Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Krsna slava zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji srpskog naroda. Ona je, pre svega, dan porodičnog zaštitnika – svetitelja koga je neko od predaka uzeo kao duhovni štit i koji se, od tada pa do danas, prenosi sa kolena na koleno.
Slava nikada nije samo običaj ili porodična svečanost; ona je zavet, znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Ona se prenosi se sa oca na sina (može i na ćerku ako nema muških potomaka), kao simbol postojanosti i kontinuiteta doma. I kada se porodica proširi, raseli ili promeni životne okolnosti, slava ostaje nit koja ih okuplja i podseća ko su i odakle dolaze.
Za srpski narod, slava je mnogo više od običaja: ona je identitet, molitva i zavet. Upravo zato se ona ne sme prekidati niti preskakati.
U narodnom predanju se veruje da je svetitelj zaštitnik doma prisutan svakog dana, a naročito na svoj praznik, i da je dužnost domaćina da ga dostojno obeleži – makar skromno, ali sa verom.
O tome je jednom prilikom jasno govorio i otac Vasilije Brborić, koji je objasnio zašto slavljenje slave ne sme da prekine ni najveća muka:
- Slava se nikad ne prekida. Dešavalo se u stara vremena da se neko upokoji u porodici, pa da se u jednoj prostoriji izlaže pokojnik, a u drugoj se slavi slava. Slava se, dakle, nikad ne prekida, ni kad je žalost, ni kad je radost. Jer, naš zaštitnik je taj koga slavimo, on se moli Bogu za nas, da li je to Sveti Đorđe, Sveti Nikola, Sveti arhangel Mihailo ili neki drugi nije ni važno...
- Slava se slavi i u najtežim situacijama, jer je to proslavljanje Gospoda i svetih njegovih i to stalno treba da imamo na umu, nevezano šta nam se dešava. Slavljenje slave je veliko i blagosloveno, ali moramo više i da ulazimo u crkvu i da kao narod budemo crkveniji, jer kako Sveti oci kažu: "Kome crkva nije majka, tome Bog nije otac" - istakao je otac Vasilije.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće. Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije. Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog. Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
SPC
Duhovna riznica
10:49 | 15.11.2025
EVO KAKO SE PRAVILNO ČESTITA SLAVA: Reči koje domaćin očekuje, a većina gostiju ne zna da izgovori
Duhovna riznica
10:03 | 18.11.2025
KAKO SE PRAVI NAJBOLJI SLAVSKI KOLAČ: Vesna iz Čačka je veštinu učila u manastiru i otkriva kako jedan tajni sastojak daje poseban ukus
Aktuelno iz SPC
12:22 | 19.11.2025
KAKO JE VLADIKA JOVAN OBELEŽIO SVOJU KRSNU SLAVU: Sabranje uveličali crkveni velikodostojnici i predstavnici državnih institucija
Duhovna riznica
16:20 | 20.11.2025
VAŽNO UPOZORENJE ZA SVE KOJI SLAVE ARANĐELOVDAN! Otac Marko poručuje: „Ako su preci radili pogrešno, naša je dužnost da ispravimo“
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
