Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Srpska pravoslavna crkva 12. januara slavi spomen na Svetu mučenicu Anisiju - mladu ženu iz Soluna čije ime danas možda ne srećemo često, ali čija priča i dalje ume da zaboli, ohrabri i postavi nezgodna pitanja o tome koliko zaista vredi ono u šta verujemo.
Anisija je rođena u bogatoj i uglednoj porodici. Imala je sve preduslove za lagodan i miran život, ali ga nije dugo uživala - rano je ostala bez roditelja. Umesto da se prepusti praznini ili utehu traži u onome što se obično smatra sigurnošću, izabrala je put koji nije bio ni lak ni popularan. Povukla se u tišinu doma, u molitvu i razmišljanje, i vrlo brzo donela odluku koja je i tada, a i danas, delovala gotovo neshvatljivo: prodala je sve što je imala i podelila siromašnima. Od tada je živela od rada svojih ruku.
Njena vera nije bila deklarativna ni povremena. Postila je strogo, spavala malo, a molitva joj je bila svakodnevni oslonac. Predanje pamti i njene reči, izgovorene u borbi sa sopstvenom slabošću: "Opasno je spavati kada neprijatelj moj bdi." To nije bila poza, već način života - stalna budnost nad sopstvenim mislima i postupcima.
Vreme u kojem je živela bilo je surovo prema hrišćanima. Za vreme cara Maksimijana izdat je proglas po kojem je svako mogao da ubije hrišćanina gde god ga sretne, bez ikakvog suda. Upravo u takvim okolnostima dogodio se i poslednji čin Anisijinog života.
Jednog dana, kada je krenula u crkvu, grad je slavio neznabožački praznik posvećen Suncu. Na ulici ju je spazio vojnik, privučen njenom lepotom, ali i vođen nečistim namerama. Prišao joj je i pitao za ime. Anisija se prekrstila i mirno rekla: "Sluškinja sam Hristova i idem u crkvu." Kada je vojnik postao nasrtljiv i bezobziran, ona ga je odgurnula i pljunula mu u lice - gest koji je bio i izraz dostojanstva i jasna granica koju nije želela da pogazi. Odgovor je bio brutalan: vojnik ju je udario mačem ispod rebara i smrtno ranio.
Tako je, 298. godine, postradala Sveta mučenica Anisija. Hrišćani su je sahranili s poštovanjem, a nad njenim grobom kasnije je podignuta crkva.
Zašto se, posle toliko vekova, i dalje sećamo jedne mlade žene iz Soluna? Ne zato što je bila bezgrešna ili nadljudska, već zato što je bila dosledna. U vremenu kada se vera često svodi na običaj, a uverenja na stvar pogodnosti, Anisija stoji kao podsetnik da hrišćanstvo nije stvar komfora, već odluke. Njena priča ne traži od nas da budemo mučenici, ali nas tiho pita koliko smo spremni da branimo ono što tvrdimo da volimo i u šta verujemo?
Možda je upravo u tom pitanju razlog zašto njeno ime i danas živi u crkvenom kalendaru - ne kao daleka legenda, već kao ogledalo u kojem svaka generacija ponovo može da se pogleda.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pahomija Velikog po starom i Prepodobnog Nikite Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Germana Pariskog, dok muslimani obeležavaju drugi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Isidora po starom i Svetog mučenika Teraponta Sardijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Augustina Kenterberijskog, dok muslimani obeležavaju prvi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu, koja je šokirala vojni vrh.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
