Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Srpska pravoslavna crkva 12. januara slavi spomen na Svetu mučenicu Anisiju - mladu ženu iz Soluna čije ime danas možda ne srećemo često, ali čija priča i dalje ume da zaboli, ohrabri i postavi nezgodna pitanja o tome koliko zaista vredi ono u šta verujemo.
Anisija je rođena u bogatoj i uglednoj porodici. Imala je sve preduslove za lagodan i miran život, ali ga nije dugo uživala - rano je ostala bez roditelja. Umesto da se prepusti praznini ili utehu traži u onome što se obično smatra sigurnošću, izabrala je put koji nije bio ni lak ni popularan. Povukla se u tišinu doma, u molitvu i razmišljanje, i vrlo brzo donela odluku koja je i tada, a i danas, delovala gotovo neshvatljivo: prodala je sve što je imala i podelila siromašnima. Od tada je živela od rada svojih ruku.
Njena vera nije bila deklarativna ni povremena. Postila je strogo, spavala malo, a molitva joj je bila svakodnevni oslonac. Predanje pamti i njene reči, izgovorene u borbi sa sopstvenom slabošću: "Opasno je spavati kada neprijatelj moj bdi." To nije bila poza, već način života - stalna budnost nad sopstvenim mislima i postupcima.
Vreme u kojem je živela bilo je surovo prema hrišćanima. Za vreme cara Maksimijana izdat je proglas po kojem je svako mogao da ubije hrišćanina gde god ga sretne, bez ikakvog suda. Upravo u takvim okolnostima dogodio se i poslednji čin Anisijinog života.
Jednog dana, kada je krenula u crkvu, grad je slavio neznabožački praznik posvećen Suncu. Na ulici ju je spazio vojnik, privučen njenom lepotom, ali i vođen nečistim namerama. Prišao joj je i pitao za ime. Anisija se prekrstila i mirno rekla: "Sluškinja sam Hristova i idem u crkvu." Kada je vojnik postao nasrtljiv i bezobziran, ona ga je odgurnula i pljunula mu u lice - gest koji je bio i izraz dostojanstva i jasna granica koju nije želela da pogazi. Odgovor je bio brutalan: vojnik ju je udario mačem ispod rebara i smrtno ranio.
Tako je, 298. godine, postradala Sveta mučenica Anisija. Hrišćani su je sahranili s poštovanjem, a nad njenim grobom kasnije je podignuta crkva.
Zašto se, posle toliko vekova, i dalje sećamo jedne mlade žene iz Soluna? Ne zato što je bila bezgrešna ili nadljudska, već zato što je bila dosledna. U vremenu kada se vera često svodi na običaj, a uverenja na stvar pogodnosti, Anisija stoji kao podsetnik da hrišćanstvo nije stvar komfora, već odluke. Njena priča ne traži od nas da budemo mučenici, ali nas tiho pita koliko smo spremni da branimo ono što tvrdimo da volimo i u šta verujemo?
Možda je upravo u tom pitanju razlog zašto njeno ime i danas živi u crkvenom kalendaru - ne kao daleka legenda, već kao ogledalo u kojem svaka generacija ponovo može da se pogleda.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavci slave Svetog mučenika Grigorija Niskog po starom kalendaru i Svetog Dionisija Olimpskog po novom. Katolici se sećaju Svete Emerencijane, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Pravoslavci slave Svetog mučenika Grigorija Niskog po starom kalendaru i Svetog Dionisija Olimpskog po novom. Katolici se sećaju Svete Emerencijane, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
