Beli drveni krst na vrhu brda iznad univerziteta Pepperdajn u Malibuu ostao je netaknut, dok je vatra uništila hiljade hektara zemlje.
Drveni krst, visok šest metara, postavljen na vrhu brda iznad privatnog hrišćanskog istraživačkog univerziteta "Pepperdajn" u Malibuu na pacifičkoj obali američke savezne države Kalifornije, čudom je ostao čitav i netaknut uprkos razornom prirodnom požaru „Franklin“ koji je uništio hiljade hektara zemlje u gradu i njegovoj okolini. Sada je za studente i predavače ovog univerziteta ovaj krst postao simbol njihove nepokolebive vere i nade, prenosi sajt "Christian Post".
Univerzitet je podelio fotografiju krsta koji stoji na brdu sa cementiranim postoljem, dok je sve oko njega uništeno i opustošeno plamenom požara. Prema podacima Kalifornijskog odeljenja za šumarstvo i protivpožarnu zaštitu, od 9. decembra požar „Franklin“ je zahvatio više od 4.000 hektara zemlje u okrugu Los Anđeles. Uzrok požara još uvek nije utvrđen.
Univerzitet "Pepperdajn" je obustavio rad i uveo mere bezbednosti jer je požar „Franklin“ bio u neposrednoj blizini kampusa. Zabeležena su određena strukturna oštećenja na univerzitetu, ali nije bilo povređenih, a požar više ne predstavlja opasnost za kampus.
- Kada sam prišao bliže, oči su mi se napunile suzama. Zahvalan sam Bogu što je poštedeo univerzitet Pepperdajn i ovaj krst, iako je tokom sličnog razornog požara 'Vulsi' 2018. godine prvobitni krst na ovom mestu izgoreo i morao je biti zamenjen. Nekako je Gospod čudesno sačuvao krst, kao da je želeo da imamo nešto opipljivo što će nam pomoći da se nosimo sa iskušenjima kroz koja prolazimo - navedeno je u saopštenju univerziteta.
printscreen/foxnews.com
Čudotvorni drveni krst visok je šest metara
Članovi bratstva "Sigma Chi" na univerzitetu "Pepperdajn" postavili su ovaj drveni krst na brdu u decembru 2018. godine na mestu prvog krsta. Ovaj čin je imao za cilj da se ovekoveči sećanje na Alejnu Hausli, brucoškinju Siver koledža (koji je deo Univerziteta "Pepperdajn"), koja je tragično stradala tokom pucnjave u baru Borderline Bar and Grill u gradu Tauzand-Ouks u Kaliforniji u noći između 7. i 8. novembra 2018. godine. U toj tragediji je ubijeno 12 osoba, dok je više desetina ranjeno.
Rektor univerziteta Pepperdajn, Džim Geš, izrazio je ponos zbog reakcije profesora i studenata na ovu vanrednu situaciju, kao i zahvalnost Bogu što je univerzitet sačuvan. On je pozvao sve da nastave da se mole za one koji su i dalje ugroženi zbog požara i za vatrogasce koji se bore sa stihijom.
- Kada se vratimo u novoj godini, nastavićemo sa sticanjem znanja i traganjem za istinom u svim oblastima života. I dalje ćemo osećati duh zajedništva i duboke radosti koji naš univerzitet čine posebnim mestom. Kao i uvek, volećemo i podržavati jedni druge, bez obzira na sve teškoće koje nam se nađu na putu. Uz Božju pomoć, ostaćemo čvrsti - napisao je Džim Geš.
Na Internetu danas svakodnevno imate nove "pravoslavne kanale", koji prosto niču kao pečurke posle kiše. Većina, nažalost, ovog je tipa: "Danas je Aranđelovdan, valja se ovo, ne valja se ono", "Ovo nipošto ne radi" ili "Ako izgovoriš ovu molitvu desiće ti se to i to", počeo je priču otac Goran Kovačević i objasnio da je to čist satanizam.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
