Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Srpska pravoslavna crkva 12. januara slavi spomen na Svetu mučenicu Anisiju - mladu ženu iz Soluna čije ime danas možda ne srećemo često, ali čija priča i dalje ume da zaboli, ohrabri i postavi nezgodna pitanja o tome koliko zaista vredi ono u šta verujemo.
Anisija je rođena u bogatoj i uglednoj porodici. Imala je sve preduslove za lagodan i miran život, ali ga nije dugo uživala - rano je ostala bez roditelja. Umesto da se prepusti praznini ili utehu traži u onome što se obično smatra sigurnošću, izabrala je put koji nije bio ni lak ni popularan. Povukla se u tišinu doma, u molitvu i razmišljanje, i vrlo brzo donela odluku koja je i tada, a i danas, delovala gotovo neshvatljivo: prodala je sve što je imala i podelila siromašnima. Od tada je živela od rada svojih ruku.
Njena vera nije bila deklarativna ni povremena. Postila je strogo, spavala malo, a molitva joj je bila svakodnevni oslonac. Predanje pamti i njene reči, izgovorene u borbi sa sopstvenom slabošću: "Opasno je spavati kada neprijatelj moj bdi." To nije bila poza, već način života - stalna budnost nad sopstvenim mislima i postupcima.
Vreme u kojem je živela bilo je surovo prema hrišćanima. Za vreme cara Maksimijana izdat je proglas po kojem je svako mogao da ubije hrišćanina gde god ga sretne, bez ikakvog suda. Upravo u takvim okolnostima dogodio se i poslednji čin Anisijinog života.
Jednog dana, kada je krenula u crkvu, grad je slavio neznabožački praznik posvećen Suncu. Na ulici ju je spazio vojnik, privučen njenom lepotom, ali i vođen nečistim namerama. Prišao joj je i pitao za ime. Anisija se prekrstila i mirno rekla: "Sluškinja sam Hristova i idem u crkvu." Kada je vojnik postao nasrtljiv i bezobziran, ona ga je odgurnula i pljunula mu u lice - gest koji je bio i izraz dostojanstva i jasna granica koju nije želela da pogazi. Odgovor je bio brutalan: vojnik ju je udario mačem ispod rebara i smrtno ranio.
Tako je, 298. godine, postradala Sveta mučenica Anisija. Hrišćani su je sahranili s poštovanjem, a nad njenim grobom kasnije je podignuta crkva.
Zašto se, posle toliko vekova, i dalje sećamo jedne mlade žene iz Soluna? Ne zato što je bila bezgrešna ili nadljudska, već zato što je bila dosledna. U vremenu kada se vera često svodi na običaj, a uverenja na stvar pogodnosti, Anisija stoji kao podsetnik da hrišćanstvo nije stvar komfora, već odluke. Njena priča ne traži od nas da budemo mučenici, ali nas tiho pita koliko smo spremni da branimo ono što tvrdimo da volimo i u šta verujemo?
Možda je upravo u tom pitanju razlog zašto njeno ime i danas živi u crkvenom kalendaru - ne kao daleka legenda, već kao ogledalo u kojem svaka generacija ponovo može da se pogleda.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Pouka svetogorskog starca nas uči kako vrlinama i odgovornošću možemo preokrenuti pad u put ka unutrašnjem oslobođenju i veri koja jača.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Juliju po starom kalendaru, dok se po novom obeležava Sveti prorok Malahija. Katolici proslavljaju blagdan Svetog Imena Isusova, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
