Beli drveni krst na vrhu brda iznad univerziteta Pepperdajn u Malibuu ostao je netaknut, dok je vatra uništila hiljade hektara zemlje.
Drveni krst, visok šest metara, postavljen na vrhu brda iznad privatnog hrišćanskog istraživačkog univerziteta "Pepperdajn" u Malibuu na pacifičkoj obali američke savezne države Kalifornije, čudom je ostao čitav i netaknut uprkos razornom prirodnom požaru „Franklin“ koji je uništio hiljade hektara zemlje u gradu i njegovoj okolini. Sada je za studente i predavače ovog univerziteta ovaj krst postao simbol njihove nepokolebive vere i nade, prenosi sajt "Christian Post".
Univerzitet je podelio fotografiju krsta koji stoji na brdu sa cementiranim postoljem, dok je sve oko njega uništeno i opustošeno plamenom požara. Prema podacima Kalifornijskog odeljenja za šumarstvo i protivpožarnu zaštitu, od 9. decembra požar „Franklin“ je zahvatio više od 4.000 hektara zemlje u okrugu Los Anđeles. Uzrok požara još uvek nije utvrđen.
Univerzitet "Pepperdajn" je obustavio rad i uveo mere bezbednosti jer je požar „Franklin“ bio u neposrednoj blizini kampusa. Zabeležena su određena strukturna oštećenja na univerzitetu, ali nije bilo povređenih, a požar više ne predstavlja opasnost za kampus.
- Kada sam prišao bliže, oči su mi se napunile suzama. Zahvalan sam Bogu što je poštedeo univerzitet Pepperdajn i ovaj krst, iako je tokom sličnog razornog požara 'Vulsi' 2018. godine prvobitni krst na ovom mestu izgoreo i morao je biti zamenjen. Nekako je Gospod čudesno sačuvao krst, kao da je želeo da imamo nešto opipljivo što će nam pomoći da se nosimo sa iskušenjima kroz koja prolazimo - navedeno je u saopštenju univerziteta.
printscreen/foxnews.com
Čudotvorni drveni krst visok je šest metara
Članovi bratstva "Sigma Chi" na univerzitetu "Pepperdajn" postavili su ovaj drveni krst na brdu u decembru 2018. godine na mestu prvog krsta. Ovaj čin je imao za cilj da se ovekoveči sećanje na Alejnu Hausli, brucoškinju Siver koledža (koji je deo Univerziteta "Pepperdajn"), koja je tragično stradala tokom pucnjave u baru Borderline Bar and Grill u gradu Tauzand-Ouks u Kaliforniji u noći između 7. i 8. novembra 2018. godine. U toj tragediji je ubijeno 12 osoba, dok je više desetina ranjeno.
Rektor univerziteta Pepperdajn, Džim Geš, izrazio je ponos zbog reakcije profesora i studenata na ovu vanrednu situaciju, kao i zahvalnost Bogu što je univerzitet sačuvan. On je pozvao sve da nastave da se mole za one koji su i dalje ugroženi zbog požara i za vatrogasce koji se bore sa stihijom.
- Kada se vratimo u novoj godini, nastavićemo sa sticanjem znanja i traganjem za istinom u svim oblastima života. I dalje ćemo osećati duh zajedništva i duboke radosti koji naš univerzitet čine posebnim mestom. Kao i uvek, volećemo i podržavati jedni druge, bez obzira na sve teškoće koje nam se nađu na putu. Uz Božju pomoć, ostaćemo čvrsti - napisao je Džim Geš.
Na Internetu danas svakodnevno imate nove "pravoslavne kanale", koji prosto niču kao pečurke posle kiše. Većina, nažalost, ovog je tipa: "Danas je Aranđelovdan, valja se ovo, ne valja se ono", "Ovo nipošto ne radi" ili "Ako izgovoriš ovu molitvu desiće ti se to i to", počeo je priču otac Goran Kovačević i objasnio da je to čist satanizam.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
