Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Srpska pravoslavna crkva 4. januara obeležava spomen Svete velikomučenice Anastasije, svetiteljke čije ime u crkvenom pamćenju stoji uz reč uzorešiteljka - ona koja razvezuje okove. Ne samo one od gvožđa, već i one mnogo teže: strah, beznađe i osećaj napuštenosti. Njena priča, iako potekla iz doba rimskih careva i progona hrišćana, i danas zvuči iznenađujuće blisko čoveku koji pokušava da sačuva veru, dostojanstvo i unutrašnju slobodu.
Anastasija je rođena u Rimu, u bogatoj senatorskoj porodici. Otac joj je bio neznabožac, majka tajna hrišćanka, a upravo majčina vera i učitelj Hrisogon usmerili su Anastasiju ka Hristu još u mladosti. Taj izbor nije bio bez posledica. Po očevoj volji, stupila je u brak sa bogatim vlastelinom Publijem, koji nije delio njena uverenja. Taj brak, umesto sigurnosti, postao je izvor patnje: zbog Anastasijine odlučnosti da ostane verna svom zavetu, muž je zatvara, izgladnjuje i muči.
Ipak, ni zatvor ni strah nisu je udaljili od drugih stradalnika. Dok su hrišćani širom Carstva tamničeni zbog vere, Anastasija im je krišom donosila hranu, previjala rane, prala okove i hrabrila ih da izdrže. Kada je njen muž stradao na putu u Persiju, Anastasija je konačno postala slobodna - ali ne da bi živela lagodno. Nasledstvo koje je imala koristila je da pomaže siromašnima i onima koji su zbog Hrista ostajali bez svega.
Posebno mesto u njenom životu ima stradanje učitelja Hrisogona u Akvileji, kome je car Dioklecijan naredio pogubljenje. Nakon njegove smrti, Anastasija se pobrinula i za tela mučenica Agapije, Hionije i Irine, sahranjujući ih sa poštovanjem koje je tada bilo ravno ispovedanju vere. Potom odlazi u Makedoniju, gde nastavlja isto delo - tiho, uporno i bez kompromisa.
Tu biva uhvaćena i izvedena pred sudije. Ispitivanja, poniženja i pokušaji da se slomi njena volja nisu urodili plodom. Predanje pamti i trenutak kada je jedan sudija, obuzet pohotom, pokušao da je oskrnavi - ali je istog časa oslepeo i umro. Anastasija je potom osuđena na smrt glađu. Trideset dana provela je u tamnici bez hrane, oslanjajući se jedino na molitvu.
Ni pokušaj da bude potopljena u moru nije uspeo. Na kraju, vezana rukama i nogama za četiri koca iznad ognja, predala je svetu dušu Bogu 304. godine. Zbog toga je Crkva pamti kao velikomučenicu i uzorešiteljku - zaštitnicu onih koji su u tamnici, bolesnih, potlačenih i svih koji traže izlaz iz bezizlaznog.
Za vernike, poruka Svete Anastasije ne leži samo u dramatičnom stradanju, već u jednostavnoj, ali zahtevnoj istini: vera se ne živi glasnim rečima, već tihim delima, istrajnošću i spremnošću da se ostane čovek čak i onda kada je cena previsoka. Zato se Sveta Anastasija ne doživljava kao daleka istorijska ličnost, već kao živi svedok da sloboda, i unutrašnja i spoljašnja, počinje tamo gde čovek odluči da ne izda ono u šta veruje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Juliju po starom kalendaru, dok se po novom obeležava Sveti prorok Malahija. Katolici proslavljaju blagdan Svetog Imena Isusova, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Poznat po asketskom životu i neobičnim darovima, ovaj ugodnik Božji ostavio je snažno svedočanstvo vere kroz molitvu, pomoć siromašnima i duhovnu blizinu sa ljudima i posle upokojenja.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Čovek ne bi smeo da bude ostavljen bez duhovne pomoći u poslednjim trenucima života.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Govorio je bez milosti i najavio događaje koji će promeniti istoriju, zato se njegovo ime i danas izgovara sa tihim strahopoštovanjem i nemirom u savesti.
Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Poznat po asketskom životu i neobičnim darovima, ovaj ugodnik Božji ostavio je snažno svedočanstvo vere kroz molitvu, pomoć siromašnima i duhovnu blizinu sa ljudima i posle upokojenja.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Agripinu po starom i Prepodobnog Sisoja Velikog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Marije Goreti, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
U besedi za ponedeljak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto greh nikada nije razlog za divljenje i zbog čega je sažaljenje jedini ispravan odgovor na tuđu duhovnu nesreću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
