Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
Peta nedelja po Vaskrsu u kalendaru Srpska pravoslavna crkva posvećena je Samarjanki, ženi iz jevanđelske priče koja je, prema hrišćanskom predanju, prva jasno čula od Hrista da je upravo On obećani Mesija. Ove godine Nedelja Samarjanke obeležava se 10. maja, kao pokretni praznik vaskršnjeg ciklusa.
Jevanđelski događaj koji Crkva tog dana proslavlja vezan je za Hristov razgovor sa Samarjankom na Jakovljevom bunaru, u mestu Sihar. Taj susret smatra se jednim od najvažnijih razgovora zapisanih u Novom zavetu, jer Hristos tada ne govori samo o vodi kao izvoru života već i o „vodi živoj”, odnosno o duhovnoj obnovi i veri koja čoveka menja iznutra.
Prema crkvenom predanju, Hristos je, umoran od puta, seo kraj bunara dok su učenici otišli po hranu. Tada dolazi žena Samarjanka da zahvati vodu, a Isus od nje traži da Mu da da pije. Već sam taj razgovor bio je neuobičajen, jer su odnosi između Judeja i Samarjana bili opterećeni dugotrajnim neprijateljstvom i međusobnim nepoverenjem.
Samarjani su bili narod koji je prihvatio deo starozavetnog zakona, ali ne i celokupno jevrejsko predanje, zbog čega su ih Judeji smatrali verski "nečistima". Upravo zato Hristov razgovor sa Samarjankom nosi snažnu poruku da vera i spasenje nisu namenjeni samo jednom narodu ili jednoj grupi ljudi.
U razgovoru kraj bunara Hristos govori o vodi "od koje se neće ožedneti doveka", ukazujući na duhovni život i blagodat Božju. Kada ženi otkriva detalje iz njenog života koje nije mogao znati, ona Ga prepoznaje kao proroka i započinje razgovor o veri i mestu gde se treba klanjati Bogu. Tada Hristos izgovara jednu od ključnih poruka Jevanđelja - da će se Bogu klanjati "u duhu i istini", a ne samo na određenom mestu ili kroz spoljašnje običaje.
Najvažniji trenutak događa se kada Samarjanka kaže da očekuje dolazak Mesije, a Hristos joj otvoreno odgovara: "Ja sam taj." Upravo se zato Nedelja Samarjanke smatra praznikom Hristovog jasnog objavljivanja svetu kao Spasitelja.
Posle tog susreta žena odlazi u grad i svedoči o onome što je doživela, nakon čega mnogi Samarjani dolaze da vide Hrista i poveruju u Njega. Crkveno predanje navodi da je Samarjanka kasnije dobila ime Fotina i da je postradala kao hrišćanska mučenica u vreme cara Nerona, zajedno sa svojim sinovima.
U bogosluženjima ove nedelje posebno se ističe tema duhovne žeđi čoveka i potrebe za istinom, verom i unutrašnjim preobražajem. Zato Nedelja Samarjanke u pravoslavlju nije samo sećanje na jedan biblijski događaj već i poziv vernicima da, poput žene sa bunara, kroz susret sa verom promene sopstveni život.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj je bio žrtva zeta cara Konstantina.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Prvi snimak nastao spontano brzo je postao omiljen među vernicima, dok nova verzija donosi pun umetnički izraz i snažnu duhovnu poruku uoči manastirske slave.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
