Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Andreja, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog, zbog čega je nazvan Prvozvani. Postradao je na krstu, u 62. godini života, zbog odanosti novozavetnoj veri. Slavi se kao krsna slava.
Bio je sin Jonin i brat Petrov, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju.
Najpre je bio učenik Svetog Jovana Krstitelja, ali kada je Sveti Jovan ukazao prstom na Gospoda Isusa govoreći: "Gle, jagnje Božje!" (Jov. 1, 36), Sveti Andrej je ostavio svoga prvoga učitelja i pošao za Isusom.
Potom je priveo i svoga brata Petra ka Gospodu.
Po silasku Svetog Duha Svetom Andreju je dopalo da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, potom i u zemljama Dunavskim, pa u Rusiji i oko Crnog Mora, i najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je i postradao.
U Vizantiji je postavio prvoga episkopa Svetog Stahija; u Kijevu je pobo krst na visini i prorekao sjajnu hrišćansku budućnost ruskom narodu; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu preveo je mnoštvo naroda u hrišćanstvo, i postavio im episkope i sveštenike.
"U gradu Patrasu učini mnoga čudesa imenom Hristovim i zadobi mnoge za Gospoda, među kojima behu brat i žena carskog namesnika Egeata", navedeno je u žitijama.
Egeat se zbog toga naljutio i stavio Andreja na muke, a potom ga je i razapeo na krstu.
"Dokle god beše živ na krstu apostol Hristov govoraše korisne pouke hrišćanima, koji se behu sabrali oko krsta njegova. Htede ga narod skinuti s krsta, no on se opre tome, piše u žitijama.
Kada je počeo da se moli Bogu, neobična svetlost ga je celog obasjala i to je trajalo pola sata. U trenutku kada je ispustio dušu, nestala je i ona.
Postradao je 62. god. Mošti su mu prenete u Carigrad. Docnije, glava mu je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Njegove poslednje reči su bile: "Slava Bogu za sve"!
Njemu se sekli deo po deo tela i tako je izdahnuo.