ZAŠTO JE VAŽNO DA DETE SLUŠA: Starac Emilijan o najčešćoj roditeljskoj grešci koja njihove potomke može mnogo da košta kad odrastu

Pravoslavna tradicija vekovima uči da je detinjstvo temelj na kojem se gradi čitav život čoveka - ne samo njegov karakter, već i odnos prema Bogu, bližnjima i sopstvenoj savesti.

Upravo zato, odgovornost roditelja nije samo da obezbede materijalne uslove za život, već da dete uvedu u svet ljubavi, žrtve i istine.

Prema pravoslavnom shvatanju, dete nije prazna tabla, već biće koje nosi u sebi dar Božiji i poziv na rast u dobroti. Od najranijih dana, ono upija reči, postupke i atmosferu u kojoj odrasta. Ako u domu vladaju mir, razumevanje i vera, dete prirodno usvaja te vrednosti. Ukoliko, pak, dominiraju nemir, sebičnost i hladnoća, duša deteta ostaje uskraćena za ono najvažnije - osećaj sigurnosti i ljubavi.

Posebno mesto u vaspitanju zauzima učenje o žrtvi. U svetu koji često podstiče isključivo lično zadovoljstvo, pravoslavlje podseća da se istinska radost rađa iz davanja, a ne iz uzimanja. Dete koje nauči da deli, da se odrekne zarad drugoga, da posluša i poštuje, postaje čovek sposoban za ljubav. Takva ljubav nije prolazna emocija, već trajno opredeljenje srca.

Istovremeno, čistota, kako duševna, tako i telesna, posmatra se kao neprocenjivo blago. Ona nije samo moralna kategorija, već stanje unutrašnje slobode i celovitosti. Kada dete nauči da čuva svoju čistotu, ono uči da poštuje sebe, ali i druge, razvijajući svest o svetinji života.

Formiranje karaktera ne podrazumeva strogoću bez ljubavi, niti popustljivost bez granica. Pravoslavni put je srednji - put razuma, mere i ličnog primera. Dete najviše uči gledajući roditelje: njihovu veru, strpljenje, borbu sa sopstvenim slabostima. Tako se u njemu postepeno oblikuju osobine koje ga čine celovitim čovekom - čestitost, hrabrost, odlučnost i iskrenost.

Upravo o toj dubokoj i odgovornoj ulozi vaspitanja govorio je i starac Emilijan, ističući koliko je važno da se temelji postave na vreme:

- Dete od malena treba da nauči da voli, da daje, da uskraćuje, tj. da žrtvuje sebe, da sluša. Da oseća da su čistota duše i tela njegovog dragoceno blago, koje treba da čuva kao zenicu oka. Karakter deteta treba da se oblikuje normalno, da bi ono postalo častan, hrabar, odlučan, iskren, radostan čovek, a ne neko polužalosno stvorenje koje će neprekidno oplakivati svoju sudbinu, jedan bezvoljan predmet bez misli i snage.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara