanje 1.400 dinara po kilogramu, dok je kilogram kiflica i pita 600 dinara.
Na bujanovačkoj pijaci paprika sveža koštala je oko 100 za kilogram, niz suvih paprika 1.200, paradajz 150, kupus 100, crni luk 80, beli kuk 500, veza praziluka 150, pasulj 400, pirinač 250, orasi 600, jaja od 15 do 25 po komadu, a rakija 600 dinara po litru.
Od rođenja obasjan božanskom svetlošću, Sveti Alimpije je svojom pobožnošću, podvižništvom i nepokolebljivom verom postao stub pravoslavlja. Njegov put od podvižnika do čudotvorca vekovima inspiriše, a njegov sveti spomen 9. decembra obeležava se s ljubavlju i poštovanjem u srpskim domovima kao krsna slava.
Najpre je bio učenik Svetog Jovana Krstitelja, ali kada je Sveti Jovan ukazao prstom na Gospoda Isusa govoreći: "Gle, jagnje Božje!", Sveti Andreja je ostavio svoga prvoga učitelja i pošao za Isusom.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Protojerej Oleg Stenjajev objašnjava zbog čega se ponedeljak vezuje za anđele i podseća na pobožnu praksu koja pomaže verniku da produbi svoj molitveni život.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Liturgiju je služio mitropolit dalmatinski Nikodim koji je u nadahnutoj besedi posle bogosluženja pozvao verne da slede primer apostola Luke, čitaju sveto Jevanđelje i primenjuju njegove zapovesti, uz nadu da će hram biti obnovljen u narednim godinama.
Grkinja Teano, koja živi u Nemačkoj, ispričala je kako je njena porodica prošla kroz najteže trenutke nakon rođenja ćerke Nektarije, kada su strah i neizvesnost zamenjeni verom, molitvom i nadom u Božju pomoć.
Protojerej Oleg Stenjajev objašnjava zbog čega se ponedeljak vezuje za anđele i podseća na pobožnu praksu koja pomaže verniku da produbi svoj molitveni život.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala.
U besedi za četvrtak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se najdublja ljubav prema Gospodu ne rađa iz onoga što oči vide, već iz srca otvorenog za Božije prisustvo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
