Kleveta razara odnose među ljudima, unosi razdor u zajednicu i udaljava čoveka od Boga, jer se temelji na laži, a laž je, kako uči Crkva, izvor zla.
U pravoslavnom učenju, kleveta se smatra jednim od najtežih grehova protiv bližnjeg. U Svetom pismu i predanju Crkve, ogovaranje, širenje neistina i narušavanje ugleda čoveka predstavlja delovanje protiv duha ljubavi, istine i zajedništva.
Kleveta razara odnose među ljudima, unosi razdor u zajednicu i udaljava čoveka od Boga, jer se temelji na laži, a laž je, kako uči Crkva, izvor zla. Zato se vernici pozivaju da svojim rečima i postupcima čuvaju dostojanstvo drugoga, da ne prenose neproverene priče i da ne učestvuju u stvaranju nepravde.
Otac Oliver Subotić, u jednoj od svojih beseda naglasio je da nijedan hrišćanin ne sme ostati nem pred klevetom, naročito kada se ona uperena protiv drugog čoveka.
- Kada nekoga na pravdi Boga gone, kada vidimo da očigledno lažu protiv nekog čoveka, da mu nameštaju, da je istina ugrožena, da nekome rade o glavi, ne smemo se sklanjati u stranu. Ne smemo reći da nas se to ne tiče i ćutati pod izgovorom da nećemo da talasamo.
Otac Oliver upozorava da je ćutanje u takvim situacijama oblik saučesništva.
- Ako to uradimo, bićemo pribrojani anonimnoj gomili koja to radi.
Podseća da je obaveza svakog čoveka da u takvoj situaciji stane u odbranu istine i bližnjih.
- Ako već nemamo hrabrosti kao Sveti Jovan Krstitelj da budemo ispovednici, da kažemo kako je on rekao, onda nemojmo da pristajemo da ne kažemo ništa u situaciji kada neko pored nas strada na pravdi Boga. To ne smemo sebi dopustiti. Makar toliko moramo imati karaktera i odvažnosti da stanemo u zaštitu našeg bližnjeg bilo to u školi, na poslu, u društvu… Da kažemo kako jeste, jer stajući u zaštitu tog čoveka, mi stajemo i na stranu Božju.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Pravoslavlje poziva da u svakom čoveku vidimo ikonu Božju, da pokušamo da razumemo, a ne da sudimo.
Ljudi obično na provokacije odgovaraju žustro i besno, ali svetitelj kaže da je to i najmanje delotvorno.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
Mitropolit limasolski objašnjava kako pažljivo slušanje, a ne brze reči, donosi mir u duši i popravlja veze sa ljudima oko nas.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Otac Nektarije kaža da Bog sve vidi i sve zna.
Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Vasilije Veliki i drugi duhovni učitelji otkrivaju zašto je kleveta bolna, ali i kako strpljivo podnošenje nepravde donosi duhovnu snagu i veliku nagradu.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
Mitropolit limasolski objašnjava kako pažljivo slušanje, a ne brze reči, donosi mir u duši i popravlja veze sa ljudima oko nas.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Zašto je ispovest postala „propusnica“ za Pričešće, šta o tome kažu kanoni i Sveti Oci i zbog čega protojerej Vadim Gladkij upozorava da se vera ne sme svesti na red i pečat.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 31. Subotu po Duhovima otkriva kako majčinski savet Presvete Bogorodice iz Kane postaje kompas za život i merilo prave vere.
