Odgovornost roditelja nije samo da obezbede materijalne uslove za život, već da dete uvedu u svet ljubavi, žrtve i istine.
Pravoslavna tradicija vekovima uči da je detinjstvo temelj na kojem se gradi čitav život čoveka - ne samo njegov karakter, već i odnos prema Bogu, bližnjima i sopstvenoj savesti.
Upravo zato, odgovornost roditelja nije samo da obezbede materijalne uslove za život, već da dete uvedu u svet ljubavi, žrtve i istine.
Prema pravoslavnom shvatanju, dete nije prazna tabla, već biće koje nosi u sebi dar Božiji i poziv na rast u dobroti. Od najranijih dana, ono upija reči, postupke i atmosferu u kojoj odrasta. Ako u domu vladaju mir, razumevanje i vera, dete prirodno usvaja te vrednosti. Ukoliko, pak, dominiraju nemir, sebičnost i hladnoća, duša deteta ostaje uskraćena za ono najvažnije - osećaj sigurnosti i ljubavi.
Posebno mesto u vaspitanju zauzima učenje o žrtvi. U svetu koji često podstiče isključivo lično zadovoljstvo, pravoslavlje podseća da se istinska radost rađa iz davanja, a ne iz uzimanja. Dete koje nauči da deli, da se odrekne zarad drugoga, da posluša i poštuje, postaje čovek sposoban za ljubav. Takva ljubav nije prolazna emocija, već trajno opredeljenje srca.
Istovremeno, čistota, kako duševna, tako i telesna, posmatra se kao neprocenjivo blago. Ona nije samo moralna kategorija, već stanje unutrašnje slobode i celovitosti. Kada dete nauči da čuva svoju čistotu, ono uči da poštuje sebe, ali i druge, razvijajući svest o svetinji života.
Formiranje karaktera ne podrazumeva strogoću bez ljubavi, niti popustljivost bez granica. Pravoslavni put je srednji - put razuma, mere i ličnog primera. Dete najviše uči gledajući roditelje: njihovu veru, strpljenje, borbu sa sopstvenim slabostima. Tako se u njemu postepeno oblikuju osobine koje ga čine celovitim čovekom - čestitost, hrabrost, odlučnost i iskrenost.
Upravo o toj dubokoj i odgovornoj ulozi vaspitanja govorio je i starac Emilijan, ističući koliko je važno da se temelji postave na vreme:
- Dete od malena treba da nauči da voli, da daje, da uskraćuje, tj. da žrtvuje sebe, da sluša. Da oseća da su čistota duše i tela njegovog dragoceno blago, koje treba da čuva kao zenicu oka. Karakter deteta treba da se oblikuje normalno, da bi ono postalo častan, hrabar, odlučan, iskren, radostan čovek, a ne neko polužalosno stvorenje koje će neprekidno oplakivati svoju sudbinu, jedan bezvoljan predmet bez misli i snage.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, već prevashodno sopstvenim primerom.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Verovanje u znakove, talismane i razne običaje suprotno je hrišćanskoj veri, koja čoveka poziva na uzdanje u Božji promisao, molitvu, pokajanje i duhovnu slobodu koju nam je Hristos darovao.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Pantelejmona po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Matija. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Terezije Benedikte od Krsta, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Pravoslavna vera uči da čovek nije prepušten samome sebi i da nijedna životna okolnost nije izvan Božjeg promisla.
Crkva neprestano podseća roditelje da je najveći dar koji mogu da ostave svojoj deci upravo vera u Boga.
Vera, molitva, post i življenje po Jevanđelju predstavljaju temelj na kojem se gradi dom ispunjen ljubavlju, slogom i međusobnim poštovanjem.
Verovanje u znakove, talismane i razne običaje suprotno je hrišćanskoj veri, koja čoveka poziva na uzdanje u Božji promisao, molitvu, pokajanje i duhovnu slobodu koju nam je Hristos darovao.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Svetogorski starac podseća da Hristos ni čoveka koji je sagrešio ne prestaje da poziva na pokajanje, borbu i povratak Njemu.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Italijanski dizajner kreirao je liturgijske odežde za Benedikta XVI, Franju i Lava XIV, dok njegove izjave o prihvatanju različitih ljudi sada izazivaju oštre reakcije u katoličkim krugovima.
Smisao će se otkriti onda kada Gospod blagoslovi da ga vidimo, tvrdi otac Andrej.
Paroh budvanski upozorava da, umesto na „kazne“ i zabrane, pažnju treba usmeriti na podvig svetiteljke koja je, uprkos stradanjima, nepokolebivo ispovedala Hrista i svojom verom mnoge privela hrišćanstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
