Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Srpska pravoslavna crkva 12. januara slavi spomen na Svetu mučenicu Anisiju - mladu ženu iz Soluna čije ime danas možda ne srećemo često, ali čija priča i dalje ume da zaboli, ohrabri i postavi nezgodna pitanja o tome koliko zaista vredi ono u šta verujemo.
Anisija je rođena u bogatoj i uglednoj porodici. Imala je sve preduslove za lagodan i miran život, ali ga nije dugo uživala - rano je ostala bez roditelja. Umesto da se prepusti praznini ili utehu traži u onome što se obično smatra sigurnošću, izabrala je put koji nije bio ni lak ni popularan. Povukla se u tišinu doma, u molitvu i razmišljanje, i vrlo brzo donela odluku koja je i tada, a i danas, delovala gotovo neshvatljivo: prodala je sve što je imala i podelila siromašnima. Od tada je živela od rada svojih ruku.
Njena vera nije bila deklarativna ni povremena. Postila je strogo, spavala malo, a molitva joj je bila svakodnevni oslonac. Predanje pamti i njene reči, izgovorene u borbi sa sopstvenom slabošću: "Opasno je spavati kada neprijatelj moj bdi." To nije bila poza, već način života - stalna budnost nad sopstvenim mislima i postupcima.
Vreme u kojem je živela bilo je surovo prema hrišćanima. Za vreme cara Maksimijana izdat je proglas po kojem je svako mogao da ubije hrišćanina gde god ga sretne, bez ikakvog suda. Upravo u takvim okolnostima dogodio se i poslednji čin Anisijinog života.
Jednog dana, kada je krenula u crkvu, grad je slavio neznabožački praznik posvećen Suncu. Na ulici ju je spazio vojnik, privučen njenom lepotom, ali i vođen nečistim namerama. Prišao joj je i pitao za ime. Anisija se prekrstila i mirno rekla: "Sluškinja sam Hristova i idem u crkvu." Kada je vojnik postao nasrtljiv i bezobziran, ona ga je odgurnula i pljunula mu u lice - gest koji je bio i izraz dostojanstva i jasna granica koju nije želela da pogazi. Odgovor je bio brutalan: vojnik ju je udario mačem ispod rebara i smrtno ranio.
Tako je, 298. godine, postradala Sveta mučenica Anisija. Hrišćani su je sahranili s poštovanjem, a nad njenim grobom kasnije je podignuta crkva.
Zašto se, posle toliko vekova, i dalje sećamo jedne mlade žene iz Soluna? Ne zato što je bila bezgrešna ili nadljudska, već zato što je bila dosledna. U vremenu kada se vera često svodi na običaj, a uverenja na stvar pogodnosti, Anisija stoji kao podsetnik da hrišćanstvo nije stvar komfora, već odluke. Njena priča ne traži od nas da budemo mučenici, ali nas tiho pita koliko smo spremni da branimo ono što tvrdimo da volimo i u šta verujemo?
Možda je upravo u tom pitanju razlog zašto njeno ime i danas živi u crkvenom kalendaru - ne kao daleka legenda, već kao ogledalo u kojem svaka generacija ponovo može da se pogleda.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pridružio se humanitarnoj akciji na Vračaru i pozvao vernike da svojim darom pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Jedan od najpoštovanijih praznika Pravoslavne crkve otkriva priču o dvojici Hristovih apostola čije je propovedanje promenilo svet, ali i o narodnim običajima koji su se sačuvali do danas uz molitvu, liturgiju i sećanje na sveto predanje.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
