Žitije ove ugodnice Božje otkriva kako je jedna žena, bez oružja i moći, uzdrmala rimske sudije i ostavila poruku koja i danas pogađa pravo u savest.
Srpska pravoslavna crkva 4. januara obeležava spomen Svete velikomučenice Anastasije, svetiteljke čije ime u crkvenom pamćenju stoji uz reč uzorešiteljka - ona koja razvezuje okove. Ne samo one od gvožđa, već i one mnogo teže: strah, beznađe i osećaj napuštenosti. Njena priča, iako potekla iz doba rimskih careva i progona hrišćana, i danas zvuči iznenađujuće blisko čoveku koji pokušava da sačuva veru, dostojanstvo i unutrašnju slobodu.
Anastasija je rođena u Rimu, u bogatoj senatorskoj porodici. Otac joj je bio neznabožac, majka tajna hrišćanka, a upravo majčina vera i učitelj Hrisogon usmerili su Anastasiju ka Hristu još u mladosti. Taj izbor nije bio bez posledica. Po očevoj volji, stupila je u brak sa bogatim vlastelinom Publijem, koji nije delio njena uverenja. Taj brak, umesto sigurnosti, postao je izvor patnje: zbog Anastasijine odlučnosti da ostane verna svom zavetu, muž je zatvara, izgladnjuje i muči.
Ipak, ni zatvor ni strah nisu je udaljili od drugih stradalnika. Dok su hrišćani širom Carstva tamničeni zbog vere, Anastasija im je krišom donosila hranu, previjala rane, prala okove i hrabrila ih da izdrže. Kada je njen muž stradao na putu u Persiju, Anastasija je konačno postala slobodna - ali ne da bi živela lagodno. Nasledstvo koje je imala koristila je da pomaže siromašnima i onima koji su zbog Hrista ostajali bez svega.
Posebno mesto u njenom životu ima stradanje učitelja Hrisogona u Akvileji, kome je car Dioklecijan naredio pogubljenje. Nakon njegove smrti, Anastasija se pobrinula i za tela mučenica Agapije, Hionije i Irine, sahranjujući ih sa poštovanjem koje je tada bilo ravno ispovedanju vere. Potom odlazi u Makedoniju, gde nastavlja isto delo - tiho, uporno i bez kompromisa.
Tu biva uhvaćena i izvedena pred sudije. Ispitivanja, poniženja i pokušaji da se slomi njena volja nisu urodili plodom. Predanje pamti i trenutak kada je jedan sudija, obuzet pohotom, pokušao da je oskrnavi - ali je istog časa oslepeo i umro. Anastasija je potom osuđena na smrt glađu. Trideset dana provela je u tamnici bez hrane, oslanjajući se jedino na molitvu.
Ni pokušaj da bude potopljena u moru nije uspeo. Na kraju, vezana rukama i nogama za četiri koca iznad ognja, predala je svetu dušu Bogu 304. godine. Zbog toga je Crkva pamti kao velikomučenicu i uzorešiteljku - zaštitnicu onih koji su u tamnici, bolesnih, potlačenih i svih koji traže izlaz iz bezizlaznog.
Za vernike, poruka Svete Anastasije ne leži samo u dramatičnom stradanju, već u jednostavnoj, ali zahtevnoj istini: vera se ne živi glasnim rečima, već tihim delima, istrajnošću i spremnošću da se ostane čovek čak i onda kada je cena previsoka. Zato se Sveta Anastasija ne doživljava kao daleka istorijska ličnost, već kao živi svedok da sloboda, i unutrašnja i spoljašnja, počinje tamo gde čovek odluči da ne izda ono u šta veruje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Juliju po starom kalendaru, dok se po novom obeležava Sveti prorok Malahija. Katolici proslavljaju blagdan Svetog Imena Isusova, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Kelj preliven pavlakom i zapečen sa hlebnim mrvicama postaje obrok koji spaja ritual i svakodnevicu – jednostavan, a bogat ukusom i mirisom domaće kuhinje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Fotija Carigradskog po starom, odnosno Svetog Filoteja Atinskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Konrada iz Parzhama, dok za muslimane počinje prvi dan Ramazana. U judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Govorio je bez milosti i najavio događaje koji će promeniti istoriju, zato se njegovo ime i danas izgovara sa tihim strahopoštovanjem i nemirom u savesti.
Ovaj podvižnik i ugodnik Božji ostavio nam je putokaz kako se, bez buke i žurbe, stiže do unutrašnjeg mira i snage koja menja ljude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Fotija Carigradskog po starom, odnosno Svetog Filoteja Atinskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Konrada iz Parzhama, dok za muslimane počinje prvi dan Ramazana. U judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Sveti Fotije je na jednom lažnom saboru zbačen sa patrijaršijskog trona, pa je vraćen i opet zbačen.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Agatiju po starom i Svetog Lava Rimskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Čistu sredu – Pepelnicu, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Kada je sudija video koliko je lepa, poželeo je da mu ona bude žena, što je ona kategorički odbila.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
U saopštenju Eparhije budimljanski-nikšićke se ističe zabrinutost zbog ponižavajućeg načina hapšenja Vesne Bratić i mogućih političkih motiva.
Sveti Fotije je na jednom lažnom saboru zbačen sa patrijaršijskog trona, pa je vraćen i opet zbačen.
U prethodnom periodu je utvrđeno, kako je saopštila SPC, da je mitropolit žički Justin, između ostalog, neovlašćeno osnovao tri privredna društva
