Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Srpska pravoslavna crkva 12. januara slavi spomen na Svetu mučenicu Anisiju - mladu ženu iz Soluna čije ime danas možda ne srećemo često, ali čija priča i dalje ume da zaboli, ohrabri i postavi nezgodna pitanja o tome koliko zaista vredi ono u šta verujemo.
Anisija je rođena u bogatoj i uglednoj porodici. Imala je sve preduslove za lagodan i miran život, ali ga nije dugo uživala - rano je ostala bez roditelja. Umesto da se prepusti praznini ili utehu traži u onome što se obično smatra sigurnošću, izabrala je put koji nije bio ni lak ni popularan. Povukla se u tišinu doma, u molitvu i razmišljanje, i vrlo brzo donela odluku koja je i tada, a i danas, delovala gotovo neshvatljivo: prodala je sve što je imala i podelila siromašnima. Od tada je živela od rada svojih ruku.
Njena vera nije bila deklarativna ni povremena. Postila je strogo, spavala malo, a molitva joj je bila svakodnevni oslonac. Predanje pamti i njene reči, izgovorene u borbi sa sopstvenom slabošću: "Opasno je spavati kada neprijatelj moj bdi." To nije bila poza, već način života - stalna budnost nad sopstvenim mislima i postupcima.
Vreme u kojem je živela bilo je surovo prema hrišćanima. Za vreme cara Maksimijana izdat je proglas po kojem je svako mogao da ubije hrišćanina gde god ga sretne, bez ikakvog suda. Upravo u takvim okolnostima dogodio se i poslednji čin Anisijinog života.
Jednog dana, kada je krenula u crkvu, grad je slavio neznabožački praznik posvećen Suncu. Na ulici ju je spazio vojnik, privučen njenom lepotom, ali i vođen nečistim namerama. Prišao joj je i pitao za ime. Anisija se prekrstila i mirno rekla: "Sluškinja sam Hristova i idem u crkvu." Kada je vojnik postao nasrtljiv i bezobziran, ona ga je odgurnula i pljunula mu u lice - gest koji je bio i izraz dostojanstva i jasna granica koju nije želela da pogazi. Odgovor je bio brutalan: vojnik ju je udario mačem ispod rebara i smrtno ranio.
Tako je, 298. godine, postradala Sveta mučenica Anisija. Hrišćani su je sahranili s poštovanjem, a nad njenim grobom kasnije je podignuta crkva.
Zašto se, posle toliko vekova, i dalje sećamo jedne mlade žene iz Soluna? Ne zato što je bila bezgrešna ili nadljudska, već zato što je bila dosledna. U vremenu kada se vera često svodi na običaj, a uverenja na stvar pogodnosti, Anisija stoji kao podsetnik da hrišćanstvo nije stvar komfora, već odluke. Njena priča ne traži od nas da budemo mučenici, ali nas tiho pita koliko smo spremni da branimo ono što tvrdimo da volimo i u šta verujemo?
Možda je upravo u tom pitanju razlog zašto njeno ime i danas živi u crkvenom kalendaru - ne kao daleka legenda, već kao ogledalo u kojem svaka generacija ponovo može da se pogleda.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Mojsej Murin. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Avgustina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Miheja po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Pimen Veliki. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Monike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Pročitajte molitvene stihove posvećene Presvetoj Bogorodici i saznajte zašto vernici sa posebnom ljubavlju traže njeno zastupništvo i pomoć.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
